Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.13	101.74	101.43
127.07	127.83	127.45

Srbija

18.05.2019 u 16:08

Kad Darinka oca i majku zameni karabinom i kamom

U rat je 1912. dobrovoljno otišla sa trinaest godina i bila triput ranjavana. Na ratištu se udala i porodila i vratila nakon sedam godina kao pobednica sa ordenjem i činom narednika, ali ostala nepoznata za naraštaje kojima je darovala slobodu. Ovaj kratak tekst biće omaž zaboravljenom četniku Darinki Simić, koja je, prema sopstvenim rečima, oca i majku zamenila karabinom i kamom. Darinka Stepanović Simić rođena je 1899. godine u Negotinu, gde joj je otac Milenko, vojni činovnik iz Crne Gore, bio u službi. Majka joj je bila Čačanka. Školovala se u Žagubici, Jasiki i Ivanjici. Skamiju je zamenila busijom, a pisaljku revolverom, koji je ranije potajno uzimala od oca, na šta joj je uvek odgovarano pokudom da je to neodgovarajući ženski nakit. U četnike se prijavila među prvima u čačanskom

Kultura

17.05.2019 u 11:51

Izložba „Srbija i Srbi 1914 - 1918” u Firenci

Nakon velikog uspeha u Rimu i Vićenci, izložba Arhiva Srbije „Srbija i Srbi 1914 - 1918” autora dr Miroslava Perišića i Jelice Reljić od 20. maja gostuje u Firenci, najavili su iz Arhiva Srbije. Na otvaranju izložbene postavke u zdanju Corridoio Brunellesći e Ćiostro di Levante - Biblioteca Umanistica 20. maja u 18 sati goviće Goran Aleksić, ambasador Republike Srbije u Italiji, Masimo Fratini, gradski sekretar za kulturu, dr Marčelo Garzaniti, redovni profesor Univerziteta u Firenci, dr Miroslav Perišić, direktor Arhiva Srbije i Simone Malavolti, istoričar. Izložba prati istoriju Srbije i sudbinu srpskog naroda u Prvom svetskom ratu, a posebna tematska celina posvećena je srpsko-italijanskim odnosima u periodu od 1914. do 1918. godine. Posebna pažnja posvećena je dokumentima

Srbija

13.05.2019 u 12:29

Požrtvovani učitelj

Naša najstarija srednja škola bila je Beogradska gimnazija osnovana kneževskim ukazom iz 1839, koja je tek od 1890. godine dobila sadašnji naziv – Prva beogradska gimnazija. Ona je od samog početka bila veoma dobro opskrbljena svime što je bilo neophodno za valjanu nastavu dostojnu bilo koje druge evropske gimnazije. Isto tako, i sam profesorski kadar bio je izuzetan. Jedan od takvih ljudi, naprednih i slobodoumnih, bio je suplent Vladimir Malina (1839–1917). On beše Čeh, podanik Franje Josifa, koji je posle školovanja došao u Kneževinu Srbiju i našao državni posao, 1880. godine, u Drugoj valjevskoj gimnaziji kao nastavnik nemačkog jezika. Nepune dve i po godine docnije biva prebačen na isti položaj u Zaječarsku gimnaziju. Ministarstvo prosvete ga šalje dalje, 1886. u Drugu beogradsku

Kultura

05.05.2019 u 23:30

Porodice u vihoru rata

Ratne hronike često, i sasvim opravdano, veličaju dobijene bitke, podvige, osvojene tvrđave. Ređe čitamo o tome kako izgleda život onih koji su ostali iza te vojske: porodica, majke, žene i deca koji ih čekaju ili – ne dočekaju. Jedan takav dnevnik, na 400 strana, koji je od 1915. do 1918. vodila Natalija Aranđelović (1884–1951), upravo je objavio Istorijski arhiv Beograda. Natalija je rođena u porodici Bajalović, od majke Marije i oca Ljubomira, pešadijskog pukovnika i ađutanta kralja Milana Obrenovića. Njen muž Nikola Aranđelović (1876-1963), na početku Prvog svetskog rata bio je potpukovnik, komandir telegrafskog odeljenja treće armije, od 1916. pomoćnik šefa telegrafa u Vrhovnoj komandi, a posle rata redovni profesor na Vojnoj akademiji. Imali su petoro dece: Predraga, Miodraga,

Srbija

21.04.2019 u 10:17

Na komandnom mestu kad je najteže

Neumitna sudba sve više nam proređuje i inače već jako proređene redove naših heroja iz minulih ratova - piše pomen svom saborcu, ratnom drugu Petru M. Martinoviću, pukovnik u penziji Živojin Blagojević, a objavljuje „List narodne zahvalnosti”, štampan u Beogradu na rezmeđi 1939/40. godine. Piše i da brigadni đeneral Martinović, izmučen teškom bolešću, prekrati sebi život – „taj junak od oca Mila, artiljerijskog komandira i iz porodice koja u minula dva veka dade niz znamenitih ljudi”. „Taj državni pitomac, na vojnoj akademiji školovani oficir, koji prođe Balkanske ratove, a po objavi Prvog svetskog, 1914. godine, određen bi za šefa štaba Sandžačke vojske, najvećeg i najvažnijeg operativnog tela vojske, kojom je komandovao serdar Janko Vukotić, armijski đeneral i Počasni ađutanat Nj. V.

Srbija

13.04.2019 u 15:10

Dragačevcu pohvala vojvode Mišića

Mislilo se da je poginuo, te je Radomir Stanojević, greškom dobio spomenik 1915. godine – još za života. A ovaj Dragačevac, svoj ovozemaljski put okončao je 24 godine kasnije u nabujaloj Moravici, vraćajući se sa panađura u Arilju. Leži ovenčan Ordenom zlatne Karađorđeve zvezde sa mačevima, na groblju rodnog sela Gornje Kravarice, u kom se rodio 1884. godine, a čitav život bio zemljoradnik kreditne zadruge. S jednim prekidom – dok je junačio u Velikom ratu. Milisav D. Protić u knjizi „Dragačevo i njegovi slavni sinovi” navodi da o junaštvu Radomira Stanojevića, najrečitije svedočanstvo jeste Pohvalna naredba vojvode Živojina Mišića, komandanta Prve armije srpske vojske, datirana na 25. maj 1918. godine. Mišić pohvaljuje narednika Stanojevića iz kadra Treće čete Prvog bataljona 21.

Srbija

06.04.2019 u 22:00

Zaboravljeni junaci

Naš iskreni prijatelj turski đeneral Esad-paša Toptani nije bio jedini čestiti Albanac koji nam je do groba ostao veran, jer ih je bilo još. Ova priča seže deceniju pre izbijanja Velikog rata, u ono doba kada su se komitske (četničke) jedinice borile radi odbrane Srba koji su i dalje bili pod Turcima. U selu Odanovcu kraj Gnjilana živela su dvojica mladih i čestitih gorštaka istih imena: Alim Dostan i Alim Alija. Poštovali su ih iako nisu bili ni age, ni begovi. Svaka nepravda ih je bolela, kao i vekovna turska okupacija, a isto i samovlašće albanskih glavara. Pošto su viteški odgajani sam komitski pokret im se dopadao jer je bio skoro epski, a slobodarska Srbija im je bila pravi uzor u svemu. Brzo su postali komite kod vojvode Vuka, jer su svojim delima pokazali svoju vernost. Kada su

Srbija

30.03.2019 u 21:00

Zaboravljena heroina Velikog rata

Dosad je u domaćoj istoriografiji tvrđeno da je čuvena Milunka Savić najodlikovanija i žena sa najvećim vojnim činom. Slučaj anonimne Mare Petrović to demantuje. Ova ratnica preuzima njen pijedestal. Bez obzira na to njihova nenadmašna i neponovljiva dela večno ih krunišu divljenjem i poštovanjem. Ostavši rano bez jednog roditelja, majčine nežnosti, solidarnosti, Mara se našla u okruženju muškaraca koji su i od nje očekivali podjednaka požrtvovanja. Ni teže poslove na njivi nije odbijala. Porodična harmonija izgubljena je odlaskom muških članova u četničke redove. Mara se suočila sa novim iskušenjem ostavši sama i bez podrške. Sve ove tegobe uticale su na njenu odluku da se pridruži ocu i bratu, što je i učinila. Navikavanje na gerilski način života i adaptiranje na vojničko ustrojstvo nije išlo

Srbija

23.03.2019 u 18:26

Ostareli kralj je bio spreman da umre za otadžbinu

U najtežoj nevolji otadžbine, dok je novembra ratne 1915. Švaba nadirao, a srpska vojska i narod se povlačili, ostareli kralj Petar uputio je svoju poruku narodu u povlačenju: „Znam da su svi Srbi gotovi umreti za otadžbinu. Godine su mi oduzele oružje iz ruku. Vaš izabrani Kralj nema više snage da povede svoju vojsku u boj na život i smrt. Ja sam samo slabi starac koji ništa ne može da uradi, sem da vas blagoslovi, sve vas, srpski vojnici, građani, žene i deco srpska. Ali vam se na jedno zaklinjem – ako nam nove borbe spremaju sramotu, da budemo pobeđeni, neću preživeti tu propast, nego sa otadžbinom umreti i ja. Petar, s. r.” Na ovu kraljevu poruku podseća knjiga „Hodočašće na Krf” autora Ljubomira Saramandića. Njene stranice svedoče o golgoti srpske vojske u povlačenju preko

Srbija

16.03.2019 u 15:23

Pod zastavama dva cara i jednog kralja

„Svima nam je Dobrudže bilo do grla”, zapisao je Milić Pavić, komandant prvog puka. Ta rečenica išla je od usta do usta boraca Prve srpske dobrovoljačke divizije, koja je krajem 1916. godine na Dunavu kod Igulče danima skelom prelazila reku kada je stigla naredba da se i prebačeni vrate. „Tako nešto može da naredi samo idiot. Divizija u ovakvom stanju nije u stanju da ratuje”, besneo je pukovnik Stojan Popović, pribeležio je Milić u svojim sećanjima, pa i to da je komandant divizije pukovnik Hadžić provocirao Popovića, naredivši mu da izdvoji za borbu sposobne vojnike radi povratka na front. Popović je svom pretpostavljenom odgovorio: „Gospodine pukovniče, moj puk ima 200 vojnika sposobnih za borbu, a to je četa. Ja sam komandant puka, a ne čete, dajte mi puk pa ću da izvršim vaše

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: veliki rat