Kup.	Prod.	Sred.
117.05	117.75	117.4
102.44	103.06	102.75
126.63	127.4	127.01

Srbija

04.09.2016 u 18:30

Ratni dnevnik francuskog lekara

„Visoke planine prekrivene crnim jelama zatvarale su horizont. Mesec je bacao na vrhove prekrivene snegom bledo svetlucanje koje je dopunjavalo veličanstvenu čar ove divlje slike, dok je ne istoku nebo boje škriljevaca obasjavalo zelenim nijansama pre nego što sunce grane... To nam je jedna pod poslednjih slika naše nesrećne saveznice Srbije.” Ovako je pisao u svom ratnom dnevniku lekar Luj L. Tomson, koji se odazvao javnom pozivu vlade Francuske da kao medicinski radnik krene u pomoć Srbiji, koja se već na početku Velikog rata, posle teških i krvavih bitaka na Ceru, Gučevu, Mačkovom kamenu i Kolubari, suočila sa još jednim užasom koji su joj doneli austrougarski zarobljenici – pegavim tifusom. Podmukli neprijatelj, po procenama, odneo je blizu 300.000 života. – Francuski lekar

Srbija

27.08.2016 u 21:05

Jecaj na očevom grobu

Čačak – U rat smo krenuli zajedno, istog časa, sve tri muške glave iz kuće: otac Ranislav, moj stariji brat Vojin i ja, Vojislav Stanimirović. Mislili smo – brzo ćemo odbiti napad neprijatelja pa ćemo ponovo živeti u slozi i ljubavi u svom Velikom Popovcu kod Petrovca na Mlavi. Tako svoju ispovest počinje najmlađi od trojice ratnika iz te čestite kuće, i ređa je u pero književnika Antonija Đurića. Pa čemerno veli, na samom početku: „Ali, ratni vihor ponese nas neželjenim stazama. Sa njih se neće vratiti ni otac ni brat. U tom prokletom nedobu oni su navek ostavili svoje kosti u tuđini.“ Evo svedočanstva, Vojislavljevog, šta se zbilo u međuvremenu… „Brat Vojin, koji je bio u Četvrtom prekobrojnom puku, nije u stvari ostao u tuđini, poginuo je u svojoj zemlji, na putu između

Srbija

20.08.2016 u 21:05

Čas istorije na slavnom Ceru

Tekeriš – Povodom 102 godine od bitke na Ceru (avgust 1914) kod sela Tekeriša, kad je srpska vojska potukla austrougarsku soldatesku i sprečila je u nameri da okupira Srbiju, Društvo srpskih domaćina juče je organizovalo čas istorije. Pored uglednih predstavnika Društva, kao što su akademik Vasilije Krestić, prof. dr Mira Radojević, Nićifor Aničić, prim. dr Strajin Šuljagić, času je prisustvovalo više stotina članova raznih udruženja građana koja neguju tradiciju slobodarskih ratova srpskog naroda. Gosti na Ceru su bili i profesori Ruskog državnog agrarnog univerziteta iz Volgograda Pavel Ševčenko, Elizabeta Dijakova i Irina Danilenko. U ime Društva njihov domaćin je bio poslanik u Skupštini Srbije prof. dr Miladin Ševarlić, počasni profesor Volgogradskog univerziteta. O slavnoj

Srbija

18.08.2016 u 17:59

Spomenik Gvozdenom puku

Prokuplje – Organizacioni odbor za izgradnju spomen-obeležja junacima čuvenog Gvozdenog puka, koji je početkom godine formirala opština Prokuplje, prihvatio je idejno rešenje akademskog vajara iz Prokuplja Čedomira Ristića. Spomenik koji će simbolizovati metak u obliku krsta sa slikama junaka ove najodlikovanije jedinice u Prvom svetskom ratu će biti visok oko 6,4 metara a širok 2,5 i koštaće oko 1,5 miliona dinara. Predstavnici Vojske, Srpske pravoslavne crkve, Narodnog muzeja, udruženja i organizacija koje su uključene u aktivnosti za realizaciju ove višedecenijske inicijative, jednoglasno su prihvatili rešenje koje je ponudio poznati prokupački vajar. Lokalna samouprava će finansirati sve aktivnosti za izgradnju spomenika slavnom Gvozdenom puku, ali se očekuje i finansijska pomoć

Srbija

14.08.2016 u 09:05

Krajputaš za oca i sinove

Srezojevci su između Čačka i Gornjeg Milanovca. Brdovita udaljenost od gradova čini da su ljudi sa tog područja blagodarni i pravdoljubivi. Nemaju Srezojevci crkvu, ni kafanu, ali imaju kneginju. Ljubica Vukomanović, žena kneza Miloša Obrenovića, odavde je. U centru sela podignut je spomenik ovoj trpeljivoj supruzi i majci. U oslobodilačkim ratovima Srbije, Srezojevci su dali 124 ratnika. Poginulo je 77 a 47 je preživelo ratove. Od počivših, čije kosti ostaše po bojištima raznim, izdvaja se krajputaš Antonijevićima, Pavlu i njegovim sinovima, Joviši (Jovanu) i Radojku. Sva trojica poginuli su iste godine, 1915. Mesta samrtnog časa i ukopa ostala su nepoznata. Blizu glavnog puta u Srezojevcima je kuća Miloša Antonijevića. U okućnici voćnjak i bunar. Osedeli Miloš pokaza rukom i

Srbija

07.08.2016 u 18:05

Oživeli novčanik i sat ratnika Mihaila

Užice – S pažnjom Užičanka Vera Kostadinović iz svoje tašne vadi i pokazuje jedan prastari novčanik od teleće kože, kao i srebrom optočen džepni sat „doksa” na kome je ugravirana godina proizvodnje 1903. Novčanik je obnovila i već ga koristi, a sat je bez kazaljki, ali se može popraviti i valja mu kod časovničara. – Ovi predmeti su zaostavština učesnika Velikog rata Mihaila Kostadinovića, dede mog supruga. U porodici smo novčanik i sat čitav vek, kao i ratnikovu uramljenu fotografiju, čuvali od zaborava, poštujući njega, vojevanje i tradiciju. Prvo ih je za života čuvao moj svekar Antonije. Potom, u novije vreme moj suprug Đurđe i dever Srboslav, ali su obojica preminuli. Zato sam ja preuzela obavezu da čuvam stari dedin novčanik i sat – priča za naš list Vera, majka odraslih

Srbija

31.07.2016 u 18:10

Haubicom na aeroplan

Posle Kolubarske bitke, u prvom delu 1915. godine vladalo je zatišje na mnogim frontovima. A onda polovinom septembra počinje nova austrougarska ofanziva. Deveta haubička baterija sa dva topa, u sastavu Četvrtog diviziona Šumadijske divizije prvog poziva, bila je ukopana u okolini Kragujevca. U njoj nišandžija na topu lociranom u Divljem polju Aleksandar Milinković zvani Leja, zemljoradnik iz sela Paune kod Valjeva. Rođen 1891. od oca Pavla i majke Draginje, u stalni kadar stupio je u proleće 1913. i te godine učestvovao u kratkotrajnom Srpsko-bugarskom ratu. Po okončanju borbenih operacija nastavio sa služenjem redovnog vojnog roka u teškoj haubičkoj artiljeriji (150 mm) u Artiljerijskom puku u Nišu. Početkom Prvog svetskog rata ponovo prekida služenje kadrovskog

Srbija

24.07.2016 u 16:00

Zapisi sveštenika o dobrim i lošim Arnautima

Sveštenik i književnik Tadija Kostić (1863–1927), poreklom iz Karana kod Užica, službovao je kao paroh u Gornjem Milanovcu i Nišu. Posle rata živeo u Beogradu, umro u manastiru Savina i sahranjen u Karanu. O njegovom ratnom putešestviju piše užički pisac Slobodan Radović u „Istorijskoj baštini“ br. 23, prema sačuvanim Tadijinim dnevničko-putopisnim zapisima. Veliki rat zatekao je Kostića u Nišu kao sveštenika, člana Duhovnog suda, pisca 10 objavljenih knjiga i urednika dva časopisa. „Dok su se ratni oblaci nadvijali nad Srbijom, u ratnoj 1915, u ratnoj prestonici Nišu sve vrvi od vojske, civila, zaprega, komordžija. Do Tadije Kostića dopiru glasovi o bugarskim zločinima i pokolju sveštenika. Nadirući sa istočne strane ka niškoj oblasti, Bugari su po naredbi svojih vojnih vlasti

Srbija

10.07.2016 u 15:00

Jovana spasio Očenaš

Čačak – Šest godina vojevanja, šest ljutih rana, utisnule su beleg na licu Romanijca Jovana Zekovića, da ga ni najbliži nisu prepoznali, kad im se ukazao na povratku. Njega je ratna staza povela preko 50 država i dva okeana i na pravoslavni Vaskrs 1918. spustila na Solunski front, da se zajedno s braćom izbori za povratak i slobodu otadžbine. Selo Bjelosavljevići, odakle su Zekovići, smešteno je posred Glasinačkog polja, ispod obronaka Romanije u Republici Srpskoj. Ta naseobina, u opštini Sokolac, danas ima tek 70 duša. Mlađen J. Zeković koji sada živi u Čačku zabeležio je, svojevremeno, na magnetofonu sećanje svog oca Jovana (1892–1983) na godine Prvog svetskog rata, pa priča roditeljska ide, evo, ovako… „Posle sarajevskog atentata na Ferdinanda, Srbe nastanjene od Drine do

Srbija

03.07.2016 u 15:00

Od Dupljaja do Pariza i večnosti

Na požuteloj fotografiji iz septembra 1970. godine vidi se francuski ministar armije kako sabljom Napoleona u podnožju Trijumfalne kapije u Parizu pali večni plamen, na svetskoj proslavi povodom godišnjice proboja Solunskog fronta i trijumfa u Velikom ratu. Na fotografiji, pored ministra, čovek u srpskoj narodnoj nošnji, sa opancima i šajkačom, učestvuje u ovom nezaboravnom činu. Stigao je te godine do Pariza i do te počasti Obren Radovanović, seljak iz Dupljaja kod Valjeva, solunac čiji život bi teško u jedan film stao... Rođen 1889. u bogatoj seoskoj porodici, Obren se bavio poljoprivredom, voćarstvom, sve dok 1912. nije otišao na redovno služenje vojnog roka. Ovako započinje pravu filmsku priču o svom pradedi Jordan Radovanović, ekonomista iz Valjeva, brižno prebirajući po

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: veliki rat