Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.05	101.66	101.35
127	127.76	127.38

Moj život u inostranstvu

20.02.2022 u 09:34

Mama ja sam Nemac i moja domovina je Nemačka

Prve reči koje sam naučila po dolasku u Nemačku bile su „es regnet“ što u prevodu znači pada kiša. Vremenom sam uvidela da „es regnet” ne stvara isti osećaj kao i „il pleut” gde kiša nežno rominja (po mom ubeđenju), ili „it`s raining” - gde se čuje kako dobuje po prozorskom kapku. „Es regnet” je zapravo događaj čije se prisustvo oseti u kostima i pre nego što počne a ne završava se sa kišom, već se njegova hladnoća polako uvija oko članaka donoseći na neki čudan način, ničim očekivani mir. Vremenom je „es regent“ postala posebna kategorija u mom životu, kao pridev ili fraza koju bih dodala nekome ili nečemu i tako našla onu jednu kockicu koja mi je sve vreme falila. Stvorio se moj novi pojam kojim bih jednostavno sebi objasnila to novo što polako ali glasno glasno ulazi u moj

Moj život u inostranstvu

11.02.2022 u 14:31

Uzoraću dedine ledine

Sve će one otići i na kraju ću ostati sam. Ako tako treba neka tako i bude. Neka samoća bude prvi preduslov za mir. Smiriću se. Skrasiću se negde. Vratiću se ako treba, kada za to dođe vreme. I biću još čudniji nego kada sam polazio. Možda će biti i neke dobrote u meni. Uzoraću dedine njive, zasadiću tu neko voće i vinograde, peći ću rakiju, sazidaću podrum, puniću burad vinom i praviću večere za prijatelje. I nikome neću govoriti zašto sam se vratio, šta sam sve doživeo i šta me je izmenilo. Neću im reći da sam se umorio. Neću priznati da starim i da mi uzbuđenja više ne prijaju. Niko neće ni naslutiti da sam posle svega poželeo mir. I opet ću nestajati. Dok me bude nigde me neće biti! Sve će to biti tako od proleća do jeseni, a onda ću zime provoditi na Karibima, bez stalnog

Moj život u inostranstvu

04.02.2022 u 19:37

Dosta mi je više tvoje Rusije

Zoran bio je inženjer kome su se divili i pretpostavljeni i kolege i investitori. Cenili su njegovu kompetentnost ali i ljudske vrednosti. Generalni direktor je više puta naglasio da je to najkompetentniji inženjer sa kojim je ikada radio. Arhitektonski fakultet završio je u roku, sa visokom prosečnom ocenom. Karijeru inženjera počeo u „Trudbeniku”, radio sa iskusnim kolegama na velikim projektima u bivšoj Jugoslaviji i u inostranstvu. Dobro je govorio i ruski, a služio se i engleskim jezikom. Gradilištima je rukovodio besprekorno. Bio je kulturan čovek i uvek se prema podređenima odnosio sa puno takta. Čak su neki smatrali da je previše mek i da mu je to velika mana. (EPA EFE - J.K.) U našoj firmi u Jekaterinburgu radila je i njegova supruga Svetlana. Ona je bila

Moj život u inostranstvu

28.01.2022 u 14:34

Krvave tuče za dva dolara u Harlemu

Pored „moje voćke” u Kolumbas parku ponekad nabasam na zemljaka Ljubu Ljudinu. Obradujemo se jedan drugom k'o rod rođenom. Posle svih godina u ovom gradu tačno znam gde mogu sresti zemljake poput Ljube. Svaki od njih ima svoj svoj koridor patroliranja, rejon operisanja, klupu u parku, stepenište ispred neke od mnogobrojnih njujorških crkava, parče kartona na podu pored donjih stepenica Pen stanice, namontiranu „sobicu” na potpornom stubu nekog mosta, vešto zabarakadirani kutak u žbunju Central parka il' „nešto” na poslednjoj metro stanici Jamajka u Kvinsu... Petak, samo što je prošla ponoć. Naslonjen na divlju voćku u Kolumbas parku Ljuba mi priča svoju životnu muku po ko zna koji put. Retko ga prekidam, slušam k'o da je prvi jer znam da riječ danima nije prozborio. Niti ima

Moj život u inostranstvu

21.01.2022 u 15:13

Srpska duša u habzburškom dvorcu

U vreme svakolikih groznica koje pokreću svet, pade mi na pamet stara austrijska porodica koja je postavila temelje carskoj diplomatiji. One temelje za koje se u poslednjih 200 godina obično kaže da je to ta čuvena i „tipična austrougarska diplomatija". Ta diplomatija zasnivala se na diplomatskom jeziku gde bi i „vuci bili siti i sve koze na broju”. Diplomatija u kojoj se neprestano smeška, gladi i govori da je postignut kompromis u svemu onom što je prekriveno trnjem. Diplomatija koja na pijedestal vrhunskih vrednosti postavlja licemerje, rafinirane laži i sve to bazira na poluistinama. Tako da u prvih par dana gubitnik veruje da je postigao nešto a nakon par dana shvati da je izgubio sve. Da je prevaren i da mu je na rafiniran način, samo igrom reči oduzeto sve. Austrija,

Moj život u inostranstvu

14.01.2022 u 15:03

Japanac kupuje auto uz potvrdu o parking mestu

Japan ima izuzetno razvijenu mrežu podzemne železnice, vozova i autobusa, ali u manjim mestima nezgodno je živeti bez automobila. Kao i u svemu, tako se i u saobraćaju u Japanu poštuju zakoni i pravila koja su jasno i precizno definisana. Tolerancija na alkohol je nula. Strogo je zabranjeno voziti automobil i pod minimalnim dejstvom alkohola. Kazne su zaista drakonske. Osim novčanih kazni, podrazumeva se oduzimanje vozačke dozvole na više godina ili doživotno, a ono što Japancima najteže pada je izbacivanje sa posla. Naravno, sve zavisi od količine popijenog alkohola i ozbiljnosti prekršaja. U Japanu nema uslovnog skretanja. Takva vrsta pogodnosti za nestrpljive vozače koji uvek negde žure zabranjena je pre tridesetak godina. Zbog toga što je broj saobraćajnih nesreća, pogotovo

Moj život u inostranstvu

10.01.2022 u 14:38

Prodao sam dušu za šaku dolara u Australiji

Moj poznanik Aboridžin Bob mnogo puta mi je predlagao da za neki vikend odem sa njim u njegovo rodno selo. Posavetovao sam se sa par prijatelja da li je to ludost ili možda opasnost, ali kad su me svi uverili da to može da bude vrlo zanimljivo odlučim da se upustim u tu avanturu. Putovanje starom „tojotom” trajalo je dobrih šest sati. Pored insistiranja domaćina da spavam u njegovoj seoskoj kolibi odlučio sam se da budem dve noći u malom hotelu u obližnjem gradiću. Selo, odnosno desetak razbacanih koliba je delovalo kao izgubljeno u vremenu. Glavni utisak su mnogobrojna deca koja trčala unaokolo i igrala se, dok oni stariji sedeli ispred koliba. Svi oni su nosioci nekih socijalnih pomoći, a pivo je definitivno dominantni proizvod koji se tamo konzumira. Od hrane je specijalitet ulovljeni

Moj život u inostranstvu

01.01.2022 u 13:03

Ja ne odoh

Predavao sam i ja za iseljenje. Bio je to, u tom ratnom i poratnom periodu, jedan vrlo omiljen hobi. Kao neka igra na sreću koju su igrali i pojedinci, ali i čitave porodice. „Da li će me pozvati,“ pitali su se mnogi tih godina. Ali meni se nešto nije išlo. Kanada mi je bila isuviše hladna, a Australija isuviše vruća. U SAD-u nešto mnogo Srbe nisu ni mirisali. Propaganda, šta li? A ni u jednom od tih odredišta nisu znali srpski niti su imali namjeru da ga nauče. Oni koji su u ambasadama odlučivali o useljenju izgleda da su prozreli tu moju neodlučnost. Kako, ne znam. Vjerovatno su to pročitali između redova njihovih naoko bezazlenih i bezveznih formulara. Nisam im ja prvi potencijalni useljenik koga obrađuju. Da bi se neko trajno iselio tako daleko, trebalo je da ima jaku

Moj život u inostranstvu

26.12.2021 u 09:45

Miris knjiga u ulici Rido uoči Božića

Mali bioskop u ulici Rido u Otavi samo je izdaleka podsećao na svoje glamurozne, američke rođake, tačnije, na njihovu sliku koju smo navikli da viđamo u filmovima. Svetleća reklama „Bytowne” bioskopa treptala je i bila je mutna, poneko slovo u naslovu filma crnelo se uvređeno, a ispred, na minus trideset, nije bilo više od dvadesetak ljudi koji su čekali da uđu. Nezavisni i strani filmovi, dovoljno je objašnjenje za takvu posetu. Nalazio se na mojoj uobičajenoj maršruti, popodnevnoj šetnji u koju sam kretala bez obzira na temperaturu. Čim bih predala decu muževljevoj brizi i staranju hitala sam da častim sebe polučasovnim hodom niz dugačku ulicu, pored apoteka, zalagaonica, i jednog sedišta zajednice (community centre) pred kojim je problematična mladež čekala da bude spašena na

Moj život u inostranstvu

17.12.2021 u 19:59

Selfi sa magnolijom

Kada se protrese REČNIK TORONTA ispadnu neke reči koje se pretvore u slike. To rade namerno. Tu metodu koriste da ih lakše upamtimo. The sun Moglo bi se reći da je sunce krenulo pre jutra, koje se, tek sišlo sa mesečevog uštapa, još uvek razvalačilo na horizontu iznad jezera Ontario, tamo negde daleko, gde ono ističe u reku Saint Lawrance. Ono ima svoj plan za danas. (Piksabej) U podne će odmoriti na sunčanom međašu bez senke, možda baš iznad Evergreen Brick Works, stare ciglane. Podeliće crvene, žute i zelene indekse UV zračenja, a onda sa sobom poneti međaš samokret i zapaliti na noćnom nebu prve holograme zvezda. Za one koji će u njihovim položajima pročitati svoje sudbine. Magnolia U dvorištu u uličici Meadow je jedna mlada magnolija. Bela

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: moj život u inostranstvu