Selfi sa magnolijom

Kada se protrese REČNIK TORONTA ispadnu neke reči koje se pretvore u slike.  To rade namerno. Tu metodu koriste da ih lakše upamtimo.

The sun

Moglo bi se reći da je sunce krenulo pre jutra, koje se, tek sišlo sa mesečevog uštapa, još uvek razvalačilo na horizontu iznad jezera Ontario, tamo negde daleko, gde ono ističe u reku Saint Lawrance. Ono ima svoj plan za danas.

U podne će odmoriti na sunčanom međašu bez senke, možda baš iznad Evergreen Brick Works, stare ciglane. Podeliće crvene, žute i zelene indekse UV zračenja, a onda sa sobom poneti međaš samokret i zapaliti na noćnom nebu prve holograme zvezda. Za one koji će u njihovim položajima pročitati svoje sudbine.

Magnolia

U dvorištu u uličici Meadow je jedna mlada magnolija. Bela magnolija. Iskoristila je prve toplije aprilske dane da procveta. Ja to za sebe ne mogu da kažem.

Zagazio sam odavno u neke decenijske vode. Ali sam ugrabio priliku da proslavim rođendan. Možda je ugrabiti ružna reč, jer će te pomisliti da se nešto žurim sa proslavama rođendana.

O tome ja ne odlučujem. Iznad mene je Ministarstvo za rođendane. Sem toga april je moj rođeni mesec. Obožavam ga. I aprilski poklon sam dobio. Belu magnoliju. Onu, iz ulice Meadow.

Odoh da napravim selfi. Možda ću sa magnolijom izgledati šarmantno. Mislim da imam dovoljno šarma za još koju godinu.

Timer

Nikada do sada nisam video časovnik koji tako ravnodušno posmatra protok vremena kao što je ovaj na zidu kuće broj 1017 u ulici Kingston Road.

To je jedan stari sat, sa mnogo iskustva. Ostavio je kazaljke na 17:15 i otišao na čaj. Meni je taj gest simpatičan. Stvarno. I to vreme stajanja. Mogu pred njim da skakućem u sadašnjosti do mile volje. Za mene je to u suštini dovoljno. Status - ni mlađi ni stariji. Bar za neko vreme.

Have a good day

Jedan je čovek, kada sam prošao pored njega, dobacio have a good day. Sedeo je na trotoaru, bradat, sa kapom  u krilu. I nekim sitnišem u njoj.

U džepu nisam imao ni cent. Prosuo sam samo jedan kiseo osmeh izvinjenja. Nedovoljno. Ni za njega. Ni za mene.

General Rehearsal

Eh, a vi kao da nikada niste imali popodnevnu generalnu probu spavanja. Ja ne želim da mi propadne cela noć samo zbog toga što nisam dovoljno uvežbao neke delove sna da bih se sledećeg jutra probudio sa osećajem da sam džabe spavao.

Zato redovno prisustvujem generalnim probama, svakog popodneva, posle ručka. I obavezno popijem rakijicu. Kao preludijum. Potpuno spreman pred premijeru

Sa pozitivnom tremom. Kao svaka odgovorna osoba.

The loved one

Sanjao sam da sam voljen. Budim se neobično živahan.Skoro bestežinsko jutro u visokom plavetnilu. Tost namazan puterom i medom. Imati takav san je privilegija mojih godina. Ulazim u sedamdeset petu. Sa raznobojnim pilulama. Na stolu.

Biti voljen i u snu je dobra stvar. Bezbolna.Pomilujem papagaja. Mislim da i on ima sličan osećaj. Čupka mi bradu.

The mirror

Ne mogu a da ujutru ne susretnem svoj pogled u ogledalu. Tamo u hodniku. Ponekad se vratim korak dva unazad sa sumnjom da sam to ja. Srećom, takvi trenuci su retki. Onda se opustim, i radim ono što svako od nas radi kad ustane.

Mislim, uglavnom ne baš nešto srceparajuće.Kuvam kafu. Srčem glasno. Sa vidnim uživanjem.

Baš je lepo videti sebe. Nekog ko ti ne misli zlo. Trebalo bi češće da bacim pogled na sebe. Bar tri puta dnevno. To bi zaista bilo lekovito. Jutros mi je bio dovoljan samo jedan pogled.

Pre nego što se obučem, uskladim boje garderobe. Zaključam vrata, (dva puta proverim da li sam to zaista uradio), i izađem na ulicu. Uzdignute glave. Ne previše.

Jednim okom pratim svoj hod, za svaki slučaj. Moram da budem u dobrom stanju kad se vratim. To zaslužujemo oboje. Ogledalo i ja. Složićete se sa mnom. Sem ako ste neki namćor. Ili ako se sami sebi dojadili.

The hat

Kupio sam šešir. To je jedan fini šešir. Nije kičast. Nimalo jeftin i stoji mi kao da je po mojoj meri, iako piše all size hat.

Ako vidite nekog ko otmeno izgleda sa šeširom pomislite da smo se sreli.

U deklaraciji piše da je smart hat. Ima skriven džep. Waterproof pocket. Za neku sitnicu. Ja sam stavio papir sa mojim brojem telefona. Ako se izgubim. Čak iako ga pronađete bez mene. Neko će se već javiti. U oba slučaja.

Miodrag Topić, Toronto

Pišite nam
 
Poštovani čitaoci, „Politika” je ponovo oživela rubriku „Moj život u inostranstvu”. Namenjena je pre svega vama koji živite izvan Srbije, širom sveta, koje je životni put odveo u neke nove nepoznate krajeve i zemlje.
Nadamo se da ste primetili da smo se i mi u međuvremenu malo promenili. Sašili smo novo, komotnije i udobnije digitalno odelo, ali i dalje smo prava adresa na koju možete slati svoja pisma, reportaže, zapise i fotografije.
Pišite nam kako je u tuđini ili u vašoj novoj otadžbini. Kako vam Srbija izgleda kad je gledate iz Vankuvera, Osla ili Melburna? Stanuje li nostalgija na vašim novim adresama?
A naša adresa je  [email protected]
Pravila su i dalje jednostavna: dužina teksta do pet hiljada slovnih znakova, da je zapisan u nekom uobičajnom formatu, najbolje vordu. Naslovi i oprema su redakcijski, tekstovi se ne honorišu i podležu uredničkim intervencijama.
Vaša Politika