Политика Online

Куп.	Прод.	Сред.
117.04	117.74	117.39
101.55	102.16	101.86
127.15	127.91	127.53

20.02.2022 у 09:34

Мама ја сам Немац и моја домовина је Немачка

Прве речи које сам научила по доласку у Немачку биле су „es regnet“ што у преводу значи пада киша. Временом сам увидела да „es regnet” не ствара исти осећај као и „il pleut” где киша нежно ромиња (по мом убеђењу), или „it`s raining” - где се чује како добује по прозорском капку. „Es regnet” је заправо догађај чије се присуство осети у костима и пре него што почне а не завршава се са кишом, већ се његова хладноћа полако увија око чланака доносећи на неки чудан начин, ничим очекивани мир. Временом је „es regent“ постала посебна категорија у мом животу, као придев или фраза коју бих додала некоме или нечему и тако нашла ону једну коцкицу која ми је све време фалила. Створио се мој нови појам којим бих једноставно себи објаснила то ново што полако али гласно гласно улази у мој

Мој живот у иностранству

11.02.2022 у 14:31

Узораћу дедине ледине

Све ће оне отићи и на крају ћу остати сам. Ако тако треба нека тако и буде. Нека самоћа буде први предуслов за мир. Смирићу се. Скрасићу се негде. Вратићу се ако треба, када за то дође време. И бићу још чуднији него када сам полазио. Можда ће бити и неке доброте у мени. Узораћу дедине њиве, засадићу ту неко воће и винограде, пећи ћу ракију, сазидаћу подрум, пунићу бурад вином и правићу вечере за пријатеље. И никоме нећу говорити зашто сам се вратио, шта сам све доживео и шта ме је изменило. Нећу им рећи да сам се уморио. Нећу признати да старим и да ми узбуђења више не пријају. Нико неће ни наслутити да сам после свега пожелео мир. И опет ћу нестајати. Док ме буде нигде ме неће бити! Све ће то бити тако од пролећа до јесени, а онда ћу зиме проводити на Карибима, без сталног

Мој живот у иностранству

04.02.2022 у 19:37

Доста ми је више твоје Русије

Зоран био је инжењер коме су се дивили и претпостављени и колеге и инвеститори. Ценили су његову компетентност али и људске вредности. Генерални директор је више пута нагласио да је то најкомпетентнији инжењер са којим је икада радио. Архитектонски факултет завршио је у року, са високом просечном оценом. Каријеру инжењера почео у „Трудбенику”, радио са искусним колегама на великим пројектима у бившој Југославији и у иностранству. Добро је говорио и руски, а служио се и енглеским језиком. Градилиштима је руководио беспрекорно. Био је културан човек и увек се према подређенима односио са пуно такта. Чак су неки сматрали да је превише мек и да му је то велика мана. (ЕПА ЕФЕ - Ј.К.) У нашој фирми у Јекатеринбургу радила је и његова супруга Светлана. Она је била Рускиња, а

Мој живот у иностранству

28.01.2022 у 14:34

Крваве туче за два долара у Харлему

Поред „моје воћке” у Колумбас парку понекад набасам на земљака Љубу Људину. Обрадујемо се један другом к'о род рођеном. После свих година у овом граду тачно знам где могу срести земљаке попут Љубе. Сваки од њих има свој свој коридор патролирања, рејон оперисања, клупу у парку, степениште испред неке од многобројних њујоршких цркава, парче картона на поду поред доњих степеница Пен станице, намонтирану „собицу” на потпорном стубу неког моста, вешто забаракадирани кутак у жбуњу Централ парка ил' „нешто” на последњој метро станици Јамајка у Квинсу... Петак, само што је прошла поноћ. Наслоњен на дивљу воћку у Колумбас парку Љуба ми прича своју животну муку по ко зна који пут. Ретко га прекидам, слушам к'о да је први јер знам да ријеч данима није прозборио. Нити има коме, нити

Мој живот у иностранству

21.01.2022 у 15:13

Српска душа у хабзбуршком дворцу

У време сваколиких грозница које покрећу свет, паде ми на памет стара аустријска породица која је поставила темеље царској дипломатији. Оне темеље за које се у последњих 200 година обично каже да је то та чувена и „типична аустроугарска дипломатија". Та дипломатија заснивала се на дипломатском језику где би и „вуци били сити и све козе на броју”. Дипломатија у којој се непрестано смешка, глади и говори да је постигнут компромис у свему оном што је прекривено трњем. Дипломатија која на пиједестал врхунских вредности поставља лицемерје, рафиниране лажи и све то базира на полуистинама. Тако да у првих пар дана губитник верује да је постигао нешто а након пар дана схвати да је изгубио све. Да је преварен и да му је на рафиниран начин, само игром речи одузето све. Аустрија, некада

Мој живот у иностранству

14.01.2022 у 15:03

Јапанац купује ауто уз потврду о паркинг месту

Јапан има изузетно развијену мрежу подземне железнице, возова и аутобуса, али у мањим местима незгодно је живети без аутомобила. Као и у свему, тако се и у саобраћају у Јапану поштују закони и правила која су јасно и прецизно дефинисана. Толеранција на алкохол је нула. Строго је забрањено возити аутомобил и под минималним дејством алкохола. Казне су заиста драконске. Осим новчаних казни, подразумева се одузимање возачке дозволе на више година или доживотно, а оно што Јапанцима најтеже пада је избацивање са посла. Наравно, све зависи од количине попијеног алкохола и озбиљности прекршаја. У Јапану нема условног скретања. Таква врста погодности за нестрпљиве возаче који увек негде журе забрањена је пре тридесетак година. Због тога што је број саобраћајних несрећа, поготово фаталних, на

Мој живот у иностранству

10.01.2022 у 14:38

Продао сам душу за шаку долара у Аустралији

Мој познаник Абориџин Боб много пута ми је предлагао да за неки викенд одем са њим у његово родно село. Посаветовао сам се са пар пријатеља да ли је то лудост или можда опасност, али кад су ме сви уверили да то може да буде врло занимљиво одлучим да се упустим у ту авантуру. Путовање старом „тојотом” трајало је добрих шест сати. Поред инсистирања домаћина да спавам у његовој сеоској колиби одлучио сам се да будем две ноћи у малом хотелу у оближњем градићу. Село, односно десетак разбацаних колиба је деловало као изгубљено у времену. Главни утисак су многобројна деца која трчала унаоколо и играла се, док они старији седели испред колиба. Сви они су носиоци неких социјалних помоћи, а пиво је дефинитивно доминантни производ који се тамо конзумира. Од хране је специјалитет уловљени

Мој живот у иностранству

01.01.2022 у 13:03

Ја не одох

Предавао сам и ја за исељење. Био је то, у том ратном и поратном периоду, један врло омиљен хоби. Као нека игра на срећу коју су играли и појединци, али и читаве породице. „Да ли ће ме позвати,“ питали су се многи тих година. Али мени се нешто није ишло. Канада ми је била исувише хладна, а Аустралија исувише врућа. У САД-у нешто много Србе нису ни мирисали. Пропаганда, шта ли? А ни у једном од тих одредишта нису знали српски нити су имали намјеру да га науче. Они који су у амбасадама одлучивали о усељењу изгледа да су прозрели ту моју неодлучност. Како, не знам. Вјероватно су то прочитали између редова њихових наоко безазлених и безвезних формулара. Нисам им ја први потенцијални усељеник кога обрађују. Да би се неко трајно иселио тако далеко, требало је да има јаку жељу.

Мој живот у иностранству

26.12.2021 у 09:45

Мирис књига у улици Ридо уочи Божића

Мали биоскоп у улици Ридо у Отави само је издалека подсећао на своје гламурозне, америчке рођаке, тачније, на њихову слику коју смо навикли да виђамо у филмовима. Светлећа реклама „Bytowne” биоскопа трептала је и била је мутна, понеко слово у наслову филма црнело се увређено, а испред, на минус тридесет, није било више од двадесетак људи који су чекали да уђу. Независни и страни филмови, довољно је објашњење за такву посету. Налазио се на мојој уобичајеној маршрути, поподневној шетњи у коју сам кретала без обзира на температуру. Чим бих предала децу мужевљевој бризи и старању хитала сам да частим себе получасовним ходом низ дугачку улицу, поред апотека, залагаоница, и једног седишта заједнице (community centre) пред којим је проблематична младеж чекала да буде спашена на скраћеним

Мој живот у иностранству

17.12.2021 у 19:59

Селфи са магнолијом

Када се протресе РЕЧНИК ТОРОНТА испадну неке речи које се претворе у слике. То раде намерно. Ту методу користе да их лакше упамтимо. The sun Могло би се рећи да је сунце кренуло пре јутра, које се, тек сишло са месечевог уштапа, још увек развалачило на хоризонту изнад језера Онтарио, тамо негде далеко, где оно истиче у реку Saint Lawrance. Оно има свој план за данас. (Пиксабеј) У подне ће одморити на сунчаном међашу без сенке, можда баш изнад Evergreen Brick Works, старе циглане. Поделиће црвене, жуте и зелене индексе УВ зрачења, а онда са собом понети међаш самокрет и запалити на ноћном небу прве холограме звезда. За оне који ће у њиховим положајима прочитати своје судбине. Magnolia У дворишту у уличици Meadow је једна млада магнолија. Бела

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Таг: мој живот у иностранству