Tag: moj život u inostranstvu

Imam kartu za “Australian Open”, ali ne mogu da idem, hoćeš li ti? - u prolazu me upita šef tehničkog odeljenja. Mozak je počeo da radi ubrzano: nikada nisam bio tamo; dobro bi bilo da vidim; zašto baš mene pored toliko drugih radnika; umoran sam od ovih ceremonija “u rukavicama”; napolju je 35 stepeni celzijusa; igraju Novak, Jelena i Ana i biće navijanja… Nema...

Najlakši način da preživite inostranstvo je da se vratite natrag prvim brodom, avionom, vozom, ili kolima, zavisno od toga kako ste došli. Međutim, ako je to neostvarljivo, ako nemate para za kartu, nemate obraza da izađete na oči prijateljima koji su vam dali sve one poklone, gladni ste, kuća vam je spaljena ili ste željni avantura, onda uzmite onu motku koju akrobate koriste kada prelaze...

Godina 1: Novi svet Dugačak put je hteo da stane baš ovde – u novom svetu. A onda dođe prvo kišovito jutro i saznanje da sunce sada izlazi na zapadu, da ruže mirišu samo noću, da ljudi hodaju naglavačke, a da se vreme meri brojem letova preko okeana. I drugo saznanje - da ovde jedino deca razumeju one, koje mi prevarismo, pre nego što saznasmo da smo mi, ustvari, ti koji su prevareni....

Za vreme godišnjeg odmora, ovog leta, dok smo se šetali Akropoljem, ćerka Sandra, koja je rođena u Australiji, stalno se mučila sa terminima AC (nova era) i BC (stara era). Naime, u dosadašnjem dvanaestogodišnjem školovanju u Australiji, ona je učila istoriju samo pola godine u sedmom razredu (inače je završla dobru privatnu školu)! U to vreme u Beogradu je gostovala Australijska grupa AC/DC....

Kompjuter me je “zamolio” da promenim lozinku - sa onim čuvenim "please". Dobro, naučio sam da slušam - nova lozinka je "MirJam". Zašto baš ta? Mir Jam je u Australiji postala popularna mnogo pre nego u Srbiji (mislim na ovaj poslednji talas popularnosti). Znam jednu gospođu koja ima sve njene knjige i stalno pita "jel’ stiglo nešto novo". Doduše...

U mom selu Uskrs zovu “Veliki dan”. Tako sam ga pamtio dok sam bio dete, a mnogo više po farbanim jajima, za koja sam tada mislio da moraju da budu “boje crnog luka”. Tek kasnije, kada smo prešli u grad, video sam jaja plave, zelene i, naravno, crvene boje. A kada smo se preselili u Australiju, supruga Nina je otišla još dalje – počela je da lepi na jajima neke...

Nemam ja kome to da ispričam, nego vama. A znam da među vama ima mnogo sličnih. Sa rođacima u Srbiji smo prestali da se razumemo - oni imaju drugačije probleme. Ne, niko tu nije kriv. To je, jednostavno, tako. Nekada je tipična slika "gastarbajtera" bila - fabrika, podstanar, na nemačkom zna da kaže "hleb" i "noćna smena". Ako treba kredit ili avionska karta -...

Glavni junak je "poklekao" u prethodnoj, trećoj eizodi ovog serijala. Tačno je, u zadnje četiri godine radio sam u osam firmi i ne mogu da zamislim devetu. Nije loše da ovde kažem da je sve što sam napisao istina, jedino menjam imena. A drugi komentar "publike" je bio "opaaaa, kuća, pa nije tebi tako loše". Oni te muke, "brate", plaćaju cifrom koja ima...

Prodaja fabrike se otegla. Kada smo konačno dobili “vest” izgledalo je ovako: sastanci na svim lokacijama u isto vreme, ista informacija – kupili su nas - Japanci! Upola cene, jer je i kod njih teška situacija. Kako izgleda raditi za Japance? Još ne znam, ali jedan kolega spomenu “duplo radno vreme”. Posle objave vesti o prodaji dobili smo mejl od novih gazda u...

Fabrika još nije prodata a kada će ne znamo. To nam je juče rekao direktor za vreme redovne mesečne proslave rođendana zaposlenih. Dao je svakome po parče torte a picu smo sami uzimali. Ponovio je ono što nam je rekao prošlog meseca na istoj takvoj proslavi rođendana. U mom kalendaru pod prvim aprilom stoji “DAJ OTKAZ”. Odavno spremam govor za taj dan. Datum sam pomerao toliko...