Ludnica 3

Prodaja fabrike se otegla. Kada smo konačno dobili “vest” izgledalo je ovako: sastanci na svim lokacijama u isto vreme, ista informacija – kupili su nas - Japanci! Upola cene, jer je i kod njih teška situacija. Kako izgleda raditi za Japance? Još ne znam, ali jedan kolega spomenu “duplo radno vreme”.

Posle objave vesti o prodaji dobili smo mejl od novih gazda u kome nam žele dobrodošlicu u veliku firmu sa još većim planovima. Japan im je postao tesan pa se šire. Tako će umesto drveta, koje su do sada kupovali od nas, ceo posao završavati u Australiji. Radna snaga je ovde ipak jeftinija.

Prošli smo bolje nego što sam očekivao - izbegli smo Kinu „za dlaku“.

Na putu za posao obično idem sporednim ulicama i tako se pridržavam onog saveta “izbegavajte krdo”. U kolima slušam državni radio koji neprestano emituje vesti. Jutros javljaju da su Britanci smanjili kamate na pola posto. U Japanu je kamata već godinama na nuli. U Australiji trenutno može da se od banke dobije kamata 4% na štednju. Cene kuća su za godinu dana pale od 5-15%. Pad se najviše oseća u skupljim naseljima. Interesantno je da u naselju Dandenong cene i dalje rastu, polako ali sigurno.

Pogodili ste – tamo živi mnogo naših ljudi. Takođe, tamo radi nekoliko naših agenata za nekretnine. Neko će reći da sam pristrasan ali činjenica je da su naši ljudi oprezni kod kupovine. Takođe se druže međusobno, pa znaju ko je koliko i kada platio. Otuda nema skokova, već je sve “normalno”. A vole da kupe kuće u lošem stanju pa ih onda omalterišu, okreče, poliraju podove i kuća bude kao nova. Kod Australaca to je obrnuto – kupe novu kuću a kada dođe vreme za krečenje oni je promene. I tako svakih pet godina. U stvari, tako je bilo nekada, kad se moglo, ali više ne.

A kada smo već kod Dandenonga - gledam jednu kuću. Hoću da investiram novac iz mog penzijskog fonda, jer su banke postale nesigurne a kamate na ušteđevine male. Ako to uradim onda će ona poruka u mom kalendaru “DAJ OTKAZ” postati mnogo realnija. Dao sam i ponudu za kuću. Nadam se da će je sadašnji vlasnik, Kinez prihvatiti. Agent kaže da se vlasnik seli natrag u Kinu, pa mu se žuri. Agentima se ništa ne može verovati ali možda je ovog puta u pravu. Agentu je stalo da kuću proda a kuća je velika pa nema mnogo kupaca. Ponudio sam celih deset posto manje od cene koju je tražio.

Nije prošlo ni pola sata a agent mi javlja – Kinez je prihvatio ponudu. Bio je u pravu – bivšem vlasniku se zaista žurilo.

Eto, ispričao sam vam sve što se do danas desilo. Za nastavak priče moraćemo svi da pričekamo. Ali budite strpljivi – javiću se ja!

Samo se nadam da će naslov biti mnogo lepši - nešto kao “Život je lep u Australiji”. A ako me sretnete (kao penzionera) u Beogradu, nemojte slučajno da me zovete Džordž – moje ime će ponovo biti - Đorđe.