Лудница 3

Продаја фабрике се отегла. Када смо коначно добили “вест” изгледало је овако: састанци на свим локацијама у исто време, иста информација – купили су нас - Јапанци! Упола цене, јер је и код њих тешка ситуација. Како изгледа радити за Јапанце? Још не знам, али један колега спомену “дупло радно време”.

После објаве вести о продаји добили смо мејл од нових газда у коме нам желе добродошлицу у велику фирму са још већим плановима. Јапан им је постао тесан па се шире. Тако ће уместо дрвета, које су до сада куповали од нас, цео посао завршавати у Аустралији. Радна снага је овде ипак јефтинија.

Прошли смо боље него што сам очекивао - избегли смо Кину „за длаку“.

На путу за посао обично идем споредним улицама и тако се придржавам оног савета “избегавајте крдо”. У колима слушам државни радио који непрестано емитује вести. Јутрос јављају да су Британци смањили камате на пола посто. У Јапану је камата већ годинама на нули. У Аустралији тренутно може да се од банке добије камата 4% на штедњу. Цене кућа су за годину дана пале од 5-15%. Пад се највише осећа у скупљим насељима. Интересантно је да у насељу Данденонг цене и даље расту, полако али сигурно.

Погодили сте – тамо живи много наших људи. Такође, тамо ради неколико наших агената за некретнине. Неко ће рећи да сам пристрасан али чињеница је да су наши људи опрезни код куповине. Такође се друже међусобно, па знају ко је колико и када платио. Отуда нема скокова, већ је све “нормално”. А воле да купе куће у лошем стању па их онда омалтеришу, окрече, полирају подове и кућа буде као нова. Код Аустралаца то је обрнуто – купе нову кућу а када дође време за кречење они је промене. И тако сваких пет година. У ствари, тако је било некада, кад се могло, али више не.

А када смо већ код Данденонга - гледам једну кућу. Хоћу да инвестирам новац из мог пензијског фонда, јер су банке постале несигурне а камате на уштеђевине мале. Ако то урадим онда ће она порука у мом календару “ДАЈ ОТКАЗ” постати много реалнија. Дао сам и понуду за кућу. Надам се да ће је садашњи власник, Кинез прихватити. Агент каже да се власник сели натраг у Кину, па му се жури. Агентима се ништа не може веровати али можда је овог пута у праву. Агенту је стало да кућу прода а кућа је велика па нема много купаца. Понудио сам целих десет посто мање од цене коју је тражио.

Није прошло ни пола сата а агент ми јавља – Кинез је прихватио понуду. Био је у праву – бившем власнику се заиста журило.

Ето, испричао сам вам све што се до данас десило. За наставак приче мораћемо сви да причекамо. Али будите стрпљиви – јавићу се ја!

Само се надам да ће наслов бити много лепши - нешто као “Живот је леп у Аустралији”. А ако ме сретнете (као пензионера) у Београду, немојте случајно да ме зовете Џорџ – моје име ће поново бити - Ђорђе.