Kup.	Prod.	Sred.
117.05	117.75	117.4
102.95	103.57	103.26
126.99	127.76	127.38

Moj život u inostranstvu

06.10.2018 u 13:05

Srećna lica u redu ispred poslastičarnice u Havani

Stavila sam tačku na mom globusu. Sa istočne obale Australije do Kube će biti isto toliko sati putovanja kao do Srbije. Spojiću i te koordinate. Znam posle ovog putovanja izgledaće mi i Srbija i Australija drugačije. Gledam divnu plavu obalu Koralnog mora pored kojeg šetam svaki dan i vozim bicikl i menjam plaže, i zamišljam tu drugu obalu u Kubi, koju ću tek da vidim. Stigli smo u Havanu, moj mlađi sin i ja, preko Los Anđelesa i Majamija kasno noću. Majami i Havana su samo oko 100 milja daleko. U Majamiju smo češće čuli španski nego engleski. Kad smo stigli u Havanu i prošli carinu, odmah smo uzeli taksi i krenuli ka našem smeštaju blizu meksičkog zaliva, na Malekomu, u Vedadu. Karlos, naš domaćin, čekao nas je iako je bilo već 22.30. Samo je izronio iz mraka. Naša

Moj život u inostranstvu

29.09.2018 u 10:23

Baškiri, dobri ljudi podno Urala

Za vreme mog dugog boravka u Rusiji imao sam priliku da u Ufi upoznam baškirski narod. Kao domaćini oni su na mene ostavili baš lep utisak. Do dolaska u Ufu o ovom narodu i njihovoj republici koja se prostire na padinama južnog Urala gotovo ništa nisam znao. Baškiri su turkijski narod, govore baškirskim jezikom koji je takođe iz porodice turkijskih jezika. U dalekoj prošlosti ispovedali su tangerizam, religiju starih turkijskih naroda. U savremenoj Turskoj tengerizam je poznat kao „religija boga neba”. Tragovi kulta Tengri kod Baškira su vidljivi u folklornim i etnografskim materijalima. Islam je prodro među Baškire u desetom veku, a tokom mongolske vladavine (od početka 13. do sredine 16 veka) postao je dominantna religija. Narod je sačuvao i deo ranijih doislamskih verovanja.

Moj život u inostranstvu

22.09.2018 u 14:28

Jeste li ostavili pare pored ikone

Bio je to vreo letnji dan u Melburnu, prazne ulice i prepune plaže. Prijatelj me nazvao i panično zamolio da odem do njegove majke i odvezem je do najbliže crkve jer on ne može da napusti posao. Njegova majka i on su bilii izbeglice koje su prošle sve golgote Sarajeva i nekako na kraju stigli do kraja sveta, u Australiju. On je nekako, ipak, koliko toliko, za sobom ostavio gorke uspomene, ali majka to nije mogla. Živela je u teškoj depresiji, pričala je vrlo malo, a nikda ne pominjući prošlost. Prijatelj mi je samo objasnio da ga je majka nazvala u vrlo lošem stanju i preklinjala da mora do crkve da zapali sveću. Odmah sam otišao do njihove kuće pa majku odvezao do najbliže srpske crkve u radničkom predgrađu. Crkva je bila zaključana, ali pored hrama je parohoijska

Moj život u inostranstvu

14.09.2018 u 13:28

Nedelja na srpskom groblju u Milvokiju

„Razumem kako neko može da uzme tuđu kuću i sve što je u njoj, kako može da broji tuđ novac, da pretopi tuđe zlato, da zaore tuđu njivu. Ali ko može da svira na tuđoj gitari? I šta li svira i kome svira kukavna mu majka? Da sam barem gitaru uspeo da ponesem”, rekao je pri kraju razgovora. Krajišnik, prognanik, ratnik, izbeglica... Razgovarali smo dobar deo te noći u malenoj srpskoj birtiji u Milvokiju. Meni je to bila treća noć u emigraciji a on ih odavno nije brojao. Prepoznao sam ga kao što se uvek prepoznaju braća po čašici, odmah, na licu mesta, na samom ulasku u kafanu. Ja sam bio mladi tek pristigli emigrant a on je bio nezvanični gospodar šanka na Oklahoma aveniji. Upoznali smo se, zapričali i na kraju sprijateljili kafanskim bratstvom. Pomoglo mi je možda i to što je vojsku

Moj život u inostranstvu

10.09.2018 u 10:28

Dani iz kutije za lekove

Moj život u inostranstvu je igra reči iz Rečnika grada u kojem živim. Slikovnica uvezana sećanjem na grad iz kojeg sam otišao. Reči koje su želele da ispričaju nešto o sebi. Ponekad me, Markoni, moj „nom de plume“ zamoli da napiše uvod. Prošlog puta, svojim dugim uvodom mi nisi ostavio dovoljno mesta. Ovog puta, ostaješ bez uvoda, rekoh. Molim te, samo jednu pričicu, preklinjao je Markoni. Za mog psa. Uzdahnuh duboko. Bolećiv sam na pse. Zato popuštam. Zbog psa… Pas koji je hvatao zjale Žena i pas u dvorištu popločanom ciglom. Pas trčkara okolo neko vreme. Njuši bokore jasmina. Žena čisti ostatke jeseni i zime. Zateže i briše konop za sušenje veša. Zatim seda na stolicu. Čita knjigu i sunča se. Povremeno baci pogled na psa među ljubičicama. Pas ne radi ništa. Ne

Moj život u inostranstvu

28.08.2018 u 20:22

Došao iz Montrea da bude domaćin u Srbiji

Tokom prvih godina svog boravka u inostranstvu odmore sam provodio u Srbiji uglavnom obavljajući neophodne poslove sa srpskom birokratijom. Stojim onako sa gomilom papira u katastru, čekajući da neko naiđe i započinjem lagani razgovor sa jednim mladićem; ko za šta čeka, koliko dugo, kako to ide?.. Kažem da radim u Češkoj, u korporaciji, da mi je prva godina tamo. A on veli da ima potpuno drugu priču. Rođen je u Švajcarskoj, odrastao u Montreu, tamo se školovao i radio.

Moj život u inostranstvu

18.08.2018 u 10:49

Suze u Johanesburgu

Septembar mesec, godina 1993., blaga i topla jesen u Beogradu, a prohladni i kišoviti prolećni dani u Johanesburgu. Nas četvoro stigosmo u petak, smestismo se nekako u jednu glomaznu i hladnu kućerinu. Gazda nas je pozvao na ručak u nedelju, lepo nema šta. Meni čudno što se pre ručka drže za ruke i tiho izgovaraju molitvu, smešno mi, ali me supruga gleda ispod oka, vidi i sama da mi je smešno pa se plaši da se ne obrukamo. A meso preliveno s nečim slatkim, lepo ostadoh gladan. Foto Piksabej Gazda je slučajno direktor osnovne skole. Ispalo je baš zgodno, jer naš osmogodišnji sin treba da krene u školu u ponedeljak. Imaju i oni pripremni razred za decu koja ne znaju engleski, uostalom kaže otići ćemo sutradan ujutru zajedno do škole i tamo će on već sve srediti oko upisa.

Moj život u inostranstvu

11.08.2018 u 10:42

Kako je propalo jugoslovenstvo u Čikagu

Bilo je to osamdeset osme ili devete godine, prošlog veka. Nešto pre ponoći S. i njen tadašnji muž Ž. sa dve drugarice sa posla, čijih se imena više ne sećam i ja, ulazimo u hrvatski noćni klub „Kontinental” u Čikagu. Unutra slobodnih mesta nema ni za lek. Nijednog, osim jednog jedinog separea, u kojem sedi osamljen čovek, sa naočarima na nosu. Čudesna i neodoljiva S. sa epitetom severnoameričke „devojke iz komšiluka”, „free spirit”, rođena Kanađanka, ilegalna imigrantkinja u Americi, srednju školu završila u Sremskim Karlovcima, otac Novosađanin, bajker, „slobodani strelac”, član kanadskog ogranka američke motorističke bande „Anđeli pakla”, sa neskrivenim iznenađenjem u očima, reče:„Eno ga, Oliver Dragojević! Idem da ga pitam da sednemo pored njega, i odskakuta potpuno

Moj život u inostranstvu

03.08.2018 u 15:04

Julija Nikolajevna zvezda radničkih proslava

Korporativka je skup koji firma pred novu godinu organizuje u nekom restoranu. U Rusiji je to skoro obavezno. Ranije nisam nisam prisustvovao takvim skupovima a čudilo me zašto se o tome toliko govori. Rusi koji su radili kod nas radovali su se tom događaju. Polovinom decembra bilo je teško rezervisati slobodan restoran. Proslava se mogla zakazati ranije ali je direktor rekao da naša firma radi do kraja decembra i da Novu godinu možemo obeležiti samo na kraju meseca. Na početku decembra ispraćati staru godinu, besmisleno. U Ufi je postojao i srpski restoran, „Balkan gril”. Otišao sam tamo ali mi je vlasnik objasnio da su kod njega svi termini popunjeni. S obzirom da nas nije bilo mnogo on nam je predložio da nam obezbedi jedan veći separe njegovog restorana, pod uslovom da skup bude

Moj život u inostranstvu

27.07.2018 u 10:55

Spremajte se, dobili ste vizu za Novi Zeland

Zagledam se u prošlost, od pre 22 godine; mlada sam, vitka i lepa, (mada ja tog nisam bila svesna tada), na vrhuncu moje profesorske karijere, udata, sa dva divna sina, novoizgrađenom kućom i novim „jugom 55”. Život je mogao biti lep? Vidovdan. Tog dana, kažu, neki ljudi vide ono što do tada nisu mogli, progledaju. Vide nadu. Putujemo u Skoplje, prvi put kolima, sve mora biti završeno za jedan dan. Svanuo je divan sunčani dan, 28. jun 1996. godine. Rano ustajanje, moje dečake, muža i mene čeka put u Makedoniju. Pre puta odlazak u dispanzer, na rendgenski pregled pluća. Ostale preglede ćemo obaviti u Skoplju. Tako su nam rekli. Snimaju nam pluća, jednom, drugom, trećem i četvrtom. Dobijamo rezultate, svi sem mene. „Izvinite, snimak nije dobar, morate ponovo. Snimati pluća

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: moj život u inostranstvu