Kup.	Prod.	Sred.
117.05	117.75	117.4
102.95	103.57	103.26
126.99	127.76	127.38

Moj život u inostranstvu

26.09.2016 u 12:20

Naša Venera

Pre dolaska u Ufu oko tri godine sam radio u Rusiji. Sarađivao sam sa državljanima bivših sovjetskih republika, sa radnicima sa prostora bivše Jugoslavije i Rusima. Kažem Rusima jer druge nacionalnosti iz Rusije nisam imao priliku da mnogo upoznam. U Jekaterinburgu je agent preko koga smo nalazili stanove za radnike bio Tatarin. Dolaskom u Ufu, prestonicu Baškortostana, došao sam u grad u kome većina stanovništva nisu Rusi. Iako je grad prestonica Baškirije, u njemu, kao i u celoj republici, živi više Tatara nego Baškira. Odnos među ljudima je, bar po mom mišljenju, harmoničan. Kod nekih je postojala potreba da istaknu svoju nacionalnost ili veru, ali ne na zlo drugima. Govorili su mi neki Tatari da je u školama akcenat na baškirskom jeziku. Oni ga nerado uče. Žele da govore

Moj život u inostranstvu

20.09.2016 u 15:50

Šminka nije spomenuta u Kuranu

Danas je neradni dan ovdje u Kraljevini Belgiji, državni i vjerski praznik Velika Gospojina. Ulice pune ljudi, prosto čudno izgleda, to je ovdje rijetkost čak i u sred ljeta. Moj drug, rođeni Belgijanac, i ja krenuli na neku žurku na otvorenom u jednom od centralnih gradskih parkova. Žurka kao i kod nas, preglasna muzika, alkohol na sve strane, polupijana tijela se lelujaju u ritmu nekog francuskog tehna. Dnevne žurke nisu rijetke ovdje tokom ljetnjih mjeseci, a danas je sunce izmamilo puno mladih ljudi napolje. Prilično je toplo danas jer se ovdje ljetnje temperature prosječno vrte oko 20-25 stepeni u najtoplijem dijelu dana. Zastajemo da se smjestimo, ja zagledam ljude okolo. Šorcevi, majice kratkih rukava, haljinice, obučeni kao i mi mladi u Srbiji, mada dosta opuštenije. Djevojke

Moj život u inostranstvu

09.09.2016 u 10:23

Ne plači, majko

Po aerodromima se poznaje zemlja. Velike i moćne države imaju ogromne aerodrome. Pravi mali gradovi kroz koje dnevno protutnje milioni ljudi. Manje nacije ispunjene duhom imaju i manje aerodrome, ali na njima vlada lepa atmosfera dobrodošlice. Kada sletite u zemlju sa problemima, imate problema odmah na aerodromu. Dvanaest godina sam u emigraciji. Postoji nekoliko gradova na ovom svetu koje mogu nazvati svojim: Beograd, tu sam rođen, Zaječar, tu sam živeo, Niš, tu sam studirao, Madison, tu živim. Ali samo jedan aerodrom je moj aerodrom – „Nikola Tesla” u Beogradu. Samo odatle se polazi u svet i samo se tu vraća kući. Prvo se leti desetak sati, pa preseda negde u Evropi i na kraju iz oblaka proviri Avalski toranj. Žena i devojka se opraštaju. Grle se, ljube, plaču. Majka i ćerka. Dugo su

Moj život u inostranstvu

01.09.2016 u 11:56

Bandit koga smo voleli

Evo, posle mnogo, mnogo, godina provedenih u Srbiji, već četvrti mesec kako sam se vratio u Vetroviti grad. Uglavnom radim, a pošto posao uključuje duge vožnje kroz srce, pluća i krvotok ovog uzavrelog grada, ovog usplahirenog mustanga u punoj snazi, kakvim mi se Čikago ponekad čini – prisećam se imena ulica, puteva i naselja koja ga okružuju. Interesantna činjenica u vezi s glavnim čikaškim saobraćajnicama, žilom kucavicom grada, jeste da su sve one u stvari bile nekadašnje indijanske staze, od kojih je najduža vodila sve do današnjeg, 150 kilometara udaljenog grada Milvokija u državi Viskonsin. Ponekad radimo i u južnim i jugozapadnim delovima – crevima grada – u kojima su čitavi kvartovi gotovo isključivo nastanjeni crnačkim i latinskim življem, a u kojima je samo od početka ove

Moj život u inostranstvu

26.08.2016 u 17:55

Porušeni hramovi Jekaterinburga (2)

Te strašne 1930. godine Jekaterinburg je postao drugačiji. Najlepše na slici grada neko je izbrisao. Sa lica Jekaterinburga nestao osmeh. Grad je ostao bez prošlosti. Istorija se računala od revolucije. Do revolucije nije bilo ni istorije. Kako izgleda grad bez istorije? Kako izgleda grad bez glavnih spomenika kulture? Tri najlepša i najviša hrama srušili su do temelja. Desetak godina ranije iz njih su odneti svi predmeti od srebra, zlata i uralskog dragog kamenja. Počeću od najstarijeg. Hram svete Katarine izgrađen u periodu od 1758. do 1764. godine. Njegova preteča bila je Mazankovaja crkva građena od 1723, a završena 1726. godine. Ona je izgorela u požaru 1747. godine i jedanaest godina kasnije započeta je izgradnja hrama, na mestu gde je bila crkva. Površina hrama bila je

Moj život u inostranstvu

22.08.2016 u 13:16

Porušeni hramovi Jekaterinburga (1)

Nekoliko nedelja posle dolaska u Jekaterinburg, želeći da bolje upoznam grad, krenuo sam u šetnju. Prethodno su mi rekli da se u centru grada renovira glavni trg i jedan deo leve strane Lenjinove ulice. Šetao sam desnom stranom, a na levoj su bili građevinski radnici i mašine. Renoviranje je uveliko trajalo. Približavao sam se zgradi Jekaterinburške dume, a pored mene se zaustavio auto. Iz njega je izašlo nekoliko sveštenih lica, a u gepeku se nalazio kovčeg za posmrtne ostatke. Na drugoj strani ulice stotinak ljudi stoji i posmatra šta se dešava. Pridružujem im se. Jasno je bilo da su pronađeni nečiji posmrtni ostaci. Video sam i jedan mali nadgrobni spomenik na kome je nešto pisalo. Nisam video šta piše. Prvog čoveka pored mene pitao sam šta se dešava, otkud tu nadgrobni spomenik i o

Moj život u inostranstvu

16.08.2016 u 12:41

Dan kad je umro konj Šinđi

Do pre godinu dana sam radila u privatnoj osnovnoj školi. Neko je imao mnogo para kad je odlučio da pravi tu školu, koja je zidana u viktorijanskom stilu, a zamišljena je po uzoru na najskuplje i najelitnije engleske škole. Pored lepih zgrada u kojima su smeštene prostrane učionice, škola je opremljena najnovijim i najskupljim uređajima, a deci su na raspolaganju veštačko jezero i rečica, gde mogu da kajakaše, bazeni, sportski tereni, boldering, nekoliko ponija i prelep konj. Mislim da su mnogi upravo zbog časova jahanja upisali decu u tu školu. Iako je škola dobro zamišljena i sve je urađeno planski do najsitnijih detalja, nikad nije bilo više od šezdesetak dece u prvih šest razreda, koliko i traje osnovna škola u Japanu. Razlog što u jednom razredu nema više od desetoro dece jeste

Moj život u inostranstvu

11.08.2016 u 13:08

Klub ljubitelja Srbije

Eh, opet ja. Dolazim ovog jutra iz maglom skrivenih brda u švajcarskoj idili o kojoj sam vam pisala početkom godine. Juče je bio lep dan i, posle završenog posla, odlučili smo da provedemo popodne na obali jezera. Iako je voda u jezeru bila je hladna, moj suprug, koji je želeo da pliva, odlučio je da proba. Nekako je ubedio i mene. Ciknula sam na prvi talas hladne vode pod mojim stopalima i rešila da samo prošetam po plićaku. Uživali smo u sunčanom danu na obali, čitali knjige. Ova naša „strana Švajcarija”, kako je ovde zovu moji dragi prijatelji Rusi, u svemu je drugačija od onog što vidite na prvi pogled. Da biste živeli u Švajcarskoj morate imati motiv. Moj motiv je bila ljubav prema mom suprugu i to me je dovelo ovde. Sve ostalo je nevažno. Postavila sam pitanja sebi da li se mogu

Moj život u inostranstvu

07.08.2016 u 18:51

Razgovor sa kišom u Dortmundu

Evo me opet u ovom lepom i čistom gradu. Nalazi se u najnaseljenijoj nemačkoj regiji – Severnoj Rajni Vestfaliji. Kažu da u njoj živi oko 18 miliona stanovnika. U samom gradu Dortmundu više od pola miliona. Ovde svratim s vremena na vreme, kada me projekat donese. Imam pasiju obilaska gradova kružnom putanjom. Ili delova grada, svejedno. Volim taj kontinuitet šetnje – nema prekida, ne vraćam se. Krug je tu najbitniji. U suprotnom, ako bih išao pravolinijski, najteže bi mi bilo da odredim tu „tačku povratka“. Gde se ona tačno nalazi? Da li ću imati dovoljno snage za povratak? Ili ću je postaviti preblizu, pa skratiti šetnju? Krug me, u isto vreme, pazi i da se ne izgubim, što je vrlo lako u mom slučaju. I u nekim drugim slučajevima. Moje je da samo izaberem smer

Moj život u inostranstvu

11.05.2016 u 15:27

Pišite nam

Poštovani čitaoci, „Politika” ponovo oživljava rubriku „Moj život u inostranstvu”. Namenjena je pre svega vama koji živite izvan Srbije, širom sveta, koje je životni put odveo u neke nove nepoznate krajeve i zemlje. Nadamo se da ste primetili da smo se i mi u međuvremenu malo promenili. Sašili smo novo, komotnije i udobnije digitalno odelo, ali i dalje smo prava adresa na koju možete slati svoja pisma, reportaže, fotografije...

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: moj život u inostranstvu