Политика Online

Куп.	Прод.	Сред.
117.05	117.75	117.4
102.95	103.57	103.26
126.99	127.76	127.38

26.09.2016 у 12:20

Наша Венера

Пре доласка у Уфу око три године сам радио у Русији. Сарађивао сам са држављанима бивших совјетских република, са радницима са простора бивше Југославије и Русима. Кажем Русима јер друге националности из Русије нисам имао прилику да много упознам. У Јекатеринбургу је агент преко кога смо налазили станове за раднике био Татарин. Доласком у Уфу, престоницу Башкортостана, дошао сам у град у коме већина становништва нису Руси. Иако је град престоница Башкирије, у њему, као и у целој републици, живи више Татара него Башкира. Однос међу људима је, бар по мом мишљењу, хармоничан. Код неких је постојала потреба да истакну своју националност или веру, али не на зло другима. Говорили су ми неки Татари да је у школама акценат на башкирском језику. Они га нерадо уче. Желе да говоре татарски.

Мој живот у иностранству

20.09.2016 у 15:50

Шминка није споменута у Курану

Данас је нерадни дан овдје у Краљевини Белгији, државни и вјерски празник Велика Госпојина. Улице пуне људи, просто чудно изгледа, то је овдје ријеткост чак и у сред љета. Мој друг, рођени Белгијанац, и ја кренули на неку журку на отвореном у једном од централних градских паркова. Журка као и код нас, прегласна музика, алкохол на све стране, полупијана тијела се лелујају у ритму неког француског техна. Дневне журке нису ријетке овдје током љетњих мјесеци, а данас је сунце измамило пуно младих људи напоље. Прилично је топло данас јер се овдје љетње температуре просјечно врте око 20-25 степени у најтоплијем дијелу дана. Застајемо да се смјестимо, ја загледам људе около. Шорцеви, мајице кратких рукава, хаљинице, обучени као и ми млади у Србији, мада доста опуштеније. Дјевојке углавном

Мој живот у иностранству

09.09.2016 у 10:23

Не плачи, мајко

По аеродромима се познаје земља. Велике и моћне државе имају огромне аеродроме. Прави мали градови кроз које дневно протутње милиони људи. Мање нације испуњене духом имају и мање аеродроме, али на њима влада лепа атмосфера добродошлице. Када слетите у земљу са проблемима, имате проблема одмах на аеродрому. Дванаест година сам у емиграцији. Постоји неколико градова на овом свету које могу назвати својим: Београд, ту сам рођен, Зајечар, ту сам живео, Ниш, ту сам студирао, Мадисон, ту живим. Али само један аеродром је мој аеродром – „Никола Тесла” у Београду. Само одатле се полази у свет и само се ту враћа кући. Прво се лети десетак сати, па преседа негде у Европи и на крају из облака провири Авалски торањ. Жена и девојка се опраштају. Грле се, љубе, плачу. Мајка и ћерка. Дуго су

Мој живот у иностранству

01.09.2016 у 11:56

Бандит кога смо волели

Ево, после много, много, година проведених у Србији, већ четврти месец како сам се вратио у Ветровити град. Углавном радим, а пошто посао укључује дуге вожње кроз срце, плућа и крвоток овог узаврелог града, овог усплахиреног мустанга у пуној снази, каквим ми се Чикаго понекад чини – присећам се имена улица, путева и насеља која га окружују. Интересантна чињеница у вези с главним чикашким саобраћајницама, жилом куцавицом града, јесте да су све оне у ствари биле некадашње индијанске стазе, од којих је најдужа водила све до данашњег, 150 километара удаљеног града Милвокија у држави Висконсин. Понекад радимо и у јужним и југозападним деловима – цревима града – у којима су читави квартови готово искључиво настањени црначким и латинским живљем, а у којима је само од почетка ове године било

Мој живот у иностранству

26.08.2016 у 17:55

Порушени храмови Јекатеринбурга (2)

Те страшне 1930. године Јекатеринбург је постао другачији. Најлепше на слици града неко је избрисао. Са лица Јекатеринбурга нестао осмех. Град је остао без прошлости. Историја се рачунала од револуције. До револуције није било ни историје. Како изгледа град без историје? Како изгледа град без главних споменика културе? Три најлепша и највиша храма срушили су до темеља. Десетак година раније из њих су однети сви предмети од сребра, злата и уралског драгог камења. Почећу од најстаријег. Храм свете Катарине изграђен у периоду од 1758. до 1764. године. Његова претеча била је Мазанковаја црква грађена од 1723, а завршена 1726. године. Она је изгорела у пожару 1747. године и једанаест година касније започета је изградња храма, на месту где је била црква. Површина храма била је око

Мој живот у иностранству

22.08.2016 у 13:16

Порушени храмови Јекатеринбурга (1)

Неколико недеља после доласка у Јекатеринбург, желећи да боље упознам град, кренуо сам у шетњу. Претходно су ми рекли да се у центру града реновира главни трг и један део леве стране Лењинове улице. Шетао сам десном страном, а на левој су били грађевински радници и машине. Реновирање је увелико трајало. Приближавао сам се згради Јекатеринбуршке думе, а поред мене се зауставио ауто. Из њега је изашло неколико свештених лица, а у гепеку се налазио ковчег за посмртне остатке. На другој страни улице стотинак људи стоји и посматра шта се дешава. Придружујем им се. Јасно је било да су пронађени нечији посмртни остаци. Видео сам и један мали надгробни споменик на коме је нешто писало. Нисам видео шта пише. Првог човека поред мене питао сам шта се дешава, откуд ту надгробни споменик и о каквим

Мој живот у иностранству

16.08.2016 у 12:41

Дан кад је умро коњ Шинђи

До пре годину дана сам радила у приватној основној школи. Неко је имао много пара кад је одлучио да прави ту школу, која је зидана у викторијанском стилу, а замишљена је по узору на најскупље и најелитније енглеске школе. Поред лепих зграда у којима су смештене простране учионице, школа је опремљена најновијим и најскупљим уређајима, а деци су на располагању вештачко језеро и речица, где могу да кајакаше, базени, спортски терени, болдеринг, неколико понија и прелеп коњ. Мислим да су многи управо због часова јахања уписали децу у ту школу. Иако је школа добро замишљена и све је урађено плански до најситнијих детаља, никад није било више од шездесетак деце у првих шест разреда, колико и траје основна школа у Јапану. Разлог што у једном разреду нема више од десеторо деце јесте

Мој живот у иностранству

11.08.2016 у 13:08

Клуб љубитеља Србије

Ех, опет ја. Долазим овог јутра из маглом скривених брда у швајцарској идили о којој сам вам писала почетком године. Јуче је био леп дан и, после завршеног посла, одлучили смо да проведемо поподне на обали језера. Иако је вода у језеру била је хладна, мој супруг, који је желео да плива, одлучио је да проба. Некако је убедио и мене. Цикнула сам на први талас хладне воде под мојим стопалима и решила да само прошетам по плићаку. Уживали смо у сунчаном дану на обали, читали књиге. Ова наша „страна Швајцарија”, како је овде зову моји драги пријатељи Руси, у свему је другачија од оног што видите на први поглед. Да бисте живели у Швајцарској морате имати мотив. Мој мотив је била љубав према мом супругу и то ме је довело овде. Све остало је неважно. Поставила сам питања себи да ли се могу

Мој живот у иностранству

07.08.2016 у 18:51

Разговор са кишом у Дортмунду

Ево ме опет у овом лепом и чистом граду. Налази се у најнасељенијој немачкој регији – Северној Рајни Вестфалији. Кажу да у њој живи око 18 милиона становника. У самом граду Дортмунду више од пола милиона. Овде свратим с времена на време, када ме пројекат донесе. Имам пасију обиласка градова кружном путањом. Или делова града, свеједно. Волим тај континуитет шетње – нема прекида, не враћам се. Круг је ту најбитнији. У супротном, ако бих ишао праволинијски, најтеже би ми било да одредим ту „тачку повратка“. Где се она тачно налази? Да ли ћу имати довољно снаге за повратак? Или ћу је поставити преблизу, па скратити шетњу? Круг ме, у исто време, пази и да се не изгубим, што је врло лако у мом случају. И у неким другим случајевима. Моје је да само изаберем смер

Мој живот у иностранству

11.05.2016 у 15:27

Пишите нам

Поштовани читаоци, „Политика” поново оживљава рубрику „Мој живот у иностранству”. Намењена је пре свега вама који живите изван Србије, широм света, које је животни пут одвео у неке нове непознате крајеве и земље. Надамо се да сте приметили да смо се и ми у међувремену мало променили. Сашили смо ново, комотније и удобније дигитално одело, али и даље смо права адреса на коју можете слати своја писма, репортаже, фотографије...

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Таг: мој живот у иностранству