Tag: moj život u inostranstvu

Kako se i ova godina polako privodi kraju, tako se polako odbrojavaju moji poslednji dani kao građanina Srbije, Jugoslavije, ili kako se već zove trenutna adresa našeg solitera. Već dugo godina se spremam na ovaj potez, tako da odlaganje više nema smisla. Uz čašu dobrog viskija palim poslednju cigaretu, i posmatrajući hladnu kišu kako pada na krov susedne zgrade mislim o tome kako moja deca neće...

U Engleskoj živim već skoro pet godina, u Londonu studiram međunarodne odnose dve godine, a pre toga sam išao u srednju školu u Oksfordu. Život u Londonu je istinski zanimljiv, centar multietičnosti i jedno otelotvorenje kulturološke ekumene sveta je u Londonu. Naime, mesto gde se suprotstavljaju David i Golijat, proleterijat i buržoazija, gde mali vrlo teško postanuveliki, kao što je verovatno...

Englezi polažu veliku pažnju na spoljni izgled i vole da impresioniraju. Vrlo su ponosni na svoje kuće i vrtove. Uostalom, najčešće citirana poslovica “dom Engleza je njegov zamak” pokazuje koliko su ljubitelji lepih stvari. Čak i male kuće u siromašnijem delu grada imaju na sebi potpis lokalnih dizajnera i arhitekata. Možda zbog prirode mog posla – arhitektonski konzervator, primećujem detalje koji...

Uobičajeno je da “naši” Veliku Britaniju zamišljaju kao bogatu imperijalnu silu, bastion tradicije, monarhiju koja ima kontinuitet od skoro hiljadu godina i državu koja svojom lukavom diplomatijom vuče konce svetske politike rame uz rame sa velesilama. Naravno, kad god se u medijima pojavi vest koja se tiče Velike Britanije, propratna slika obično je ponosno zdanje Parlamenta sa najpoznatijom...

Velika Britanija. Velika i te kako. Kad pomisliš tako, pomisliš kako je to zapravo jedna kulturno uzdignuta nacija. Monarhija, ljubav prema kraljici, ljubav prema politici, ljubav prema kiši, neobičim vremenskim prilikama, čaju (sa mlekom) i džinu (sa tonikom). Isto tako moji tamo kod kuć gledaju na Britaniju. Čaj u 5 posle podne, zapravo je čaj u 4 po Griniču, ali taj čaj se ovde odavno ne pije....

Naša sećanja i iskustva definišu nas kao odrasle osobe. Naša ličnost je stvorena koristeći sve to kao delove jako složene slagalice. Što me dovodi do sledećeg problema u toj teoriji, ali najbolje je početi izpočetka. Doboj, Bosna i Hercegovina, 1988. Moj rodni grad, i rodni grad mnogih iz okoline. Prvo dete, a muško, dede crnogorci su bili jako ponosni. Bakama je bilo svejedno, samo da je...

U životu treba biti odvažan, kažu, usuditi se na promene, pa se tako i napreduje. Možda iz odvažnosti, a možda iz ne previše razmišljanja, odlučih se ja pre dve godine da se iz uređene i relativno mirne Švajcarske preselim u Edinburg. Na šta vas asocira Edinburg? Meni su pričali da je lep da je nebo tamo nisko kao nigde u svetu i da ljudi pričaju čudnim akcentom. Više nisam ni znao, ali u...

Sanjam. Ulazim u svoj mali stan u Minhenu i sve je na pogrešnom mestu. Krevet, sto, stolica. Čak je i popodnevna svetlost drugačija, nekako prozračnija. Vazduh je topao, letnji. Napolju buka. Čuje se udarac košarkaške lopte o asfalt. Tada shvatam, ja sam u svom stanu u blokovima. Udaram dlanom o dlan, ne bi li se svi predmeti vratili na svoje minhensko mesto, ali uzalud. Sve ostaje isto,...

Pročitah sve ove divne reportaže pa reših da se i ja javim, svojim subjektivnim viđenjem objektivne situacije “from down under”. Svoje sadašnje viđenje na žalost ne mogu da upotpunim razmišljanjima iz pisama koja sam tako često slao kući u početku. Lišen obaveza, ušuškan u lepoti Kiribilija (elitni deo Sidneja), na zaprepašćenje svojih rođaka kod kojih sam se smestio, svaki bogovetni...