Таг: мој живот у иностранству

Како се и ова година полако приводи крају, тако се полако одбројавају моји последњи дани као грађанина Србије, Југославије, или како се већ зове тренутна адреса нашег солитера. Већ дуго година се спремам на овај потез, тако да одлагање више нема смисла. Уз чашу доброг вискија палим последњу цигарету, и посматрајући хладну кишу како пада на кров суседне зграде мислим о томе како моја деца неће...

У Енглеској живим већ скоро пет година, у Лондону студирам међународне односе две године, а пре тога сам ишао у средњу школу у Оксфорду. Живот у Лондону је истински занимљив, центар мултиетичности и једно отелотворење културолошке екумене света је у Лондону. Наиме, место где се супротстављају Давид и Голијат, пролетеријат и буржоазија, где мали врло тешко постанувелики, као што је вероватно...

Енглези полажу велику пажњу на спољни изглед и воле да импресионирају. Врло су поносни на своје куће и вртове. Уосталом, најчешће цитирана пословица “дом Енглеза је његов замак” показује колико су љубитељи лепих ствари. Чак и мале куће у сиромашнијем делу града имају на себи потпис локалних дизајнера и архитеката. Можда због природе мог посла – архитектонски конзерватор, примећујем детаље који...

Уобичајено је да “наши” Велику Британију замишљају као богату империјалну силу, бастион традиције, монархију која има континуитет од скоро хиљаду година и државу која својом лукавом дипломатијом вуче конце светске политике раме уз раме са велесилама. Наравно, кад год се у медијима појави вест која се тиче Велике Британије, пропратна слика обично је поносно здање Парламента са најпознатијом...

Велика Британија. Велика и те како. Кад помислиш тако, помислиш како је то заправо једна културно уздигнута нација. Монархија, љубав према краљици, љубав према политици, љубав према киши, необичим временским приликама, чају (са млеком) и џину (са тоником). Исто тако моји тамо код кућ гледају на Британију. Чај у 5 после подне, заправо је чај у 4 по Гриничу, али тај чај се овде одавно не пије....

Наша сећања и искуства дефинишу нас као одрасле особе. Наша личност је створена користећи све то као делове јако сложене слагалице. Што ме доводи до следећег проблема у тој теорији, али најбоље је почети изпочетка. Добој, Босна и Херцеговина, 1988. Мој родни град, и родни град многих из околине. Прво дете, а мушко, деде црногорци су били јако поносни. Бакама је било свеједно, само да је...

У животу треба бити одважан, кажу, усудити се на промене, па се тако и напредује. Можда из одважности, а можда из не превише размишљања, одлучих се ја пре две године да се из уређене и релативно мирне Швајцарске преселим у Единбург. На шта вас асоцира Единбург? Мени су причали да је леп да је небо тамо ниско као нигде у свету и да људи причају чудним акцентом. Више нисам ни знао, али у...

Сањам. Улазим у свој мали стан у Минхену и све је на погрешном месту. Кревет, сто, столица. Чак је и поподневна светлост другачија, некако прозрачнија. Ваздух је топао, летњи. Напољу бука. Чује се ударац кошаркашке лопте о асфалт. Тада схватам, ја сам у свом стану у блоковима. Ударам дланом о длан, не би ли се сви предмети вратили на своје минхенско место, али узалуд. Све остаје исто,...

Прочитах све ове дивне репортаже па реших да се и ја јавим, својим субјективним виђењем објективне ситуације “from down under”. Своје садашње виђење на жалост не могу да употпуним размишљањима из писама која сам тако често слао кући у почетку. Лишен обавеза, ушушкан у лепоти Кирибилија (елитни део Сиднеја), на запрепашћење својих рођака код којих сам се сместио, сваки боговетни...