Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.33	101.94	101.63
126.77	127.54	127.16

Kolumnisti

16.03.2017 u 08:00

Pristojnost, psihologija i politika

U poslednjih desetak godina, svaka sredina marta, odnosno svaka godišnjica atentata na Zorana Đinđića, prilika je za podsećanje na propuštene prilike Srbije. Briljantan intelektualac i političar, ubijen tek nekoliko meseci nakon svog pedesetog rođendana, Đinđić je ostao zapamćen kao simbol neke bolje i progresivnije Srbije. Ova godina, međutim, naročito vreme neposredno uoči predsedničkih izbora, dobra je prilika za podsećanje na još jednog čoveka koji je možda još direktnije i intenzivnije nego Đinđić dostojan simbol neke bolje i progresivnije Srbije. I on je kao intelektualac bio briljantan, verovatno i dojmljiviji od Đinđića. Kao političar nije imao prilike da se dokaže. I njemu je, naime, poslednji rođendan koji je doživeo bio pedeseti, mada je umro prirodnom smrću. Mislim, naravno, na Ivana

Kolumnisti

16.02.2017 u 08:15

Ko ne poludi taj nije normalan

Gostujući u programu televizije kojoj glasniji deo ovdašnje javnosti tepa da je najnezavisnija i najprofesionalnija, cenjeni novinar uglednog dnevnog lista izjavljuje kako će rezultat izvesnog kandidata na predsedničkim izborima biti „barometar normalnosti ove zemlje“ odnosno da će „procenat glasova koji dotični kandidat dobije govoriti da je u tom procentu naša zemlja normalna“. Ne volim novinske tekstove u kojima se govori u aluzijama i gde se ne navode imena ličnosti, medija i institucija, ali ovde svesno pravim izuzetak, jer u ovom slučaju zaista vredi ono latinsko „nomina sunt odiosa“. Atmosfera uoči predsedničkih izbora koji zapravo još uvek nisu ni raspisani već je odviše užarena i napeta te se svaki pokušaj principijelnog osvrta na neku društvenu nuspojavu u njihovom kontekstu smatra

Kolumnisti

22.12.2016 u 08:15

Alepo i Vladimir Vladimirovič

Godina na izmaku, kad je o književnosti reč, u celom svetu je bila u znaku četiristote godišnjice Šekspirove smrti. Godina pred nama nema tako jaku jubilarnu književnu godišnjicu. Istini za volju, 2017. pada 350. godišnjica rođenja Džonatana Svifta, ali usprkos globalnoj slavi „Guliverovih putovanja“ ovde ne treba očekivati šekspirovski glamur. Ako se, međutim, ostvare prognoze o strateškom savezništvu Trampa i Putina, odnosno o renesansi prijateljstva Amerike i Rusije, to možda skrene dodatnu pažnju na četrdesetu godišnjicu smrti Vladimira Vladimiroviča Nabokova. Da, Vladimir Vladimirovič iz naslova ovog teksta nije Putin, nego je Nabokov. Predsednik i pisac dele, naime, i ime i patronim. A pisac Vladimir Vladimirovič Nabokov amblematska je figura koja podjednako pripada i ruskoj i

Kolumnisti

24.11.2016 u 08:15

Empirija uzvraća udarac

Čak i kad bi se ostvarile najzlogukije bojazni i pesimistične prognoze i proročanstva kad je reč o predstojećem mandatu Donalda Trampa, čoveku bi se moglo učiniti da to i nije prevelika šteta, ako je takvo što bilo uslov da se toliko plastično demonstrira beda dominantne intelektualne mode na Zapadu, kao i u ovdašnjim svračijim zakutcima. Način na koji se insinuiralo da je svaki potencijalni Trampov glasač moralna nakaza i retard, uz istovremeno obožavanje Hilari Klinton, uprkos rutinskim rezervama, bio je uvredljiv za zdrav razum. Jer valjda i nema Trampovog glasača koji nije duboko svestan koliko je ovaj krvav ispod kože. Samo što ovi izbori nisu bili referendum o tome koliko je Tramp dobar, jer su bili plebiscit o tome koliko je njegova protivkandidatkinja loša. Istorijsko

Kolumnisti

29.09.2016 u 08:15

Vreme besa i podsmeha

Govorio sam pre nekoliko meseci na promociji „Napredne knjige” Dragoljuba Žarkovića pa sam, želeći da izrazim kompliment autoru, primetio kako je njegova kritika Aleksandra Vučića tim dragocenija zbog činjenice da je više artikulisana nego besna, te sam parafrazirao jednu misao istoričara Timotija Snajdera, koji je, pišući o levičarskim intelektualcima s kraja devetnaestog veka, zabeležio da su oni bili istovremeno besni i artikulisani, što je danas, kako on kaže, velika retkost jer su savremeni publicisti i javni intelektualci u velikoj većini ili besni ili artikulisani, a gotovo nikad i jedno i drugo. Na moje iznenađenje, veliki deo ostatka promocije pretvorio se u polemiku sa Snajderovom tezom, koju sam parafrazirao, pa se u nekoliko monologa branilo „pravo na bes”, a preferiranje

Kolumnisti

01.09.2016 u 08:15

Mermerna panika

Divan je letnji dan, šetkam se po Rimu, tačnije parkom uz Vilu Borgeze i tražim Njegoša. Kakvog sad Njegoša? Spomenik Njegošu. Na mapi sam lepo video da u tom velikom parku, uz spomenike Ahmedu Šavkiju, Simonu Bolivaru, Viktoru Igou, Firdusiju, Aleksandru Puškinu, Inki Garsilasu de la Vegi, Nizamiju Gandžaviju, Geteu i inima – postoji i spomenik Njegošu. Naposletku, pronađem spomenik. Reč je o kopiji statue Sretana Stojanovića, koju je Rimu 2005. poklonila Vlada Crne Gore. Kao što su neke druge među spomenutim i nespomenutim spomenicima donirale vlade Kolumbije, Perua i Azerbejdžana, odnosno gradske uprave Kaira, Teherana ili Moskve. Imam u Rimu znance iz književnih, novinarskih, publicističkih krugova, pa im kažem: „Blago vama! Kakve genijalne teme imate za kritičke kolumne, kakve

Kolumnisti

04.08.2016 u 08:15

Čovek koji je ubio Libertija Valansa

Lupi pre nedelju-dve Aleksandar Vulin veliku glupost u najmlađem srpskom nedeljniku i ostade živ. Šta je rekao? Evo doslovnog citata: „Srbi su jedini narod na svetu koji detetu daje ime po slobodi, najvećoj vrednosti.” Ovakva vrsta megalomanskih mistifikacija, za kakve je užasno lako dokazati da su presna laž, nikada Srbima nije donela ništa dobro, a ova konkretna neistina kao da dolazi direktno iz faze „Slobodane, ime ponosito”. Ne mora čovek pošteno ni da se potrudi da demantuje Vulina, dovoljno je da se seti angloameričkog imena Liberti, koje se daje i dečacima i devojčicama, a označava upravo slobodu. I podseti me tako Vulin na jedan od najboljih filmova u istoriji sedme umetnosti – „Čovek koji je ubio Libertija Valansa” Džona Forda. Film je to o nastanku političke zajednice,

Kolumnisti

07.07.2016 u 08:15

Ko je obrao bostan

Lubenica nekada nije ni bilo osim u avgustu. Usmena anonimna narodna genijalnost onomad je skovala i rimu „lubenica pa učiteljica” s ciljem da bez suvišne sentimentalnosti varira emociju koju je grčki nobelovac Odisej Eliti nezaboravno izrazio stihom „Prva kap kiše ubila je leto”. Neće proći dugo nakon što se najedemo lubenice, a već će doći vreme da se pođe u školu, tako je to nekako izgledalo krajem prošlog veka. Vremena se, međutim, menjaju. Današnja deca jedu lubenice i pre nego što pošteno zaborave učiteljice iz prethodne školske godine. Pedesetpetogodišnji Vladan Marinković prodavao je tako lubenice na Vidikovačkoj pijaci u Beogradu već krajem juna. Kao što je poznato, dvadeset devetog juna u ranim popodnevnim satima pripadnici Komunalne policije legitimisali su prodavca lubenica

Kolumnisti

09.06.2016 u 08:15

Intermeco

Kad smo bili deca, kad su na televiziji postojala samo dva programa, najviše smo mrzeli „intermeco”. Tako su se nazivali bizarni sadržaji kreirani zbog potrebe da se popune rupe u programu. Intermeco bi se obično sastojao iz niza smirujućih inserata iz prirode (reka teče, ždralovi lete, sunce zalazi) praćenih zvučnom kulisom ozbiljne muzike. Etimološki, „intermeco” je „nešto između”, a istorijski je reč o kratkoj, samostalnoj i obično zabavnoj dramskoj predstavi koja se igrala između činova dužeg komada ili opere. Gledajući novi saziv Narodne skupštine, čoveku je teško da ne pomisli kako je ceo period između oktobra 2000. i maja 2012. godine u novijoj istoriji Srbije zapravo bio intermeco. U tom kontekstu skoro proročanski zvuče reči Vojislava Šešelja izgovorene devetog marta (od svih

Uvodnik

02.06.2016 u 22:00

Đilas

Da je živ, Milovan Đilas bi sutra proslavio stotinu i peti rođendan. Delo mu je, međutim, živo, da življe ne može biti. U Beogradu je upravo objavljena knjiga „Pisma iz zatvora”, a u poslednjem broju jednog od globalno najvibrantnijih intelektualnih časopisa „London rivju of buks” publikovan je esej istoričara Tomasa Minija o recentnom novom izdanju Đilasovih „Razgovora sa Staljinom” na engleskom jeziku. Kad iz današnje perspektive posmatramo Đilasa čini nam se zapravo da živimo u epohi patuljaka. Kroz Đilasov život lomilo se dvadeseto stoleće, a on je u svetskoj istoriji akter i subjekat, ne puki posmatrač i marioneta. Otisnuti se u život iz Podbišća kod Mojkovca, a onda s jedva navršenih trideset i pet godina razgovarati na ravnoj nozi s najmoćnijim čovekom na planeti, to

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: muharem bazdulj