Nedelja, 14.06.2026. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Ćirilica
accessibility-tools
Politika logo
Digitalne čitulje Digitalne čitulje Digitalno izdanje Digitalno izdanje

Tag: obrenovići

Magazin
19.07.2018 u 08:15
Žene dinastije Obrenović
Kakav su trag iza sebe ostavile žene vladara iz dve srpske dinastije 19. i 20. veka, odnosno iz vremena posle Drugog srpskog ustanka i oslobođenja od Turaka? Da li im je sudbina bila naklonjena, ili im je život, uz sve privilegije i povlastice koje su imale na dvoru, doneo i patnju, tugu i razočaranja? Njihove lične priče nisu deo gradiva u našim školskim udžbenicima, ali su deo srpske istorije. O tome svedoči izložba pod nazivom „Život, moć i sudbina supruga srpskih vladara”, koju su u Konaku kneginje Ljubice priredile Angelina Banković, viši kustos Muzeja grada Beograda, i Milena Andrejić, kustos saradnik, a trajaće do 19. avgusta. Predstavljamo četiri supruge iz doma Obrenovića, onako kako su ih videle autorke izložbe. Ljubica, naoružana i opasna Kneginja Ljubica Obrenović
Beograd
15.01.2018 u 23:55
Sudbina Drage Mašin Obrenović
Monodrama „Draga” koja govori o sudbini najoklevetanije srpske vladarke Drage Mašin Obrenović premijerno je izvedena u Centru lepih umetnosti „Gvarnerijus”. Komad je namenski pisan za Dušicu Novaković, glumicu Pozorišta na Terazijama, koja je ovogodišnji dobitnik nagrade svoje teatarske kuće za ulogu u mjuziklu „Mister Dolar”. Draga je bila supruga Aleksandra, poslednjeg kralja iz dinastije Obrenović. Lepa, obrazovana, pisala je, prevodila i svirala klavir. Sudbina je nije štedela. Ubijena je sa kraljem u Majskom prevratu 1903. godine. Tekst, režiju i izvršnu produkciju potpisuje dramaturg Zorica Simović. Čembalo je svirala Smiljka Isaković, vokal je bila Svetlana Stević. Glas kralju Aleksandru pozajmio je glumac Andrija Daničić, dok je druge glasove dao Vojislav Savić. Dekorater
Društvo
10.12.2017 u 22:00
Smena dinastija u Srbiji
Slika Miloš Obrenović, rad austrijskog slikara Morica M. Dafingera, naslikana oko 1848. godine i nalazi se u Narodnom muzeju u Beogradu Na Svetoandrejskoj skupštini 11. decembra 1858. godine došlo je do smene dinastija u Srbiji: s prestola je zbačen knez Aleksandar Karađorđević, a vraćen Miloš Obrenović. Od tada je počela druga vladavina kneza, koja je trajala do 1860. godine i završila se njegovom smrću. Njega je nasledio sin Mihajlo. Fitilj na Svetoandrejskoj skupštini „zapalio” je tokom debate o teškom stanju u narodu Mihailo Barlovac, poslanik Beograda, koji je posle postao upravnik dvora kneza Miloša i njegov ađutant.
Kultura
09.09.2017 u 13:42
Prve slike srpskog građanskog društva
Pr­vi srp­ski fo­to­graf i li­to­graf Ana­stas Jo­va­no­vić bio je ujed­no i pr­vi čo­vek ko­ji je kne­za Mi­ha­i­la oba­ve­stio o isto­rij­skom okon­ča­nju oto­man­ske vla­da­vi­ne u Sr­bi­ji – o či­nje­ni­ci da se tur­ska voj­ska, na­kon vi­še­ve­kov­ne vla­da­vi­ne, po­vla­či iz svih gra­do­va u na­šoj ze­mlji i da Be­o­grad opet po­sta­je srp­ski grad. Taj do­ga­đaj zva­nič­no je obe­le­žen pre­da­jom klju­če­va kne­zu Mi­ha­i­lu na Ka­le­meg­da­nu, a ova pri­ča osta­la je kao sve­do­čan­stvo o vi­so­kom po­lo­ža­ju ko­ji je ovaj umet­nik imao na na­šem dvo­ru i u dru­štvu. O to­me nam pri­ča Ev­ge­ni­ja Bla­nu­ša, vi­ši ku­stos Na­rod­nog mu­ze­ja i autor iz­lo­žbe „Sli­ka gra­đan­skog dru­štva”, na ko­joj će u Do­mu voj­ske od ve­če­ras bi­ti pri­ka­za­ni Jo­va­no­vi­će­vi
Kultura
05.08.2017 u 21:33
Muzička čestitka za Kleopatru Karađorđević
Sva­ki bal na srp­skom dvo­ru po­či­njao je ko­lom – kod Obre­no­vi­ća „Sr­bi­jan­kom”, a kod Ka­ra­đor­đe­vi­ća nje­nom dru­gom ver­zi­jom „Kra­ljev­skim ko­lom” ko­ju je osmi­slio Sta­ni­slav Bi­nič­ki.  Obe ove na­še di­na­sti­je shva­ti­le su da je za na­pre­dak gra­đan­skog dru­štva i po­di­za­nje kul­tu­re jed­nog na­ro­da neo­p­hod­no ovla­da­va­nje mu­zič­kim obra­zo­va­njem i za­to su na dvor po­zi­va­li kom­po­zi­to­re iz ino­stran­stva.
Politika
05.01.2017 u 22:00
Knjaz Miloš veći socijalista od današnjih levičara
U selima na kuću, baštinu, dva vola i kravu niko se zadužiti ne može, niti će se intabulacija na rečena dobra učinjena i pred kakvim sudom za pravilnu priznati, da bi takvim načinom bezpomoćne žene i djeca, po upropaštćeniju svega imjenija krov barem nad glavom imala... Koliko god ova rečenica iz ukaza kneza Miloša iz 1836. zvučala arhaično u odnosu na ugovore o hipotekama iz 21. veka skrojene po neoliberalnim standardima, ona je možda jedan od najboljih dokaza da je malo šta ostalo od ideja socijalne pravde izuzev političkih parola u današnjoj Srbiji. Ovakav propis o državnoj zabrani oduzimanja doma i sredstava za rad od pre 180 godina danas bi bio nezamisliv za sve stranke
Društvo
30.08.2016 u 08:50
Atentat o kojem se ćuti
Uobičajilo se da istorija beleži samo uspešne atentate, a sve ostale prepušta zaboravu ili pominje jedino zaverenike, a i njih samo kao prilog oslikavanju političkih prilika i neprilika. Ovome su najčešće kumovali ili autoritet nesuđene žrtve ili opštenarodna blagonaklonost prema njoj. Ipak, razlog ponekad može biti i drukčiji, kad sve ostaje prekriveno velom tajne zbog načina na koji je pokušan zločin, na primer. Po priči našeg pokojnog kolege Žike Lazića, negdašnjeg reportera „Ilustrovane Politike” i čestog saradnika dnevne „Politike”, uglednog scenariste i plodnog pisca, jedan takav zamalo uspešan atentat zbio se u Smederevu, uoči abdikacije kralja Milana Obrenovića; zvanična povest ga nije zabeležila, a pretnja odmazdom i docnije nepouzdano usmeno predanje priču smeštaju među
Beograd
04.08.2016 u 20:20
Novac i odlikovanja Obrenovića
Deo burnog perioda srpske istorije, vladavina Obrenovića, koju su obeležila nastojanja našeg naroda da se oslobode amova turskih osvajača, od danas do 15. septembra mogu proučavati svi oni koji se zateknu na Savskom šetalištu na Kalemegdanu. Izložba „Dinastija Obrenović – odlikovanja i novac” iz zbirke Muzeja grada Beograda ljubiteljima istorije omogućava da zarone u jedno od najdinamičnijih razdoblja naše prošlosti – 19. vek. – Ove zbirke i ova postavka govore o jednom delu borbe za oslobođenje Srba od Turaka, ali i o delima koja je dinastija Obrenović ostavila iza sebe. Jedan od bitnih elemenata tog doba jeste izdavanje i kovanje sopstvenog novca. Ne možemo danas ni da zamislimo kakva je radost za naš narod bilo to da posle raznih turskih kovanica i moneta u drugoj polovini 20.
Beograd
10.06.2016 u 21:27
Cveće u znak sećanja na dinastiju Obrenovića
Slučajnost ili nesrećna sudbina udesila je da 11. jun po novom kalendaru, bude dan kada su dvojica vladara iz dinastije Obrenović izgubila život na isti način. Jedan 1868. godine, a drugi posle tri i po decenije – 1903. Prvi je bio knez Mihailo, a drugi kralj Aleksandar Obrenović. Osim srodničkih veza, dvojicu vladara veže i način smrti. Obojica su stradali u atentatima koje su organizovali zaverenici. I Mihailo i Aleksandar su poslednje minute svog života proveli u prisustvu žena koje vole. Stariji Obrenović ubijen je za vreme šetnje u Košutnjaku sa strinom Tomanijom, sestrom od strica Ankom i sestričinom Katarinom, koju je nameravao da oženi nakon propalog braka sa Julijom Hunjadi. Života su ga lišili braća Kosta i Lazar Radovanović, a pozadina ovog ubistva nikada nije u potpunosti
Početna / Tagovi
14.06.2026 u 02:01
Mendel: Zelenski želi da skrene pažnju sa problema u Ukrajini
14.06.2026 u 01:18
Najmanje dve osobe poginule u izraelskom napadu na Kan Junis
14.06.2026 u 01:05
Antropik obustavio pristup modelima veštačke inteligencije svim stranim državljanima
14.06.2026 u 00:26
Zelenski: Ukrajina već spremna da otvori šest klastera za integraciju u EU
13.06.2026 u 23:52
Katar u 90+4. minutu šokirao Švajcarsku
13.06.2026 u 23:25
Anketa: Većina Slovenaca protiv jačanja odnosa sa Izraelom
Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Developed by: NewTec Solutions  &  TNation