Среда, 17.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.73	117.38
	101.05	101.66	101.35
	127	127.76	127.38

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: обреновићи

Магазин

19.07.2018 у 08:15

Жене династије Обреновић

Какав су траг иза себе оставиле жене владара из две српске династије 19. и 20. века, односно из времена после Другог српског устанка и ослобођења од Турака? Да ли им је судбина била наклоњена, или им је живот, уз све привилегије и повластице које су имале на двору, донео и патњу, тугу и разочарања? Њихове личне приче нису део градива у нашим школским уџбеницима, али су део српске историје. О томе сведочи изложба под називом „Живот, моћ и судбина супруга српских владара”, коју су у Конаку кнегиње Љубице приредиле Ангелина Банковић, виши кустос Музеја града Београда, и Милена Андрејић, кустос сарадник, а трајаће до 19. августа. Представљамо четири супруге из дома Обреновића, онако како су их виделе ауторке изложбе. Љубица, наоружана и опасна Кнегиња Љубица Обреновић (1785–1843),

Београд

15.01.2018 у 23:55

Судбина Драге Машин Обреновић

Монодрама „Драга” која говори о судбини најоклеветаније српске владарке Драге Машин Обреновић премијерно је изведена у Центру лепих уметности „Гварнеријус”. Комад је наменски писан за Душицу Новаковић, глумицу Позоришта на Теразијама, која је овогодишњи добитник награде своје театарске куће за улогу у мјузиклу „Мистер Долар”. Драга је била супруга Александра, последњег краља из династије Обреновић. Лепа, образована, писала је, преводила и свирала клавир. Судбина је није штедела. Убијена је са краљем у Мајском преврату 1903. године. Текст, режију и извршну продукцију потписује драматург Зорица Симовић. Чембало је свирала Смиљка Исаковић, вoкал је била Свeтлана Стевић. Глас краљу Александру позајмио је глумац Андрија Даничић, док је друге гласове дао Војислав Савић. Декоратер је био

Друштво

10.12.2017 у 22:00

Смена династија у Србији

Слика Милош Обреновић, рад аустријског сликара Морица М. Дафингера, насликана око 1848. године и налази се у Народном музеју у Београду На Светоандрејској скупштини 11. децембра 1858. године дошло је до смене династија у Србији: с престола је збачен кнез Александар Карађорђевић, а враћен Милош Обреновић. Од тада је почела друга владавина кнеза, која је трајала до 1860. године и завршила се његовом смрћу. Њега је наследио син Михајло. Фитиљ на Светоандрејској скупштини „запалио” је током дебате о тешком стању у народу Михаило Барловац, посланик Београда, који је после постао управник двора кнеза Милоша и његов ађутант.

Култура

09.09.2017 у 13:42

Прве слике српског грађанског друштва

Први српски фотограф и литограф Анастас Јовановић био је уједно и први човек који је кнеза Михаила обавестио о историјском окончању отоманске владавине у Србији – о чињеници да се турска војска, након вишевековне владавине, повлачи из свих градова у нашој земљи и да Београд опет постаје српски град. Тај догађај званично је обележен предајом кључева кнезу Михаилу на Калемегдану, а ова прича остала је као сведочанство о високом положају који је овај уметник имао на нашем двору и у друштву. О томе нам прича Евгенија Блануша, виши кустос Народног музеја и аутор изложбе „Слика грађанског друштва”, на којој ће у Дому војске од вечерас бити приказани Јовановићеви

Култура

05.08.2017 у 21:33

Музичка честитка за Клеопатру Карађорђевић

Сваки бал на српском двору почињао је колом – код Обреновића „Србијанком”, а код Карађорђевића њеном другом верзијом „Краљевским колом” коју је осмислио Станислав Бинички. Обе ове наше династије схватиле су да је за напредак грађанског друштва и подизање културе једног народа неопходно овладавање музичким образовањем и зато су на двор позивали композиторе из иностранства.

Политика

05.01.2017 у 22:00

Књаз Милош већи социјалиста од данашњих левичара

У селима на кућу, баштину, два вола и краву нико се задужити не може, нити ће се интабулација на речена добра учињена и пред каквим судом за правилну признати, да би таквим начином безпомоћне жене и дјеца, по упропаштћенију свега имјенија кров барем над главом имала... Колико год ова реченица из указа кнеза Милоша из 1836. звучала архаично у односу на уговоре о хипотекама из 21. века скројене по неолибералним стандардима, она је можда један од најбољих доказа да је мало шта остало од идеја социјалне правде изузев политичких парола у данашњој Србији. Овакав пропис о државној забрани одузимања дома и средстава за рад од пре 180 година данас би био незамислив за све странке

Друштво

30.08.2016 у 08:50

Атентат о којем се ћути

Уобичајило се да историја бележи само успешне атентате, а све остале препушта забораву или помиње једино заверенике, а и њих само као прилог осликавању политичких прилика и неприлика. Овоме су најчешће кумовали или ауторитет несуђене жртве или општенародна благонаклоност према њој. Ипак, разлог понекад може бити и друкчији, кад све остаје прекривено велом тајне због начина на који је покушан злочин, на пример. По причи нашег покојног колеге Жике Лазића, негдашњег репортера „Илустроване Политике” и честог сарадника дневне „Политике”, угледног сценаристе и плодног писца, један такав замало успешан атентат збио се у Смедереву, уочи абдикације краља Милана Обреновића; званична повест га није забележила, а претња одмаздом и доцније непоуздано усмено предање причу смештају међу митове. Ево

Београд

04.08.2016 у 20:20

Новац и одликовања Обреновића

Део бурног периода српске историје, владавина Обреновића, коју су обележила настојања нашег народа да се ослободе амова турских освајача, од данас до 15. септембра могу проучавати сви они који се затекну на Савском шеталишту на Калемегдану. Изложба „Династија Обреновић – одликовања и новац” из збирке Музеја града Београда љубитељима историје омогућава да зароне у једно од најдинамичнијих раздобља наше прошлости – 19. век. – Ове збирке и ова поставка говоре о једном делу борбе за ослобођење Срба од Турака, али и о делима која је династија Обреновић оставила иза себе. Један од битних елемената тог доба јесте издавање и ковање сопственог новца. Не можемо данас ни да замислимо каква је радост за наш народ било то да после разних турских кованица и монета у другој половини 20. века

Београд

10.06.2016 у 21:27

Цвеће у знак сећања на династију Обреновића

Случајност или несрећна судбина удесила је да 11. јун по новом календару, буде дан када су двојица владара из династије Обреновић изгубила живот на исти начин. Један 1868. године, а други после три и по деценије – 1903. Први је био кнез Михаило, а други краљ Александар Обреновић. Осим сродничких веза, двојицу владара веже и начин смрти. Обојица су страдали у атентатима које су организовали завереници. И Михаило и Александар су последње минуте свог живота провели у присуству жена које воле. Старији Обреновић убијен је за време шетње у Кошутњаку са стрином Томанијом, сестром од стрица Анком и сестричином Катарином, коју је намеравао да ожени након пропалог брака са Јулијом Хуњади. Живота су га лишили браћа Коста и Лазар Радовановић, а позадина овог убиства никада није у потпуности

Претходна Следећа

1
2
3
4
5
6

Почетна / Тагови

17.06.2026 у 02:36

Рики Мартин први пут наступио у Србији

17.06.2026 у 02:23

Два гола Халандa за победу Норвешку против Ирака

17.06.2026 у 02:08

„Ростех” уводи вештачку интелигенцију у рат против беспилотних летелица

17.06.2026 у 01:46

Сунчано и топло, до 31 степен

17.06.2026 у 01:18

Лавров: Није лоше да Украјина уђе у ЕУ– тако би се Унија распала

17.06.2026 у 00:51

Три особе из јужног Велса ухапшене, заплењено 12 тона канабиса