Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.33	101.94	101.63
126.77	127.54	127.16

Kultura

18.02.2022 u 14:49

Slike Milića od Mačve na Zlatiboru

Zlatibor – Galerija Kulturnog centra Zlatibora, u kojoj su se raznovrsne umetničke izložbe ređale tokom prošle i ove godine, sada ima i prvu stalnu postavku. Ovde je u delu galerijskog prostora upravo postavljena stalna izložba dela Milića od Mačve (Milić Stanković 1934‒2000), jednog od naših najpoznatijih umetnika 20. stoleća, koji je nekad rado boravio i stvarao na Zlatiboru (sedamdesetih je na ovoj planini napravio atelje u vidu neobične kule). Dela Milića od Mačve na stalnoj postavci u galeriji na Zlatiboru (Foto: TO Zlatibor) „Posetioci izložbe imaju priliku da vide šest izloženih dela Milića od Mačve, koja su vlasništvo opštine Čajetina. U okviru postavke nalaze se slike rađene tehnikom ulja na platnu, s prikazanim zlatiborskim motivima. Realistični pejzaži, jasno

Kultura

10.02.2022 u 18:21

Restaurisano „Krunisanje cara Dušana”

U Narodnom muzeju u Beogradu sutra će u 12 časova svečano biti predstavljeno monumentalno delo Paje Jovanovića „Krunisanje cara Dušana”, poznato i pod nazivom „Proglašenje Dušanovog zakonika”, a nakon obimnih radova na konzervaciji i restauraciji. Kako naglašavaju iz muzeja, kompozicija veličine preko dvadeset metara kvadratnih sa temom koja prikazuje čin krunisanja cara Dušana u Skoplju 1346. godine, naslikana je kao porudžbina Kraljevine Srbije za potrebe učešća na Svetskoj izložbi u Parizu 1900. godine. Slika je dobila zlatnu medalju i mnogo laskavih priznanja, a do koje mere je ovo remek-delo bilo cenjeno i traženo, govori i podatak da je sve do poznih godina života Jovanović temu krunisanja cara Dušana slikao u više navrata, u različitim formatima, na više načina i za različite

Kultura

07.02.2022 u 20:00

Karavađova zidna slika ponovo u žiži javnosti

Jedina zidna slika koju je veliki Karavađo naslikao – raritet vredan svake pažnje – i koja nosi naziv „Jupiter, Neptun i Pluton”, nastala je u period između 1597. i 1600. i nalazi se na svodu jedne od elitnih rimskih vila iz 16. veka, a koja je poslednjih meseci predmet javnih razmirica porodične zaostavštine. Okolonost da je ovo nekada zaboravljeno umetničko delo ponovo u centru pažnje jedina je prava korist proistekla iz medijskih napisa o vrtoglavoj sumi od 533 miliona dolara, kako prenose agencije, koliko je iznosila njena cena na nedavno održanoj aukciji, na kojoj niko nije bio zainteresovan da je kupi, kao i od tračeva o tome da se oko nje spore tri sina pokojnog poslednjeg vlasnika, princa Nikola Bonkompanjija Ludovisija i njegove supruge Rite, zbog čega je i došlo do sudske odluke

Beograd

28.01.2022 u 11:40

Zemlja smeća ili sreće

Ambijent u koji razmešta dela za slikarku Tatjanu Milošević važan je koliko za čoveka ognjište. Zbog toga ona publiku upućuje, osim na svoje stvaralaštvo, i na prostor u kome na umetnički način interveniše. Pokreće i pitanja koja se tiču našeg staništa i ekologije. Zajedno sa njenim platnima i radovima na papiru, različitih dimenzija, tehnika i motiva, pod krov kuće u Venizelosovoj ulici 31 umetnica je unela i zanimljivu priču o prohujalom dobu. – Ova kuća je sama po sebi izložba. Kada sam prvi put prešla prag, želela sam da se setim Vlade Ilića, prvog gradonačelnika Beograda. Ovo je bio njegov dom – kaže Miloševićeva. Zbog toga izložba „Zemlja smeća ili sreće” nije zamišljena kao klasična, već autorka pruža mogućnost da se prati trag vremena. – Naziv izložbe je paradigma doba u

Kultura

26.01.2022 u 13:49

Dela ruskih slikara u Vršcu

Vršcu je pripala izuzetna i retka čast da posle Moskve bude drugi grad u kom verovatno naš najveći kolekcionar dela ruskih slikara u Srbiji, Beograđanin Vladimir I. Pešić, izlaže deo svoje zbirke u velikoj dvorani zgrade „Konkoridija” Gradskog muzeja, pod nazivom „Sjaj ruskih slikara”. Tako već u januaru ova izložba slika ruskih autora postaje kandidat za kulturni događaj godine u Vršcu. Vršac nije slučajno izabran za izlaganje 36 likovnih dela, i velikog formata, vrhunskih ruskih slikara, stvorenih u periodu od kraja 19. veka do pedesetih godina 20. veka. U Sterijinom gradu izvesno vreme je živeo poznati ruski umetnik Nikolaj Kuznjecov. On se 1920. godine nastanjuje i stvara u Vršcu. Njegova su dela takođe prisutna na ovoj izložbi. Otvaranju izložbe prisustvovale su brojne ugledne

Kultura

24.01.2022 u 14:44

Odlazak Petra Đorđevića

U Pirotu je 13. januara u 79. godini preminuo eminentni akademski slikar mr Petar Đorđević. Rođen je u Pirotu, umetničku školu završio je u Nišu, a Akademiju likovnih umetnosti i postdiplomske studije u Beogradu 1969. godine u klasi Ljubice Cuce Sokić. Iste godine imao je i prvu samostalnu izložbu u Beogradu, u Galeriji Kolarčevog narodnog univerziteta. Član je Udruženja likovnih umetnika Srbije je od 1970. godine. Od 1972. do 1975. godine boravio je u Parizu. Samostalno je izlagao od 1967. godine u Pirotu, Beogradu, Berlinu, Sofiji, Somboru, Nišu, Kragujevcu, Novom Sadu, Leskovcu. Na osnovu izbora londonskih izdavača, uvršten je među sto najznačajnijih slikara današnjice u knjizi „Majstori danas – sto slikara sveta”, a kao jedini slikar iz Srbije našao se u izdanju „Savremena

Kultura

12.01.2022 u 11:05

Novi Sad sutra i zvanično postaje Evropska prestonica kulture

Novi Sad sutra zvanično postaje Evropska prestonica kulture. Kao jedinstvena proslava u Evropi, Doček spaja dve umetnosti, dva pisma, dve nove godine, dva dana, dva računanja vremena, pa će tako Doček 7530 doneti svojevrsnu proslavu koja pomera granice i staviti Novi Sad u centar evropskog kulturnog života. Centralni događaj svečanog otvaranja Evropske prestonice kulture zakazan je za 13. januar kada će u 20 sati 22 minuta biti izvedena proslava „Zeniteum :: 2022” reditelja Dragana Živadinova, na jednom od glavnih gradskih bulevara, ispred Banovine, koja će kroz umetnost slaviti velika imena srpske nauke - Milevu Marić Anštajn i Milutina Milankovića, prenosi Tanjug. Publika će svečano otvaranje moći da prati i u prenosu uživo na drugom programu RTS i prvom programu Radio

Društvo

09.01.2022 u 16:53

Umro slikar Damjan Đakov

Posle kraće bolesti preminuo je slikar Damjan Đakov. Rođen je 1959. godine u Beogradu. Završio je Zemunsku gimnaziju a diplomirao je na Likovnoj akademiji u Beogradu, u klasi profesora Momčila Antonovića. Dugo godina živeo je i radio u Italiji. Do sada je preko dvadeset puta izlagao u Beogradu, u salonu Narodnog muzeja i u više prestoničkih galerija, a i u Njujorku, Modeni, Veneciji, Đenovi, Sijeni i mnogim drugim gradovima. Damjan Đakov je posle Likovne akademije ne čekajući ovde šansu, otišao u Italiju. Učestvovao je na više od sto kolektivnih izložbi u Evropi i preko četrdeset najvažnijih evropskih sajmova umetnosti. Damjanovi radovi nalaze se u privatnim i ekskluzivnim muzejskim kolekcijama širom sveta. U Italiji Đakov je razvio osobeni i prepoznatljiv stil, inspirisan fresko

Kultura

28.12.2021 u 08:16

Skup o Vladimiru Veličkoviću – Epohu je istinito sažeo u svojim delima

„Odlaskom akademika Vladimira Veličkovića srpska, evropska i planetarna kultura izgubila je umetnika najvišeg reda, iza kojeg je ostao ogroman opus prometejske snage”, izjavio je akademik Milan Lojanica na jučerašnjem skupu u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, koji je održan u znak sećanja na poznatog slikara i akademika Vladimira Veličkovića. Nudeći osvrt na Veličkovićev opus, Lojanica navodi da je ovaj umetnik „svojim talentom mogao nacrtati i naslikati sve što je hteo”, a da sve to dolazi iz osećanja i sećanja na rano detinjstvo. „Sve što je Veličković radio izrastalo je iz crteža. Za njega je crtež bio oslonac, inspiracija i put sa kojeg se sve odmotavalo... Njegovi crteži su proslava virtuoznosti crtačeve ruke”, rekao je Lojanica, prenosi Tanjug. Istoričarka umetnosti

Kultura

23.12.2021 u 16:21

Modernizam u Galeriji SANU

Od večeras u 19 sati Galerija Srpske akademije nauka i umetnosti ugostiće na izložbi 86 reprezenativnih i s razlogom odabranih dela iz zbirke koju čuva novosadska Galerija Matice sprske. Reč je o postavci pod nazivom „Kolekcija kao ogledalo. Modernizam u delima iz Galerije Matice srpske”, koja će u ovom izložbenom prostoru moći da se pogleda sve do 20. februara i na kojoj ćemo biti usmereni na dela nekih od naših najvećih likovnih stvaralaca. Ukupno 75 slika, sedam skulptura i četiri grafike sveobuhvatno ilustruju srpsku likovnu umetnost, njene uzore, opredeljenja i domete od poslednjih decenija 19. veka do sredine 20. veka, ukazujući na razvojni put od ideja realizma, impresionizma i simbolizma do aktuelnih ekspresionističkih i intimističkih izraza iskazanih kroz religiozne i

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: slikari