Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.74	117.39
100.75	101.36	101.06
127.21	127.98	127.59

Kultura

14.04.2021 u 20:00

Ako je zemlja oblak

Dvanaestog aprila 1956. godine u Jarkovcu je rođen, a jedanaestog aprila 1997. iz Beograda je „pobegao negde“, možda kad mu se na glavu srušio čitav svet, možda da se unapred podrugne rasprodaji bola, možda i da nam pokaže da ume da bude gadan kad je naše pažnje gladan. Rajko Kojić je jedan od najvećih gitarista koje je srpska i jugoslovenska rok muzika dala. Dobro, imamo Točka, i Točak je naš Hendriks. Rajku je nedostajalo malo daha, malo vazduha, malo otvorenog prostora da postane naš Riči Blekmor. Ili ne – zašto ga poistovećivati s bilo kim. U muzičkom smislu, Rajko je bio tvorac i pokretač grupe koja će u istoriji ostati upamćena pod nazivom „Riblja čorba“. Na prvom „Čorbinom“ albumu grupi je dao zvuk, ton, celinu. Taj album, „Kost u grlu“, najbolji je koji je ovaj bend

Kultura

13.04.2021 u 20:00

Njegovo muzičko uho „hvatalo” je sve zvuke

Ukoliko ne stvaraš lako, onda nemoj ni da komponuješ, rekao je šeretski, uz osmeh, Zoran Simjanović (11. 5. 1946–11. 4. 2021), kompozitor, kada sam ga povodom nagrade „Darko Kraljić” posetila pre nepune tri godine u njegovom domu. Simjanovićevu muziku ste sigurno slušali svih ovih godina, iako možda toga niste bili svesni. Dovoljno je reći da su špice za TV Dnevnik Radio-televizije Srbije (od 1980), Kulturni i Sportski dnevnik, Radio Studio B (od 1970), Jutarnji program RTS-a i za raznovrsne kvizove takođe njegovo delo. Baš kao i Flojd, lik koji ludo vozi i ludo voli, iz filma „Nacionalna klasa” za koji je pisao muziku, Simjanović se sa svojim kompozitorskim umećem provozao, u pet decenija karijere, kroz 66 igranih filmova. Nemoguće je sve pomenuti, ali je dovoljno

Kultura

09.04.2021 u 09:07

Odlazak dirigenta Miodraga Janoskog

Miodrag Janoski, jugoslovenski i srpski dirigent (Veles, 11.08. 1936. – Mladenovac 6. 04. 2021.) nekadašnji dirigent Opere SNP-a, v. d. direktora Opere i v. d. upravnika SNP-a, preminuo je u 85. godini, navodi se u saopštenju Srskog narodnog pozorišta. Na Muzičkoj akademiji diplomirao je na više odseka: 1966. violinu kod prof. Vladimira Markovića, na odseku za gudačke instrumente, potom kompozicije kod prof. Enrika Josifa i 1973. dirigovanje kod prof. Živojina Zdravkovića. Zvanje magistra stekao je na Akademiji za glazbu u Ljuljani. Tokom karijere usavršavao se u Sofiji kod prof. K. Ilijeva i u Sijeni kod prof. F. Ferara. Karijeru je počeo 1966. kao violinista u Beogradskoj filharmoniji, a bio je i član Beogradskog kamernog ansambla u svojstvu violiniste, čembaliste i asistenta

Kultura

07.04.2021 u 20:00

Odlazak Predraga Živkovića Tozovca

Predrag Živković Tozovac (1936–2021) srpski kompozitor, tekstopisac, harmonikaš i pevač narodne muzike preminuo je preksinoć od posledica virusa korona u 85. godini na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu, preneo je Tanjug. Jedan od poslednjih velikana u ovom žanru, uz Tomu Zdravkovića, Vasiliju Radojčić i Predraga Cuneta Gojkovića, ostavio je iza sebe nezaboravne pesme uz koje se tugovalo i veselilo, kao što su „Vlajna”, „Jesen u mom sokaku”, „Mirjana”, „Ti si me čekala” ili one setne „Violino, ne sviraj” i „Ovamo, Cigani”, „Oči jedne žene”, „Prazna čaša”... Tu je i „Jeremija” („Ja sam ja Jeremija, prezivam se Krstić... Služio sam stari kadar artiljerija”), pesma koju su voleli vojnici i obična publika, ali kojom komunističke vlasti sedamdesetih godina prošlog veka nisu bile

Društvo

06.04.2021 u 14:44

Korakom predaka, korakom pobede

Povodom 80 godina od bombardovanja Beograda i napada nacističke Nemačke na Kraljevinu Jugoslaviju u Drugom svetskom ratu, 6. aprila 1941. godine, i 22 godine od NATO agresije na SRJ, danas je održana online konferencija „Besmrtni puk 2021. - Korakom predaka, korakom pobede”. Ministar za inovacije i tehnološki razvoj i predsednik Fondacije Besmrtni puk Nenad Popović rekao je da je duga i teška srpska i ruska borba za istinu i pravdu, za slobodu koja je, ističe, najveća vrednost naših naroda. „U toj borbi stradali smo mnogo. Stradali smo zajedno, rame uz rame, oslobađajući i naše zemlje, ali i celu Evropu”, rekao je Popović. Naveo je da naša borba nije završena kapitulacijom nacističke Nemačke 1945. godine i dodao da ponekad moramo da se borimo, a ponekad i da ne dozvolimo da se

Kultura

06.04.2021 u 09:43

Odlazak Žike Bogdanovića

Živislav Žika Bogdanović, teoretičar umetnosti, stripolog i dugogodišnji direktor Jugoslovenske kinoteke, preminuo je u subotu 3. aprila u Beogradu u 89. godini, objavila je Kinoteka. Direktor Jugoslovenske kinoteke postao je 1981. i na toj funkciji zadržao se sve do 1990. Objavio je knjige „Veliki vek filma” (eseji o filmskoj komediji, italijanskom neorealizmu, japanskom filmu), „Od filma do filma” (eseji o velikanima filmske režije), „Rađanje američkog zvučnog filma”, „Čudesni svet Đorđa Lobačeva”, „Aleks Rejmond ili poslednji put kad smo bili mladi”, „Čardak ni na nebu ni na zemlji: nastanak i život beogradskog stripa” 1934/194, „Slika, zvuk, boja: Rađanje i uspon filma koji govori”, kao i druge. Jugoslovenska kinoteka nedavno je objavila i njegovu poslednju knjigu „Prijatelji

Kultura

02.04.2021 u 18:00

Moralna uspravnost i odmerenost u svemu

U Flemingovom romanu „Iz Rusije s ljubavlju”, glavni junak, Džems Bond, kaže svojoj ruskoj partnerki: „Nobody’s kulturny enough for you.” (Niko nije dovoljno kulturan za tebe.) Ovo „kulturny” (kulturan) pozajmljenica je iz ruskog u engleskom. I zaista, za razliku od pragmatički orijentisanih Anglosaksonaca, Sloveni će znatno češće reći da je neko kulturan ili nekulturan i tome pripisati znatniju težinu. Kulturan čovek je i jezički kulturan: svoj jezik koristi po adetima svoje kulturne baštine. Baš tim kulturnim ljudima Ivan Klajn bio je aršin rečenih adeta. Neposredno nakon njegovog odlaska svedočimo brojnim i raznolikim tekstovima o jednako brojnim i raznolikim profesorovim doprinosima italijanistici, leksikografiji, leksikologiji, gramatografiji, normativistici, itd. Pisaće se mnogo i o

Kultura

29.03.2021 u 20:00

Zafir i njegovi „Jadnici”

Izabrali smo čoveka sa najboljim glasom u Beogradu da igra ulogu Žana Valžana, najjačeg čoveka Francuske.Pesma „Dovedi ga kući” iz mjuzikla „Jadnici” često se peva na sahranama istaknutih pojedinaca širom sveta. Tako je pevana i na sahrani poznatog fudbalera Džordža Besta u Severnoj Irskoj. „Jadnici” su muzička drama o žrtvovanju. Pesma „Dovedi ga kući” je o iskupljenju, nadi, slavi i mogućnosti da Bog koji prašta ispravi stvari koje su pošle u pogrešnom pravcu. Razgovarajući o pesmi „Dovedi ga kući”, Zafir i ja smo došli do zaključka da se u njoj Žan Valžan posvećeno moli, ali i da u interpretaciji on mora dopustiti da ga ta melodija duhovno obuzme. Sve je to Zafiru bilo potaman, sem činjenice da je Valžan pisan kao tenorska uloga, a on sam je baritonski glas. Za takve stvari

Kultura

29.03.2021 u 15:03

Umetnik čarobnog glasa

Kolege i poštovaoci opraštaju se od Zafira Hadžimanova. – Njegov nesavladiv duh, energija da sve što radi uvek radi celim svojim bićem, a da istovremeno bude i vrhunski šmeker, mora da se pamti, rekao je pevačev sin Vasil Hadžimanov Kolege, publika i poštovaoci opraštaju se od Zafira Hadžimanova koji je prekjuče preminuo u 78. godini. Sećaju se njegovih glavnih rola u mjuziklima „Violinista na krovu” i „Jadnici”, dodajući da je bio jedan od najlepših i najraskošnijih glasova jugoslovenske popularne, ali i narodne muzike. Kao pevač nastupao je i u inostranstvu, posebno u Sovjetskom Savezu gde je uz Đorđa Marjanovića važio za veliku zvezdu na legendarnim turnejama jugoslovenskih pop pevača. Poslednje pismo ocu napisao je sin Vasil Hadžimanov na svom fejsbuk nalogu, a preneo

Kultura

26.03.2021 u 09:16

Sunce od čoveka

Ne znam kako bih mogao u par rečenica opisati čoveka kakav je bio Vlastimir Vlasta Velisavljević. Jer on je čovek za roman! Samo ono malo što znam o njemu i ono malo što sam imao sreće da proživim sa njim je toliko mnogo. Samo priče o tome kako je Nušić došao na probu, kako je preživeo Goli otok, kako ga nervira London jer nema niti jednog trabanta na ulici, kako imamo tajni plan da on sam igra monodramu „Vaginalnih monologa”… Ne znam da li sam ikad upoznao čoveka koji je bio toliko blagorodan kao Vlasta. Nikad, ali nikad, nisam osetio ni mržnju, ni gnev, niti najmanju ružnu misao. On je bio čisto sunce od čoveka. I o užasima Golog otoka govorio je sa nekom samo njemu svojstvenom blagošću. Uvek nasmejan, uvek dobre volje. Bio je nasmejan čak i kad ga je bolela glava. Nikad mu ništa

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: sećanje