Четвртак, 18.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.74	117.39
	100.75	101.36	101.06
	127.21	127.98	127.59

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: сећање

Култура

14.04.2021 у 20:00

Ако је земља облак

Дванаестог априла 1956. године у Јарковцу је рођен, а једанаестог априла 1997. из Београда је „побегао негде“, можда кад му се на главу срушио читав свет, можда да се унапред подругне распродаји бола, можда и да нам покаже да уме да буде гадан кад је наше пажње гладан. Рајко Којић је један од највећих гитариста које је српска и југословенска рок музика дала. Добро, имамо Точка, и Точак је наш Хендрикс. Рајку је недостајало мало даха, мало ваздуха, мало отвореног простора да постане наш Ричи Блекмор. Или не – зашто га поистовећивати с било ким. У музичком смислу, Рајко је био творац и покретач групе која ће у историји остати упамћена под називом „Рибља чорба“. На првом „Чорбином“ албуму групи је дао звук, тон, целину. Тај албум, „Кост у грлу“, најбољи је који је овај бенд

Култура

13.04.2021 у 20:00

Његово музичко ухо „хватало” је све звуке

Уколико не ствараш лако, онда немој ни да компонујеш, рекао је шеретски, уз осмех, Зоран Симјановић (11. 5. 1946–11. 4. 2021), композитор, када сам га поводом награде „Дарко Краљић” посетила пре непуне три године у његовом дому. Симјановићеву музику сте сигурно слушали свих ових година, иако можда тога нисте били свесни. Довољно је рећи да су шпице за ТВ Дневник Радио-телевизије Србије (од 1980), Културни и Спортски дневник, Радио Студио Б (од 1970), Јутарњи програм РТС-а и за разноврсне квизове такође његово дело. Баш као и Флојд, лик који лудо вози и лудо воли, из филма „Национална класа” за који је писао музику, Симјановић се са својим композиторским умећем провозао, у пет деценија каријере, кроз 66 играних филмова. Немогуће је све поменути, али је довољно

Култура

09.04.2021 у 09:07

Одлазак диригента Миодрага Јаноског

Миодраг Јаноски, југословенски и српски диригент (Велес, 11.08. 1936. – Младеновац 6. 04. 2021.) некадашњи диригент Опере СНП-а, в. д. директора Опере и в. д. управника СНП-а, преминуо је у 85. години, наводи се у саопштењу Срског народног позоришта. На Музичкој академији дипломирао је на више одсека: 1966. виолину код проф. Владимира Марковића, на одсеку за гудачке инструменте, потом композиције код проф. Енрика Јосифа и 1973. дириговање код проф. Живојина Здравковића. Звање магистра стекао је на Академији за глазбу у Љуљани. Током каријере усавршавао се у Софији код проф. К. Илијева и у Сијени код проф. Ф. Ферара. Каријеру је почео 1966. као виолиниста у Београдској филхармонији, а био је и члан Београдског камерног ансамбла у својству виолинисте, чембалисте и асистента диригента

Култура

07.04.2021 у 20:00

Одлазак Предрага Живковића Тозовца

Предраг Живковић Тозовац (1936–2021) српски композитор, текстописац, хармоникаш и певач народне музике преминуо је прексиноћ од последица вируса корона у 85. години на Војномедицинској академији у Београду, пренео је Танјуг. Један од последњих великана у овом жанру, уз Тому Здравковића, Василију Радојчић и Предрага Цунета Гојковића, оставио је иза себе незаборавне песме уз које се туговало и веселило, као што су „Влајна”, „Јесен у мом сокаку”, „Мирјана”, „Ти си ме чекала” или оне сетне „Виолино, не свирај” и „Овамо, Цигани”, „Очи једне жене”, „Празна чаша”... Ту је и „Јеремија” („Ја сам ја Јеремија, презивам се Крстић... Служио сам стари кадар артиљерија”), песма коју су волели војници и обична публика, али којом комунистичке власти седамдесетих година прошлог века нису биле

Друштво

06.04.2021 у 14:44

Кораком предака, кораком победе

Поводом 80 година од бомбардовања Београда и напада нацистичке Немачке на Краљевину Југославију у Другом светском рату, 6. априла 1941. године, и 22 године од НАТО агресије на СРЈ, данас је одржана онлине конференција „Бесмртни пук 2021. - Кораком предака, кораком победе”. Министар за иновације и технолошки развој и председник Фондације Бесмртни пук Ненад Поповић рекао је да је дуга и тешка српска и руска борба за истину и правду, за слободу која је, истиче, највећа вредност наших народа. „У тој борби страдали смо много. Страдали смо заједно, раме уз раме, ослобађајући и наше земље, али и целу Европу”, рекао је Поповић. Навео је да наша борба није завршена капитулацијом нацистичке Немачке 1945. године и додао да понекад морамо да се боримо, а понекад и да не дозволимо да се

Култура

06.04.2021 у 09:43

Одлазак Жике Богдановића

Живислав Жика Богдановић, теоретичар уметности, стриполог и дугогодишњи директор Југословенске кинотеке, преминуо је у суботу 3. aприла у Београду у 89. години, објавила је Кинотека. Директор Југословенске кинотеке постао је 1981. и на тој функцији задржао се све до 1990. Објавио је књиге „Велики век филма” (есеји о филмској комедији, италијанском неореализму, јапанском филму), „Од филма до филма” (есеји о великанима филмске режије), „Рађање америчког звучног филма”, „Чудесни свет Ђорђа Лобачева”, „Алекс Рејмонд или последњи пут кад смо били млади”, „Чардак ни на небу ни на земљи: настанак и живот београдског стрипа” 1934/194, „Слика, звук, боја: Рађање и успон филма који говори”, као и друге. Југословенска кинотека недавно је објавила и његову последњу књигу „Пријатељи драги, не

Култура

02.04.2021 у 18:00

Морална усправност и одмереност у свему

У Флеминговом роману „Из Русије с љубављу”, главни јунак, Џемс Бонд, каже својој руској партнерки: „Nobody’s kulturny enough for you.” (Нико није довољно културан за тебе.) Ово „kulturny” (културан) позајмљеница је из руског у енглеском. И заиста, за разлику од прагматички оријентисаних Англосаксонаца, Словени ће знатно чешће рећи да је неко културан или некултуран и томе приписати знатнију тежину. Културан човек је и језички културан: свој језик користи по адетима своје културне баштине. Баш тим културним људима Иван Клајн био je аршин речених адета. Непосредно након његовог одласка сведочимо бројним и разноликим текстовима о једнако бројним и разноликим професоровим доприносима италијанистици, лексикографији, лексикологији, граматографији, нормативистици, итд. Писаће се много и о

Култура

29.03.2021 у 20:00

Зафир и његови „Јадници”

Изабрали смо човека са најбољим гласом у Београду да игра улогу Жана Валжана, најјачег човека Француске.Песма „Доведи га кући” из мјузикла „Јадници” често се пева на сахранама истакнутих појединаца широм света. Тако је певана и на сахрани познатог фудбалера Џорџа Беста у Северној Ирској. „Јадници” су музичка драма о жртвовању. Песма „Доведи га кући” је о искупљењу, нади, слави и могућности да Бог који прашта исправи ствари које су пошле у погрешном правцу. Разговарајући о песми „Доведи га кући”, Зафир и ја смо дошли до закључка да се у њој Жан Валжан посвећено моли, али и да у интерпретацији он мора допустити да га та мелодија духовно обузме. Све је то Зафиру било потаман, сем чињенице да је Валжан писан као тенорска улога, а он сам је баритонски глас. За такве ствари

Култура

29.03.2021 у 15:03

Уметник чаробног гласа

Колеге и поштоваоци опраштају се од Зафира Хаџиманова. – Његов несавладив дух, енергија да све што ради увек ради целим својим бићем, а да истовремено буде и врхунски шмекер, мора да се памти, рекао је певачев син Васил Хаџиманов Колеге, публика и поштоваоци опраштају се од Зафира Хаџиманова који је прекјуче преминуо у 78. години. Сећају се његових главних рола у мјузиклима „Виолиниста на крову” и „Јадници”, додајући да је био један од најлепших и најраскошнијих гласова југословенске популарне, али и народне музике. Као певач наступао је и у иностранству, посебно у Совјетском Савезу где је уз Ђорђа Марјановића важио за велику звезду на легендарним турнејама југословенских поп певача. Последње писмо оцу написао је син Васил Хаџиманов на свом фејсбук налогу, а пренео Танјуг. „Преминуо

Култура

26.03.2021 у 09:16

Сунце од човека

Не знам како бих могао у пар реченица описати човека какав је био Властимир Власта Велисављевић. Јер он је човек за роман! Само оно мало што знам о њему и оно мало што сам имао среће да проживим са њим је толико много. Само приче о томе како је Нушић дошао на пробу, како је преживео Голи оток, како га нервира Лондон јер нема нити једног трабанта на улици, како имамо тајни план да он сам игра монодраму „Вагиналних монолога”… Не знам да ли сам икад упознао човека који је био толико благородан као Власта. Никад, али никад, нисам осетио ни мржњу, ни гнев, нити најмању ружну мисао. Он је био чисто сунце од човека. И о ужасима Голог отока говорио је са неком само њему својственом благошћу. Увек насмејан, увек добре воље. Био је насмејан чак и кад га је болела глава. Никад му ништа није било

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

18.06.2026 у 07:43

Вучић данас на спајању моста преко Дунава, потом са председником словеначког парламента и на изложби „Синхуе”

18.06.2026 у 07:41

Техеран потврдио потписивање меморандума на персијском и енглеском језику

18.06.2026 у 07:32

Москва и Вашингтон ускоро пред новом рундом преговора

18.06.2026 у 07:27

Украјина извела највећи напад дроновима на Москву у последње две године

18.06.2026 у 07:25

Биологија тешка, физика лака

18.06.2026 у 07:24

Фидан: Агресивна политика Израела постала глобално безбедносно питање