Kup.	Prod.	Sred.
117.02	117.73	117.37
101.32	101.93	101.62
126.88	127.64	127.26

Kultura

15.07.2021 u 22:00

Na korak dva do zagrljaja sa Isusom

74. KAN Kan - Pol Verhoven, tvorac filmskog remek-dela „Turski slatkiši”, zatim i serijala holivudskih blokbastera poput „Robokapa” ili „Totalnog opoziva” i kultnog filma „Niske strasti” sa kojim se u filmsku vasionu vinula Šeron Stoun – ponovo je izazvao kontroverze. Sa novim filmom „Benedeta”, prikazanim u Glavnom takmičarskom programu, zaronio je u inkvizicijski 17. vek kako bi ispričao priču o toskanskoj monahinji Benedeti Karlini (u tumačenju Viržini Efira), njenoj lezbijskoj vezi sa sestrom Bartolomeom i potpuno posvećenoj ljubavi prema Hristu, koja se ni u jednom trenutku ne dovodi u sumnju. Ovaj vizuelno raskošan film epohe i klasičnih rediteljskih manira, rađen inače prema knjizi „Neskromna dela: Život lezbijskih sestara u renesansnoj Italiji” Džudit S. Braun,

Kultura

14.07.2021 u 22:00

U žutim prslucima i belim mantilima jednaki pred bolom

74. KAN Sa svojim 13. filmom u karijeri, posle devet godina od učešća u glavnom kanskom programu sa filmom „Tri sveta”, francuska scenaristkinja i rediteljka Katerin Korsini u ovogodišnjoj trci za „Zlatnu palmu” učestvuje sa „Prelomom”, snažnim igranim filmom dokumentarističkog stila i brzog tempa, u kojem osvetljava proteste žutih prsluka iz 2018. godine. Spajajući intimnost sa kolektivom i u stilu uvek angažovanog Kena Louča, Korsinijeva je ponudila realnu sliku duboke i široko generalizovane socijalne krize, čije su žrtve i dve žene u dubokoj bračnoj krizi, ali i svi oni koji će se naći u poprištu događaja u i oko jedne pariske bolnice koja postaje lik sam za sebe. U razgovoru za „Politiku” Korsinijeva se dotiče i političkog i društvenog konteksta u koji je smestila radnju filma

Kultura

13.07.2021 u 22:00

Žuti prsluci na velikom ekranu i druge priče

2. Provokativno ostvarenje „Benedeta” Pola Ferhovena 3. „Vozi moj auto” Rijusukea Hamagučija sa izvrsno razrađenim likovima 4.„Dan zastave” Šona Pena o odnosu kćerke i oca Kan - Kanskim crvenim tepihom već su prodefilovali: od bolesti potpuno oporavljena i još prelepa Katrin Denev, Šon Pen sa kćerkom Dilan, Met Dejmon, Tilda Svinton, Vest Anderson, Lea Sejdu, Bil Mari... Na 74. vrelom julskom Kanskom festivalu temperatura je u svakom smislu povišena, ali ono što je najvažnije: „Festival nije novi klaster korone!”, kako je to glasno i jasno pred publikom juče izjavio Tjeri Fremo, demantujući uznemiravajuće glasine. Svakodnevni izveštaji iz labaratorije instalirane tik uz festivalsku palatu, potvrđuju ove Fremoove reči. I dobro je da je tako. U Glavnom takmičarskom programu

Kultura

12.07.2021 u 12:04

Čovek kojem je bilo zabranjeno da umre

74. KAN Kan – Francuski reditelj, scenarista, producent i glumac Artur Harari, nagrađivan svojevremeno u Kanu za provokativan film „Tamno uključivanje” o trgovini krvavim dijamantima u Antverpenu, doživeo je čast da svetskom premijerom „Onode” u Teatru Debisi otvori i započne paralelni takmičarski program „Izvestan pogled”. Harari je priredio iznenađenje – ponudio je tročasovni film prema istinitim događajima na japanskom jeziku i sa japanskim glumcima, o istorijskoj ličnosti poručniku Hirou Onodi, pripadniku obaveštajne službe koji je dobio zadatak da na filipinskom ostrvu Lubang pod američkom okupacijom organizuje pokret otpora i sačeka dolazak japanskih trupa. U toj, poverenoj mu misiji Onoda je ostao punih 30 godina, odbijajući činjenicu da je rat odavno završen jer ga niko nije

Kultura

09.07.2021 u 22:00

Kad ministar kulture mrzi umetnost

74. KAN Kan ‒ Sa velikim interesovanjem sačekan je novi film izraelskog reditelja Nadava Lapida, dobitnika berlinskog „Zlatnog medveda” za film „Sinonimi” i priznanja koja je svojevremeno sa svojim kratkim filmovima sticao u Kanu. Sa „Ahedinim kolenom” Lapid je sada otvorio „vrata pakla” zvaničnih izraelskih institucija i otvoreno i glasno progovorio o cenzuri, o uskraćivanju sloboda govora i stvaralaštva i o svemu onome što se s obzirom na to da je film snimljen tokom prošle godine, može podvesti pod „legat” Netanijahuove vladavine. Kroz priču o filmskom reditelju koji putuje u jedno zabačeno pustinjsko izraelsko selo na promociju svog poslednjeg filma, Lapid suočavajući svog glavnog junaka sa dvostrukom bitkom – jednom protiv smrti slobode, a drugom protiv smrti bolesne majke –

Kultura

08.07.2021 u 22:00

Ljubavna priča koja se peva i povremeno repuje

Kan ‒ Vredelo je proći kroz dvodnevne muke, izazvane novouvedenim „zakukuljenim” antikovid režimom i konačno ući u festivalsku dvoranu kako bi se pogledao film otvaranja pandemijskog 74. Kanskog festivala – „Anet” Lea Karaksa. Da, baš tog francuskog autora sa statusom kultnog scenariste i reditelja, zarađenog još davno filmovima „Zla krv”, „Ljubavnici na mostu”, „Pola X”, „Sveti motori”... Karaks je sada ležerno i znalački ušetao u svet mjuzikla, obojenog ljubavnom i životnom dramom i, uz povremeno korišćenje citata i asocijacija iz mnoštva holivudskih i evropskih fimskih klasika (uključujući i „Rokija”), publici ponudio živopisan, lirski a moderan film snažnijeg komercijalnog potencijala, sa gradiranom emocionalnom skalom. I sa evidentnim dubokim poštovanjem umetnosti – ne samo

Kultura

15.06.2021 u 11:02

„Mosfilm” partner u srpskom „Bauku”

Nije kako se htelo već kako se moralo. Pandemija virusa korona i njegovi nepredvidljivi talasi već više puta pomerali su zatvaranje finansijske konstrukcije i pripreme za snimanje dugometražnog igranog filma „Bauk” Gorana Radovanovića. Srećom, ovom našem reditelju, scenaristi i producentu pošlo je za rukom da u jednoj od korona pauza u Orahovcu i Velikoj Hoči završi snimanje dokumentarca „Čekajući Handkea”, čiju je završnu verziju već video i pohvalio i sam pisac ‒ nobelovac. Razumevanje za Radovanovićeve muke sa početkom snimanja „Bauka” pokazao je ruski koproducent – niko drugi do legendarni „Mosfilm”, na čijem je čelu slavni reditelj Karen Šahnazarov. Njemu i njegovom timu naš autor je još tokom 2019. godine poslao scenario na čitanje što se završilo ugovorom o saradnji. I pravim

Kultura

07.06.2021 u 12:31

Prvo vakcina ili test, pa na kansko takmičenje

Posle bolnog, ali i snalažljivog prošlogodišnjeg iskustva – kada je zbog pandemije virusa u poslednji čas otkazan, ali su odabrani filmovi dobili na svojim špicama tu dragocenu oznaku sa kojom su prikazivani po svetu – posle meseci neke teške tišine i napetog iščekivanja, od ovog četvrtka više nepoznanica nema. Zvanično je obelodanjen kompletan program nastupajućeg 74. Kanskog festivala. Na pariskoj konferenciji festivalski čelnici Tjeri Fremo i Pjer Leskur (direktor Kana), otkrili su svih 24 naslova filmova koji će se od 6. do 17. jula takmičiti za „Zlatnu palmu”. O njima će većati žiri pod predsedničkom palicom prvog crnoputog reditelja na ovoj funkciji u istoriji festivala – nagrađivanog kultnog američkog reditelja Spajka Lija. Čak i ovlašni uvid u listu ovogodišnjih takmičara u

Kultura

03.06.2021 u 14:49

Pod „Zlatnom palmom” razumne veličine

Sa planiranim povećanim brojem događaja uživo i većim delom sa projekcijama na otvorenom, uz postojeće zdravstvene protokole na terenu, 73. izdanje Kankog filmskog festivala od 6. do 17. jula trebalo bi da bude velika proslava filmova i bioskopa. Kao što je ranije najavljeno Kan će započeti filmskom muzičkom romansom „Anet” Lea Karaksa sa Adamom Drajverom i Marion Kotijar, a tačan projekcioni plan i program filmova biće obelodanjen danas, odmah posle zakazane pariske konferencije. Već se šire glasovi da će se na kanskom meniju naći i filmovi „benedeta” Pola Ferhovena, „Tri sprata” Nanija Moretija, „Petrov grip” Kirila Srebrenikova, „Pariz, 23. okrug” Žaka dijara, „Heroj” Asghara Farhadija i drugi. Sve će biti kristalno jasno već večeras. Ovogodišnji Kanski festival – pošto se

Kultura

31.05.2021 u 20:45

Vinjete iz jednog američkog sna

Uz taj fini, neprekidni emotivni puls koji godi gledaocu, film „Minari” američko-južnokorejskog scenariste i reditelja Ajzaka Čung Lija (šest nominacija za nagradu „Oskar”), osvaja nekom vrstom prirodne jednostavnosti što se rađa iz intimističkog susreta dva sveta i dve generacije unutar korejske imigrantske porodice sa njenim američkim snom. Satkan od niza realističkih prikaza, zajedno spojenih na organski način bez napora, Lijev film nam pripoveda gotovo pa ličnu autobiografsku priču o autorovom detinjstvu i odrastanju u ruralnom području Arkanzasa osamdesetih godina prošlog veka. U Reganovoj eri. I u eri filmova na čiju vizuelnu estetiku i sam „Minari” neodoljivo podseća. Film je skrojen od tih lepo zapaženih i „oslikanih” vinjeta iz jednog od mnogih američkih snova. Konkretno, u

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: lakić d