Понедељак, 15.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.74	117.38
	100.74	101.35	101.05
	127	127.77	127.38

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: лакић д

Култура

15.07.2021 у 22:00

На корак два до загрљаја са Исусом

74. КАН Кан - Пол Верховен, творац филмског ремек-дела „Турски слаткиши”, затим и серијала холивудских блокбастера попут „Робокапа” или „Тоталног опозива” и култног филма „Ниске страсти” са којим се у филмску васиону винула Шерон Стоун – поново је изазвао контроверзе. Са новим филмом „Бенедета”, приказаним у Главном такмичарском програму, заронио је у инквизицијски 17. век како би испричао причу о тосканској монахињи Бенедети Карлини (у тумачењу Виржини Ефира), њеној лезбијској вези са сестром Бартоломеом и потпуно посвећеној љубави према Христу, која се ни у једном тренутку не доводи у сумњу. Овај визуелно раскошан филм епохе и класичних редитељских манира, рађен иначе према књизи „Нескромна дела: Живот лезбијских сестара у ренесансној Италији” Џудит С. Браун, Верховен је

Култура

14.07.2021 у 22:00

У жутим прслуцима и белим мантилима једнаки пред болом

74. КАН Са својим 13. филмом у каријери, после девет година од учешћа у главном канском програму са филмом „Три света”, француска сценаристкиња и редитељка Катерин Корсини у овогодишњој трци за „Златну палму” учествује са „Преломом”, снажним играним филмом документаристичког стила и брзог темпа, у којем осветљава протесте жутих прслука из 2018. године. Спајајући интимност са колективом и у стилу увек ангажованог Кена Лоуча, Корсинијева је понудила реалну слику дубоке и широко генерализоване социјалне кризе, чије су жртве и две жене у дубокој брачној кризи, али и сви они који ће се наћи у попришту догађаја у и око једне париске болнице која постаје лик сам за себе. У разговору за „Политику” Корсинијева се дотиче и политичког и друштвеног контекста у који је сместила радњу филма

Култура

13.07.2021 у 22:00

Жути прслуци на великом екрану и друге приче

2. Провокативно остварење „Бенедета” Пола Ферховена 3. „Вози мој ауто” Ријусукеа Хамагучија са изврсно разрађеним ликовима 4.„Дан заставе” Шона Пена о односу кћерке и оца Кан - Канским црвеним тепихом већ су продефиловали: од болести потпуно опорављена и још прелепа Катрин Денев, Шон Пен са кћерком Дилан, Мет Дејмон, Тилда Свинтон, Вест Андерсон, Леа Сејду, Бил Мари... На 74. врелом јулском Канском фестивалу температура је у сваком смислу повишена, али оно што је најважније: „Фестивал није нови кластер короне!”, како је то гласно и јасно пред публиком јуче изјавио Тјери Фремо, демантујући узнемиравајуће гласине. Свакодневни извештаји из лабараторије инсталиране тик уз фестивалску палату, потврђују ове Фремоове речи. И добро је да је тако. У Главном такмичарском програму

Култура

12.07.2021 у 12:04

Човек којем је било забрањено да умре

74. КАН Кан – Француски редитељ, сценариста, продуцент и глумац Артур Харари, награђиван својевремено у Кану за провокативан филм „Тамно укључивање” о трговини крвавим дијамантима у Антверпену, доживео је част да светском премијером „Оноде” у Театру Дебиси отвори и започне паралелни такмичарски програм „Известан поглед”. Харари је приредио изненађење – понудио је трочасовни филм према истинитим догађајима на јапанском језику и са јапанским глумцима, о историјској личности поручнику Хироу Оноди, припаднику обавештајне службе који је добио задатак да на филипинском острву Лубанг под америчком окупацијом организује покрет отпора и сачека долазак јапанских трупа. У тој, повереној му мисији Онода је остао пуних 30 година, одбијајући чињеницу да је рат одавно завршен јер га нико није

Култура

09.07.2021 у 22:00

Кад министар културе мрзи уметност

74. КАН Кан ‒ Са великим интересовањем сачекан је нови филм израелског редитеља Надава Лапида, добитника берлинског „Златног медведа” за филм „Синоними” и признања која је својевремено са својим кратким филмовима стицао у Кану. Са „Ахединим коленом” Лапид је сада отворио „врата пакла” званичних израелских институција и отворено и гласно проговорио о цензури, о ускраћивању слобода говора и стваралаштва и о свему ономе што се с обзиром на то да је филм снимљен током прошле године, може подвести под „легат” Нетанијахуове владавине. Кроз причу о филмском редитељу који путује у једно забачено пустињско израелско село на промоцију свог последњег филма, Лапид суочавајући свог главног јунака са двоструком битком – једном против смрти слободе, а другом против смрти болесне мајке – гради и

Култура

08.07.2021 у 22:00

Љубавна прича која се пева и повремено репује

Кан ‒ Вредело је проћи кроз дводневне муке, изазване новоуведеним „закукуљеним” антиковид режимом и коначно ући у фестивалску дворану како би се погледао филм отварања пандемијског 74. Канског фестивала – „Анет” Леа Каракса. Да, баш тог француског аутора са статусом култног сценаристе и редитеља, зарађеног још давно филмовима „Зла крв”, „Љубавници на мосту”, „Пола X”, „Свети мотори”... Каракс је сада лежерно и зналачки ушетао у свет мјузикла, обојеног љубавном и животном драмом и, уз повремено коришћење цитата и асоцијација из мноштва холивудских и европских фимских класика (укључујући и „Рокија”), публици понудио живописан, лирски а модеран филм снажнијег комерцијалног потенцијала, са градираном емоционалном скалом. И са евидентним дубоким поштовањем уметности – не само филмске већ и

Култура

15.06.2021 у 11:02

„Мосфилм” партнер у српском „Бауку”

Није како се хтело већ како се морало. Пандемија вируса корона и његови непредвидљиви таласи већ више пута померали су затварање финансијске конструкције и припреме за снимање дугометражног играног филма „Баук” Горана Радовановића. Срећом, овом нашем редитељу, сценаристи и продуценту пошло је за руком да у једној од корона пауза у Ораховцу и Великој Хочи заврши снимање документарца „Чекајући Хандкеа”, чију је завршну верзију већ видео и похвалио и сам писац ‒ нобеловац. Разумевање за Радовановићеве муке са почетком снимања „Баука” показао је руски копродуцент – нико други до легендарни „Мосфилм”, на чијем је челу славни редитељ Карен Шахназаров. Њему и његовом тиму наш аутор је још током 2019. године послао сценарио на читање што се завршило уговором о сарадњи. И правим филмским

Култура

07.06.2021 у 12:31

Прво вакцина или тест, па на канско такмичење

После болног, али и сналажљивог прошлогодишњег искуства – када је због пандемије вируса у последњи час отказан, али су одабрани филмови добили на својим шпицама ту драгоцену ознаку са којом су приказивани по свету – после месеци неке тешке тишине и напетог ишчекивања, од овог четвртка више непознаница нема. Званично је обелодањен комплетан програм наступајућег 74. Канског фестивала. На париској конференцији фестивалски челници Тјери Фремо и Пјер Лескур (директор Кана), открили су свих 24 наслова филмова који ће се од 6. до 17. јула такмичити за „Златну палму”. О њима ће већати жири под председничком палицом првог црнопутог редитеља на овој функцији у историји фестивала – награђиваног култног америчког редитеља Спајка Лија. Чак и овлашни увид у листу овогодишњих такмичара у главном

Култура

03.06.2021 у 14:49

Под „Златном палмом” разумне величине

Са планираним повећаним бројем догађаја уживо и већим делом са пројекцијама на отвореном, уз постојеће здравствене протоколе на терену, 73. издање Канког филмског фестивала од 6. до 17. јула требало би да буде велика прослава филмова и биоскопа. Као што је раније најављено Кан ће започети филмском музичком романсом „Анет” Леа Каракса са Адамом Драјвером и Марион Котијар, а тачан пројекциони план и програм филмова биће обелодањен данас, одмах после заказане париске конференције. Већ се шире гласови да ће се на канском менију наћи и филмови „бенедета” Пола Ферховена, „Три спрата” Нанија Моретија, „Петров грип” Кирила Сребреникова, „Париз, 23. округ” Жака дијара, „Херој” Асгхара Фархадија и други. Све ће бити кристално јасно већ вечерас. Овогодишњи Кански фестивал – пошто се

Култура

31.05.2021 у 20:45

Вињете из једног америчког сна

Уз тај фини, непрекидни емотивни пулс који годи гледаоцу, филм „Минари” америчко-јужнокорејског сценаристе и редитеља Ајзака Чунг Лија (шест номинација за награду „Оскар”), осваја неком врстом природне једноставности што се рађа из интимистичког сусрета два света и две генерације унутар корејске имигрантске породице са њеним америчким сном. Саткан од низа реалистичких приказа, заједно спојених на органски начин без напора, Лијев филм нам приповеда готово па личну аутобиографску причу о ауторовом детињству и одрастању у руралном подручју Арканзаса осамдесетих година прошлог века. У Регановој ери. И у ери филмова на чију визуелну естетику и сам „Минари” неодољиво подсећа. Филм је скројен од тих лепо запажених и „осликаних” вињета из једног од многих америчких снова. Конкретно, у овом

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

15.06.2026 у 21:33

Вучић са жичаре у Тбилисију размишља како да унапреди наше градове

15.06.2026 у 21:21

Пао амерички стратешки бомбардер: Б-52 се срушио одмах након полетања

15.06.2026 у 21:17

Мирошник: У мају стотине цивила страдало у нападима украјинских дронова

15.06.2026 у 21:12

Министарство правосуђа САД покренуло истрагу против гувернера Калифорније и његове супруге

15.06.2026 у 21:08

Нетанјаху: Нећемо повући војску из јужног Либана, делова Сирије и Појаса Газе

15.06.2026 у 21:02

НИС у 2025. уложио 367,3 милиона динара у друштвено одговорне пројекте