Kup.	Prod.	Sred.
117.04	117.74	117.39
102.86	103.48	103.17
127.14	127.91	127.53

Kultura

29.04.2016 u 12:49

Na festivalu u Hjustonu Beograđaninu Milanu Andrijaševiću 17. aprila uručena je platinasta nagrada za kratkometražni film „Regresija”, nagrada najviša u rangu u svojoj kategoriji. „Worldfest” festival u Hjustonu je najstariji nezavisan filmski festival u svetu, ujedno i najveći takmičarski filmski festival, koji broji više od 4. 500 kategorija primljenih od 37 zemalja širom sveta. Ovaj festival je otkrio najveće talente, a danas najuticajnija imena u svetu filma, uključujući Brajana de Palmu, Džordža Lukasa, Dejvida Linča, Oliver Stouna, braću Koen i druge. „Regresija” je film o odnosu psihoterapeuta koji mora da se izbori sa svojim unutrašnjim demonima i misteriozne pacijentkinje koja boluje od bipolarnog poremećaja. Film je prikazan i na Menhetn filmskom festivalu u Njujorku. Glavne uloge

Kultura

30.04.2016 u 09:05

Lida je bila zaljubljena u Gebelsovu moć

Specijalno za „Politiku” Linc – Velikoj češkoj dokumentaristkinji Heleni Treštikovoj ovogodišnji festival Crossing Europe posvetio je retrospektivu od 16 filmova među kojima su se našla dva nova ostvarenja: „Malori” (pokazan u Beogradu na 12. festivalu „7 veličanstvenih”) i „Lida Barova – ukleta lepota” (2016) koji je u Lincu doživeo svoju internacionalnu premijeru. Upravo ovaj film – portret nekadašnje zvezde čehoslovačke i nemačke kinematografije koja je postala opsesija vrhuške

Kultura

22.04.2016 u 18:01

Koliko dugo može da se sedi u ve de fotelji

Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije (NKSS) je, u Medija centru, izrazila nezadovoljstvo povodom nerešenih pitanja u kulturi, podstaknuta rezultatima konkursa za projekte koji će biti sufinansirani iz gradskog budžeta u 2016. godini. Na njihovu konferenciju za novinare došao je i gradski sekretar za kulturu Vladan Vukosavljević, ali mu domaćini konferencije, predstavnici NKSS nisu dozvolili da se obrati, jer ga, kako su rekli, nisu ni pozvali na ovaj događaj, pa je novinarima izjave davao posle konferencije. Komisiju, koja je odlučivala o programima iz oblasti književnosti, muzike, likovne umetnosti, kinematografije, naučnoistraživačke delatnosti, osnovao je gradonačelnik. Konkurs je trajao od decembra 2015. do januara 2016. Od 1.026 projekata izabrano je

Kultura

20.04.2016 u 08:05

Vera je moj svakodnevni ritual

Novo bogatstvo tradicije, oličene u pravoslavnoj duhovnoj muzici, doneće nam Divna Ljubojević sa horom „Melodi“, na koncertu „U susret Vaskrsu“, koji će biti održan 21. aprila u 20 časova u Sava centru u Beogradu i dva dana kasnije u novosadskoj Sinagogi. Povod za predstojeći susret sa publikom je 25 godina postojanja Hora i studija za duhovnu muziku „Melodi”, s kojim je Divna održala brojne solističke koncerte i nastupala širom sveta, objavivši 22 muzička izdanja. Na programu će biti dela vizantijske, srpske, ruske, grčke i bugarske duhovne muzike. Gost na predstojećim koncertima biće kvartet „Intermeco”. Divna Ljubojević svemu što radi daje drugačiju, nesvakidašnju dimenziju, a publika njen glas naziva anđeoskim. – Dve i po decenije Hora „Melodi“ dug je period bavljenja tradicijom na kojoj

Kultura

13.04.2016 u 08:05

Nije mi lako da budem optimista

Specijalno za Politiku Beč – U jednom od najstarijih bečkih bioskopa – Metro kinokulturhausu, koji pripada Austrijskom filmskom arhivu, 2. aprila je otvorena do sada najopsežnija internacionalna retrospektiva Gorana Paskaljevića na kojoj se do 1. maja u nekoliko termina prikazuje njegovih 16. celovečernjih filmova. Retrospektiva čiji su kustosi Duško Dimitrovski i Helmut Fligl, nastala je u kooperaciji Jugoslovenske kinoteke, Austrijskog filmskog arhiva i Internacionalnog filmskog festivala u Insbruku uz podršku Filmskog centra Srbije. Za ovaj značajan događaj Austrijski filmski arhiv je priredio publikaciju u kojoj esej kustosa slavi Paskaljevićeve „tragikomične priče sa sjajnim glumcima i spektakularnu fotografiju”, nazivajući ga „verovatno najznačajnijim i najproduktivnijim rediteljem

Kultura

05.04.2016 u 21:05

IN memoriam: Gligor Čemerski (1940–2016)

Gligor Čemerski, crtač, slikar, grafičar, skulptor, mozaičar... Rođen je 1940. godine u Kavadarcima, Republika Makedonija. Likovno obrazovanje stiče u Skoplju, Beogradu i Parizu. Akademiju likovnih umetnosti i postdiplomske studije završava u Beogradu 1965. godine. Kao stipendista francuske vlade provodi život u Parizu od 1969. do 1970. godine i nadalje u intervalima. Na studijskim boravcima bio je u Egiptu, Grčkoj, Italiji, Holandiji, Švedskoj, SAD. Prvu samostalnu izložbu priredio je u Skoplju, 1962, još u vreme studija. Slede mnogobrojne samostalne i grupne izložbe u Jugoslaviji i inostranstvu. Dobitnik je velikog broja nacionalnih i međunarodnih nagrada za ostvarenja u vizuelnoj umetnosti. Ne može se izostaviti činjenica da je Čemerski vrstan teoretičar i filosof umetnosti.

Beograd

02.04.2016 u 09:42

„Aprilski susreti” u znaku plesa

Studentski kulturni centar od sinoć je domaćin tradicionalne manifestacije „Aprilski susreti”. Program koji će trajati naredna tri dana počeo je performansom u koreografiji profesora Igora Kirova iz Makedonije, na platou ispred SKC-a. U velikoj trupi bili su umetnici Đurđija Jelenković, Sava Vidicki, Nikola Srebrov, Marija Dimitrovska, Jelisaveta Vučenović, Aleksandra Sparić, Ana Obradović, Branko Mitrović, Tijana Malek, Katarina Stojković i Katarina Bućić. Igra pod nazivom „Pritisak” zatim se uselila u Veliku salu, gde se u vlastitoj koreografiji predstavio Boris Videnović. Nizale su se umetničke tačke „Bolero” u koreografiji i izvođenju Đurđije Jelenković, „Mit” izvođača i koreografa Jovane Ikonić, „Red” koreografa Katarine Bućić, u izvođenju Marije Vučenović i Teodore

Kultura

02.04.2016 u 08:05

Nekultura – ponos nacionalnog identiteta

Proleće u Šabačkom pozorištu 2016. godine obnoviće dragoceno sećanje na davnu godinu iz pretprošlog veka: 1840. kad je u gradu pokraj dobre i plahovite Save odigrana prva pozorišna predstava u Mačvi i među prvima u sveukupnom životu knjaževske Srbije. I to je u prvoj polovini 19. veka bilo „normalnije i prihvatljivije” od jučerašnjeg (ne)razumevanja pojedinih „kulturnih radnika” kad se obnarodovala ideja o oživljavanju festivala ugašenog ratom koji je uništio mnoge vrednosti ondašnje „velike zemlje” po kojoj je festival u Šapcu bio poznat i priznat kao jedan među najboljim. U godinama koje su „pojeli skakavci” i ostale štetočine, nekultura se pojavila u punom sjaju kao ponos „nacionalnog identiteta”, kao odbrana „nacionalnog opstanka”; ozbiljna kultura je bila među prvim žrtvama

Kultura

31.03.2016 u 22:05

Misteriozni svet kralja mačaka

Specijalno za Politiku Beč – U Kunstforumu je 24. februara otvorena retrospektiva jednog od najznačajnijih francuskih slikara prošlog veka, Baltazara Klosovskog de Role (1908–2001) poznatog po umetničkom imenu Baltus, koje je zvaničan naziv ove postavke. Austrijska premijera se dešava 15 godina od poslednje obimne retrospektive u venecijanskoj palati Grasi i dve godine od skandala zbog otkazivanja izložbe njegovih polaroida u esenskom muzeju Folkvang. Ta radikalna odluka je 2014. doneta zbog žučne debate o pedofiliji razbuktale oko serije polaroida nastale tokom devedesetih, za koju je tada već osamdesetogodišnjem slikaru, u njegovom domicilu Gran Šale u švajcarskom Rosinijeru, pozirala maloletna Ana Vali. Kunstforum pokazuje deo ovih spornih polaroida uključenih u poglavlje o Baltusovoj

Kultura

30.03.2016 u 18:05

Rijeka prestonica kulture 2020, Novi Sad se sprema za 2021.

Rijeka je postala prvi grad u Hrvatskoj izabran za evropsku kulturnu prestonicu, a tu titulu deliće 2020. sa još jednim irskim gradom. Kandidature su, uz Rijeku, Dubrovnik, Pulu i Osijek, koji su ušli u drugi krug, podneli i Đakovo, Split, Varaždin, Zadar i Zagreb. Akciju „Evropska prestonica kulture” pokrenula je 1985. Melina Merkuri, poznata glumica i grčka ministarka kulture, a prva prestonica kulture bila je Atina. Prve dve decenije za ovu titulu birane su metropole s bogatim kulturnim nasleđem, a poslednjih godina to su gradovi srednje veličine, ohrabreni da postanu rasadnik ideja, mesto susreta i pokretač novih promena kroz upoznavanje različitosti evropskih kultura. Ove godine, podsetimo, prestonice

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: kultura