Tag: Lj. Stojadinović

Nikakvi zakoni o saobraćaju ovde ne pomažu: svake tri nedelje neki Šumaher „iseče” kolonu koja u vožnji prati i čuva predsednika Srbije. I to je neki znak, makar da u državi caruje javašluk najgore vrste. Ako šef države mora da strepi od mahnitih vozača, šta tek čeka obične beogradske šofere u njihovim krševima? Svejedno što ga ometaju dok se vozi, smatra se da je Tomislav Nikolić već sabrao neke...

Posle sto dana od sastavljanja, srpska vlada je ocenila samu sebe. Kažu da nije loše, čak da je bolje nego što je to uopšte bilo moguće. Srbija je izbegla bankrot, mada tu srećnu okolnost običan podanik ne može da uoči. Narodu će biti bolje tek za nekoliko godina, trebaće nam optimizma, strpljenja i asketizma. U stvari, teško je pronaći dovoljno dobre parametre za realnu procenu delatnosti vladajuće...

Jesu li Srbi nasilnici i rasisti? Naravno da nisu, pa sam siguran da se lako možemo izboriti sa tako uopštenim stavom. Kategorično negiranje najgorih osobina koje nam pripisuju moglo bi da bude logično, da nije opasnih stereotipa o nama koji su se taložili godinama. Svet, naravno, ume da bude nepravedan i surov u svojim rigidnim stavovima. Posle one nesrećne utakmice u Kruševcu, Srbima, a ne...

Izgleda kao da se srpska politika, sa novom oligarhijom, odvija na tri divergentna koloseka. Dijalog sa EU vodi se ezopovskim i povremeno nemuštim jezikom, koji nije jasan nijednoj strani, a još manje srpskoj javnosti. Nema druge, nastavlja se sterilna „kosovska” politika iz Tadićevih vremena. Ali, to je prilika za premijera i šefa policije da svoje česte nedoumice pretvori u rodoljubivi trijumf....

„Pilotima je najbolje u dečačkim snovima, jer je tada sve lepo i lako. Kad prestane da se sanja i kad poletiš, tamo gore si najusamljeniji čovek na svetu!” Tako mi je suštinu borbenog letenja pre desetak godina obrazložio jedan „kurjak sa ušća”, pilot koji je preživeo i rat i mir u kokpitima naših aeroplana. Nedavno smo slavili sto godina srpskog vazduhoplovstva. Održan je veliki aeromiting,...

Lepo su Nemci dočekali Vučića. Vojne počasti, promenadna muzika, svečani stroj, pozdrav zastavi. Ministar nije krio svoje visoko zadovoljstvo zbog glavnog mesta u zavodljivom ceremonijalu. Naši lideri skoro da više i ne idu u jednostavne državničke vizite, pa je tako Aleksandar Vučić putovao kao ministar vojni i prvi potpredsednik vlade. U obe teške uloge, kojih se rado prihvatio, drugi...

Bio je u Srbiji Jelko Kacin, pa je otišao. Njegova poseta ne može se smatrati običnom, mada se on trudio da bude, niti su njegove opaske bile preterano odmerene, mada se on nije ni postarao da budu. Pokazalo se da Kacin još u sebi nosi recidive kakvog-takvog zajedničkog života, da ne kažemo da ga kida nostalgija za bratstvom-jedinstvom, pa je želeo da javno pokaže koliko poznaje ovdašnju...

Kao i uvek u svojoj istoriji, Srbija se upustila u okršaj sa lopovlukom. Kao i uvek, vlast tvrdi da će ići do kraja, i da zaštićenih medveda neće biti. Ali, kad god vladari iz bilo kog režima (ružna reč, ali gore nisu dopuštene) krenu da jure trudbenike koji su pojeli živu supstancu društva, neizbežno se stigne do vrha. I naravno da se tu, pri zatvaranju kruga, obavezno stane. Tako je uvek...

Vučić je imao tremu, ali je primio raport oficira garde i uzvratio pozdrav plavom stroju. Kasnije se izjadao nekome da nije bilo nimalo lako: toliko ceremonijalne počasti, skoro iznenada. Vojska ne bira ministra, trebalo bi da joj je svejedno iz koje je on partije. Da li već tuguje za onim koji je otišao, ne zna se. Sveži ministar se trudio da ostane miran, pribran i ozbiljan posle svega....

Koji će srećnik naslediti Šutanovca? Izgleda da to može biti svejedno. U pobedničkom nadahnuću Aleksandar Vučić nam je otkrio da u njegovoj stranci ima više hiljada ljudi sposobnijih od D. Š. Da ipak nije malo preterao? U stvari, položaj ministra vojnog mnogo je godina biougodno mesto za ljude željne amaterskog komandovanja. Ono jest, to je politička funkcija, ali ne i zapušteni stranački zabran....