Kup.	Prod.	Sred.
117.04	117.74	117.39
101.55	102.16	101.86
127.15	127.91	127.53

Kultura

07.06.2018 u 22:00

Ako hoćeš da kritikuješ svoju zemlju, radi to iznutra

Zapadni svet je čudna civilizacija – počnu rat zbog sitnice, a u isto vreme ne primete varvarska uništavanja ili genocid na drugoj strani, kaže Jurij Poljakov za „Politiku”, osvrćući se na svoju tezu, koju je ovih dana izrekao na okruglom stolu „Beogradskog kontrapunkta”, da u globalizaciji postoje dvostruki aršini. Kad je reč o rušenju spomenika kulture na Kosovu, trebalo je ceo svet da podigne glas, ali većina tu tragediju nije ni primetila, dodaje autor dve knjige poezije i više od deset knjiga proze. Po mnogim njegovim delima snimljeni su filmovi, njegove drame igraju se u ruskim pozorištima, a proza mu je uključena u školsku lektiru i u fakultetske programe. Njegovo najpopularnije delo je svakako satirični roman „Jare u mleku” (1995), kod nas objavljen pre pet godina

Magazin

07.06.2018 u 13:15

Decu ne treba previše hvaliti

Dramski pisac i reditelj Zora Bokšan Tanurdžić učila je brojne generacije mladih pravim životnim vrednostima kroz igranje bajki na sceni, a oni joj i danas vraćaju zahvalnošću i lepim rečima. Nedavno je u Udruženju književnika održana promocija knjige o njenom životu Ranka R. Spalevića „Život kao dramska bajka”, na kojoj su govorila „Zorina deca”, danas poznate ličnosti Vesna Radosavljević, dr Sunčica Milosavljević, Dragana Varagić i drugi. Mnogo je njih prošlo kroz dramski studio Zore Bokšan, ali većina nije u glumi već u raznim drugim delatnostima. Tako ih je i učiteljica savetovala: „Gluma je težak i neizvestan posao, pa ako već morate time da se bavite, obezbedite sebi i drugo zanimanje”. I mnogi su je poslušali, eto na primer i svima poznata Sofija Jović koja je kao devojčica glumila u

Kultura

05.06.2018 u 22:00

Stvaralaštvo ne trpi nametnute istine

Učesnici drugog po redu međunarodnog skupa „Beogradski kontrapunkt”, koji je tokom protekla dva dana bio održan u Jugoslovenskoj kinoteci, po zamisli Ministarstva kulture i informisanja, i u saradnji sa Zavodom za proučavanje kulturnog razvitka, potpisali su dokument nazvan „Beogradska izjava”, kao podsticaj razvoju autentičnih kultura i protivljenje svetskoj industriji zabave. Džang Kangkang (Kina), Gunar Kvaran (Island, Norveška), Jurij Poljakov (Rusija), Dejvid Homel (Kanada), Fransisko Lopez Sača (Kuba), i domaćini Emir Kusturica i ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević, potpisali su sledeći tekst: „Veliki srpski pisac koji je živeo u ovome gradu, nobelovac Ivo Andrić, ukazao je, u jednoj važnoj prilici, na to da je u poslu kojem je posvetio život sadržana prava istorija

Kultura

04.06.2018 u 22:00

Dar pretužnog Milutina

Premijera predstave „Pet života pretužnog Milutina” autorke Milene Marković, u režiji Aleksandre Milavić Dejvis je u nedelju uveče u 20 sati na sceni „Mira Trailović” Ateljea 212. Pozorište Atelje 212, zapravo, treći put postavlja komad Milene Marković na svojoj sceni – pre pomenutog komada postavljena su njena dela „Šuma blista” u režiji Tomija Janežiča i „Deca radosti” u režiji Snežane Trišić. Drama „Pet života pretužnog Milutina” je još jedan komad kojim Atelje 212 kroz mehanizam naručivanja dramskog teksta pruža podršku razvoju domaćeg dramskog stvaralaštva. Dramaturg je Dimitrije Kokanov, scenograf Jasmina Holbus, kostimograf Maria Marković, a kompozitor Vladimir Pejković. U glumačkoj ekipi su Jovana Gavrilović, Tamara Dragičević, Dejan Dedić, Uroš Jakovljević, Ivan Mihailović,

Kultura

02.06.2018 u 22:00

Apdajk bi danas bio užasnut Trampom

Peta bijenalna konferencija Društva „Džon Apdajk” (1–5. jun) prvi put se održava izvan SAD, i to na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Među gostima konferencije nalazi se i Džejms Šif, jedan od najvećih poznavalaca dela Džona Apdajka, profesor na Univerzitetu u Sinsinatiju, autor i urednik pet knjiga o savremenoj američkoj prozi. Nedavno mu je literarni fond, koji nosi ime Džona Apdajka, poverio zadatak da uredi knjigu pisama ovog američkog autora. Šif je ujedno i urednik Revije „Džon Apdajk”. Porodična fondacija Roberta i Adel Šif, koja inače podržava reformu državnih škola u Americi, pomogla je restauraciju Apdajkove porodične kuće. Takođe, ova fondacija pružila je podršku i konferenciji na Filološkom fakultetu u Beogradu. Naš grad posećuje prvi put.

Riznica

30.05.2018 u 13:27

1912.

Noćas je prošuštala poslednja noć 1912. Budni smo bili u poslednjoj nići 1912. i osvajalo nas je neko teško i ozbiljno saznanje, i padalo je na nas jedno široko i silno osećanje vremena, istorije i sudbine naroda. Prošla je 1912. ali još stoje ona po zemlji pisana skrletna slova pretnje i crvene grimase osvete, i još po ulicama leti pitanje: Šta nam je bila 1912? Ulazak srpske vojske u Kosovsku Mitrovicu Bila je godina stvaranja jer se stvaranjem dobija koren života. Godina kad su se uziđavale žrtve, kad se pevalo uz suze, oštre udarce smrti, kad se na među jutarnjeg i večernjeg rumenila točilo rumenilo krvi. Bila je godina kad vera prestaje biti plitko licemerstvo i kad radosti nisu više svakidašnji gresi. Kad spoljašnja reč postaje unutrašnja reč i osećajna i misaona agresija,

Kultura

23.05.2018 u 09:12

Odlazak Filipa Rota

Nastupio je kraj ere, jer preminuo je jedan od najvećih pisaca današnjice Filip Rot, autor romana „Američka pastorala”, „Udala sam se za komunistu”, „Portnojeva boljka”, „Uniženje”, „Profesor želje”, „Nemeza” (kod nas ih je objavila izdavačka kuća „Paideja”, a ranije i „Narodna knjiga”)... Rot, koji je bio autor toliko duhovit u privatnosti da je po mišljenjima prijatelja mogao da izgradi karijeru stend-ap komičara, i u literaturi toliko subverzivan, da je znao da protrese jevrejsku zajednicu, kao i američke puritance. Strasnog ljubitelja bejzbola i Bruklin Dodžersa, izdalo je srce u 85. godini. Književnost po njegovom shvatanju nije „izbor za mis moralne lepote”, već snaga iznikla iz drskosti da se u reči udahne život, da se sopstvena biografija krivotvori i preobrati u moćnu metaforu. Život jevrejske srednje klase, idilično detinjstvo u Njuarku, u Nju Džerziju, antisemitizam, muška seksualnost i pitanja identiteta teme su kojima je Rot bio zaokupljen u svojim delima. Motivi intelektualnih i erotskih iskustava uticali su na njegovo rano stvaralaštvo.

Kultura

21.05.2018 u 21:40

U socijalizmu umetnost je bila zamena za religiju

Predrag Finci je „ubio” Franca Ferdinanda. Bilo je to u filmu „Sarajevski atentat” Fadila Hadžića 1968. u kojem je Finci glumio Principa. Svoje principe kasnije je potvrđivao na Filozofskom fakultetu u Sarajevu kao redovni profesor estetike. Rođen je 1946. u sefardskoj porodici u kojoj je većina članova bila žrtva Holokausta. Emigrirao je 1993. u London gde je radio kao istraživač na UCL-u. Nedavno je u Beogradu predstavio svoju novu knjigu „Ukratko” (Faktum izdavaštvo) u kojoj razmatra temu ništavila, odnos filozofa i smrti, sopstvenu konačnost. Za naš list definiše najbitnija filozofska pitanja današnjice.

Kultura

17.05.2018 u 22:00

Iz Srbije ću poneti radost

Vrlo sam se plašio ishoda predstave „Šuplji kamen”. Na sceni su me dočekale plastične jabuke, trava, jednostavna scenografija. Pomislio sam najpre: ovo će biti „hit” predstava koja se gleda zbog glumaca. Moram da kažem: samo pet minuta posle te plastične jabuke i trava su se pretvorili u prave jer su na scenu izašli takvi glumci na scenu da se od njihove magije nije moglo oko odvojiti, kaže Nikolaj Koljada, jedan od najpoznatijih savremenih ruskih autora koji je ovim rečima za „Politiku” komentarisao prvo srpsko čitanje svog novog dramskog teksta: „Šuplji kamen”, pre tri dana premijerno izvedeno na sceni UK „Vuk Stefanović Karadžić” u Beogradu”, u režiji Tatjane Mandić Rigonat i u prevodu Novice Antića. Akteri predstave „Šuplji kamen”, primećuje Koljada koji je prisustvovao srpskoj

Kultura

08.05.2018 u 22:00

Ne moramo biti mrzitelji da bismo znali šta je mržnja

Kao u zaboravljena vremena, kada se u redovima čekalo za pozorišne ili koncertne karte, propraćeno je i potpisivanje knjiga Jua Nesbea, norveškog i svetskog bestseler autora trilera, u knjižari „Delfi” u beogradskom SKC-u. U izdavačkoj kući „Laguna” kažu da je povodom Nesbeovog dolaska u Beograd vladalo nezapamćeno interesovanje čitalaca. „Laguna” je objavila ukupno 16 Nesbeovih romana, a najnoviji je nastao u okviru projekta „Hogart Šekspir”, kojem je Nesbe priložio svoju verziju „Magbeta”. O slobodnom penjanju, njegovom čuvenom detektivu Hariju Huleu, bavljenju muzikom, prirodi zločina, razgovaramo sa Juom Nesbeom. Zanimljivo je to što ste odmah po dolasku u Beograd otišli na slobodno penjanje u Topčider. Da li postoji neka sličnost između pisanja i fizičkog savladavanja uspona, da

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: pisci