Kup.	Prod.	Sred.
117.05	117.75	117.4
102.44	103.06	102.75
126.63	127.4	127.01

Riznica

28.02.2016 u 12:09

Težak

Bolujem i kopnim u grkom čemeru i nemaštini ljutoj otkad znam za se. Bolan sam, prebolan, brate si moj slatki i medeno ljeto moje, a onako posigurno ne znam šta mi je, šta me boli. Samo ošjećam da je boljka moja velika, i Bog dragi zna, ima li joj lijeka i iladža. Snaga mi je sva utrnula i vredovna, a duša prazna, suva i iscijeđena ko iscijeđeni limun sa mora. Radim i mučim se ko teški pokajnik od rane zore do mrklog mraka; sa zvijezdom, štono vele, padam, sa zvijezdom ustajem. U proljeće, gaveljajući, gladan i suvotan, po vrletima za plugom i natapajući svaku brazdu suzom i znojem, molim se dobrom i premilosnom Bogu za rod i berićet. Preko ljeta mi se okravi smrznuta duša, i ja drkćem i strepim ko jasikovo lišće nad njivama svojim, a pod jesen, kad sve sradim u znoju i u suvo

Kultura

20.02.2016 u 22:00

Kako pisac postaje vest dana

Milisav Savić (1945, Vlasovo kod Raške), ovogodišnji je dobitnik nagrade „Meša Selimović”, za roman „La sans pareille”, koji je objavila izdavačka kuća „Agora” iz Zrenjanina. Savić je gimnaziju završio u Novom Pazaru, a studije jugoslovenske i svetske književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu. Na istom fakultetu magistrirao je s temom „Memoarska proza o prvom srpskom ustanku”, a potom i doktorirao s temom „Memoarsko-dnevnička proza o srpsko-turskim ratovima 1876–1878”. Autor je kultnih knjiga: „Bugarska baraka” (1969, nagrada lista „Mladost”), „Mladići iz Raške” (1977), „Ujak naše varoši” (1977, Andrićeva nagrada), „Ljubavi Andrije Kurandića” (1972), „Topola na terasi” (1985), „Ćup komitskog vojvode” (1990), „Hleb i strah” (1991, NIN-ova nagrada), „Ožiljci tišine” (1996, nagrada

Riznica

20.02.2016 u 12:10

Grad u Nišu 1915. godine

Dan je veoma topao, a u podne počinje prava zagušljiva pripeka i zapara. Ručamo u košuljama i brišemo se. Po obedu svaki žuri kući da se svuče. Kamen se usijao. Tabani peku kroz đonove. U parku nikog. Ptice se podvukle pod lišće koje se ne miče. Kelner, na opruženoj ruci, na stolu, spava. Ulazeći u kuću grozdovi me udaraju u čelo. Možda će do uveče sazreti. U sobi čim otvorim vrata, kao da sam digao zaklopac sa kazana, poče da ključa zuzuk probuđenih, uzveranih muha. Kad koja naleti na lice kao da se zalepi. Jedva ih izagnah: – Neka pobesne tamo na suncu! – Zavese klonulo padoše kao u ništa. Ni daha ni promaha da ih krene. Kao na ekvatoru, nasred Tihog Okeana, kad se jedra otrombolje. Nag, raširenih ruku i nogu, legoh po postelji, ostavivši odmah znojni otisak svog omlitavelog tela...

Riznica

20.02.2016 u 12:05

Kuća nasred druma

Kuća nam je nasred druma Što prvo sunce sa poslednjim spaja Crna naša sreća zlatnih ruku Neimar nam sama bila Smišljala izgleda nebesku ćupriju Izgleda sunčeve terazije A ispala kuća Na drum otad nemani izbijaju I opasnici i gromovnici I trgovci suncem Kuće tad lepe nestane U hrvanju neba i zemlje U škrgutu tame i vapaju svetlosti U topotu kopita na krovu Nebo se od zemlje kad-tad razdvoji Kuća se opet pojavi nasred druma Pojavi se lepa Upravo ko nebeska ćuprija Ko sunčeve terazije Drum bolje gleda svoja posla Prvo sunce sa poslednjim spaja Samo vetrovi što oko kuće služe Razgone zadah izgorelih rogova (Politika, 1. januar 1963. godine)

Riznica

20.02.2016 u 12:01

Kapetan Vukoje

Idem uz glasitu Toplicu sa neujednačenim osećanjima. Dan je mek, topla kiša sipi, te seljaci izmileli iz malih u šljivake zaraslih sela na njive. Suša je dugo trajala, jesenja setva sasvim zaostala. A Toplica je kao i Prekoruplje oko Zlokućana: ni rodnijega kraja kad ima kiše, ni brižnijega seljaku kada tvrdoglavo opali zvezda. Zato su vazda kao Gege vredni Topličani pohitali sa plugovima, te sam radostan i gotovo sretan što im, oprostite, donosim kišu. Zadovoljan sam što vidim i suru šajkaču: sva je Toplica pod njome. Ljudi iz Gvozdena Puka; ocevi i sinovi njihovi ne menjaju tu kapu, kako je ne bi nipošto zamenio ni naš seljak koji živi sa Arnautima. Jurimo pored Krnje Džamije. Uzalud tražimo kraj nje tri groba. Tu su nekad streljani Mina Kelemiš, Grujo Kolašinac i Todosije

Kultura

20.02.2016 u 09:04

Preminuo italijanski pisac i filozof Umberto Eko

Čuveni pisac, filozof i sociolog Umberto Eko preminuo je u 85. godini, objavili su svetski mediji. Bolovao je od raka i umro u svom domu. Svet je izgubio jednog od najvažnijih ljudi savremene kulture.

Kultura

19.02.2016 u 17:27

Preminula američka književnica Harper Li

NjUJORK – Američka književnica Harper Li, autorka Pulicerovom nagradom ovenčanog romana „Ubiti pticu rugalicu”, preminula je danas u 90. godini starosti, objavili su američki mediji. Tu vest potvrdio je i portparol grada Monrovil u saveznoj državi Alabami, gde je Li provela poslednje godine svog života. Li je 1960. objavila knjigu „Ubiti pticu rugalicu”, koja govori o rasnim odnosima u SAD i dečjem shvatanju dobra i zla i ubrzo po objavljivanju je postala jedan od klasika moderne američke književnosti, preneo je Rojters. Tek 55 godina kasnije, u julu 2015. godine, Li je objavila svoju drugu knjigu, „Idi postavi stražara”, sa istim likovima iz „Ubiti pticu rugalicu”, ali iz veoma druge perspektive. Godine 2007. odlikovana je Predsedničkom medaljom slobode za svoj doprinos

Kultura

07.02.2016 u 22:00

Hrvatska se takmiči sa Mađarskom – gdje je bjesnilo desnije

I „tamo prijeko, daleko…” i ovdje, u Hrvatskoj, nacionalizam jest naravno obrazina, a svrha te maskerade jest razveseliti puk i poturiti mu nekoliko kobasica, a orobiti ga za sve drugo. Politički sustavi u zemljama naše vajne tranzicije nisu ništa drugo nego sustavi organizirane pohlepe. Skoro da čovjek veli: Jadni nacionalizam! Jadna politika! Ali ne i politička klasa koja sve podešava svojim probicima“, kaže hrvatski pisac Slobodan Šnajder. Sa troiponedeljnog boravka u (Arsenijevićevoj) Krokodilovoj rezidenciji za pisce u Beogradu naš sagovornik poneo je u Zagreb pregršt ideja za kratak putopis i lepa sećanja. Ipak, najjači utisak

Kultura

07.02.2016 u 22:00

Preminuo Danilo Nikolić

Danilo Nikolić (1926), srpski književnik, preminuo je u subotu uveče u Beogradu, saopštilo je Udruženje književnika Srbije. Kremacija je u utorak, u 10 časova, na Novom groblju u Beogradu. Rođen je u Splitu, u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca. Detinjstvo i mladost proveo je na Kosovu i Metohiji, u Peći. Diplomirao je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Radni vek proveo je u Radio Beogradu. Bio je poznat kao strasni ribolovac. Prvu knjigu pripovedaka – „Male poruke”, objavio je 1957. godine, a od knjiga pripovedaka zapažene su još: „Povratak u Metohiju”, „Spisak grešaka”, „Ulazak u svet”, „Provetravanje vladara” i „Spisak zvanica”. Prvi roman objavio je 1989. godine – „Vlasnici bivše sreće”, koji je ušao u deset najboljih romana decenije. Autor je i romana:

Riznica

07.02.2016 u 14:59

Aventino

Voleo sam blago popodne na rasejanim i pometenim putevima na starom Aventinu, čije je šume nekad opevao Ovid. Jedno tanko zvono, možda sa svete Sabine, prvo oseti konac dana, i odmah zatim probudi hiljadu drugih zvonara rimskih. Jedno za drugim, kao jata belih ptica, dignu se u vazduh zvuci sa svete Babene, zatim sa svetog Čezara, zatim sa svete Nereje i Ahileje, dok ne zabruji ceo svešteni kraj, s kraja, do na kraj, u bezbrojnim metalima koji se pretvore u tečnost i prašinu melodije. To je čas kada se Rim rastaje sa jednim okončanim danom ili jednim okončanim stolećem. Zvuci se pomešaju sa celim morem raznobojne svetlosti i padaju po krovovima identifikovani u jednoj neizmernoj religioznoj ekstazi. Ovde takvim sjajem otpočinju noći, kakvim bi drugde otpočelo jutro. U drugim starim

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: pisci