Kup.	Prod.	Sred.
117.07	117.77	117.42
102.4	103.01	102.7
125.88	126.64	126.26

Film i TV

05.04.2017 u 22:05

Dokumentarac o Vladi Divljanu

Snimanje dugometražnog dokumentarnog filma „Nebeska tema”, o životu i delu beogradskog rok muzičara Vlade Divljana (1958–2015), privodi se kraju. Premijeru filma, prema scenariju i u režiji Mladena Matičevića, trebalo bi očekivati na jesen ukoliko se obezbede sredstva koja trenutno nedostaju. Budžet dokumentarca, koji uglavnom finansiraju Divljanovi prijatelji, iznosi 250.000 evra, a da bi bio završen, fali 75.000 evra. Zato je autorska ekipa filma odlučila da ostatak novca pokuša da prikupi na platformama za razvoj projekata (crowdfunding), najavljeno je na jučerašnjoj konferenciji za novinare u Jugoslovenskoj kinoteci u Beogradu. Odabrali su platformu „Indiegogo”, gde zainteresovani donatori posle registracije mogu da doniraju sredstva, a zauzvrat će dobiti poklone koji će ih

Film i TV

03.04.2017 u 22:00

Ridli Skot želi da oživi „Gladijatora”

Iako ove godine slavi 80. rođendan, reditelj Ridli Skot ne prestaje da snima film za filmom. Autor hvaljenih i gledanih klasika „Osmi putnik”, „Blejd Raner” i „Telma i Luiz”, izjavio je nedavno na festivalu u Ostinu da želi da snimi nastavak filma „Gladijator”. Taj istorijski spektakl, sa Raselom Krouom u naslovnoj ulozi, bio je jedan od uspešnijih filmova 2000. godine. Osvojio je pet Oskara, među kojima za najbolji film i glavnu mušku ulogu (Krou), u svetskim bioskopima zaradio je 457 miliona dolara, što je četiri puta više nego što je u njega uloženo, a samo u Srbiji pogledalo ga je 142.390 gledalaca. Novi „Osmi putnik” i „Blejd Raner” Ridli Skot režirao je film „Blejd Raner” („Istrebljivač”) 1982, stvorivši po mnogima jedno od najboljih dela naučne fantastike, a

Kultura

03.04.2017 u 17:00

Vašarski život i tako to

Miroslav Bata Petrović i te kako je zaslužio Nagradu za životno delo ovogodišnjeg beogradskog Festivala dokumentarnog i kratkometražnog filma. Decenijama je ovaj beogradski dokumentarista, reditelj, snimatelj, scenarista i producent neodvojivi njegov deo i dugo je važilo da, ako nema Bate na Martovskom festivalu, onda „puj pike ne važi”. Petrović je u intrigantni svet filma uronio još 1967. godine kao filmadžija-amater. Od osamdesetih godina prošlog veka on je i filmski profesionalac i sada već autor stotinak žanrovski i po formi najrazličitijih filmova, među kojima je i čuveni dokumentarno-igrano-eksperimentalni film „Čudesan san Dzige Vertova” (1990). Kroz njega je Bata Petrović možda i najjasnije predočio zašto mu je eksperimentalni film i ono što on najradije naziva „čistim filmom”

Kultura

30.03.2017 u 22:54

Otvoren Martovski festival

Pod krovom Doma omladine počeo je 64. Beogradski festival dokumentarnog i kratkometražnog filma, nazvan Martovski festival. – Prikazivanje mog dokumentarnog filma „Panta rei” zateklo me je kada mi zdravlje nije baš najbolje, ali u svakom slučaju idemo dalje – poručio je bard srpskog glumišta Ljubiša Samardžić, s ponosom istakavši da mu je drago što njegovo ostvarenje otvara važnu kulturnu manifestaciju. Samardžić je zajedno sa rediteljem Purišom Đorđevićem bio među mnogobrojnom publikom, pred kojom je prikazan i Purišin kratki film „Bunker 93”.

Kultura

31.03.2017 u 16:00

Sve teče i sve je za praštanje

„... Po svetu rasuti ćute bunkeri, kao velika gnezda od blata/ Zaboravljeni kao klavir štimeri dok ne počne muzika, muzika rata. Zbogom ostaj bunkeru na reci, bio si nekad sjajan kao plima/ Bio si klavir i tutti u ratnoj muzici, a sada si samo početak i kraj filma.” Ove je stihove još negde početkom 70-ih godina prošloga veka napisao Mladomir Puriša Đorđević od milja zvani Purke. Za potrebe tog čudesnog i u to vreme mnogima nerazumljivog i čak do 1994. godine nigde prikazanog televizijskog filma „Skerco”, nastalog prema priči Bore Ćosića „Kako su popravljani naši klaviri”.

Kultura

31.03.2017 u 17:01

Devedesetdvogodišnjak neumoran i posle sedamdeset filmova

Film „Bunker 93” klasika i mladića našeg filma Mladomira Puriše Đorđevića otvorio je 64. Festival dokumentarnog i kratkometražnog filma u Domu omladine Beograda. Puriša Đorđević neumoran je i posle sedamdeset godina rada na filmu i pisanja proze, posle sedamdeset filmova i više od deset knjiga. Nastavlja da promišlja najrazličitije teme, pa i teme rata, za koji kaže da ga je snašao zbog keca iz latinskog... Motiv bunkera nije nov u vašem stvaralaštvu, postoji taj stari film „Zbogom ostaj, bunkeru na reci”, koji je bio povučen s Pulskog festivala? Pripremajući se za retrospektivu mojih filmova u Slovenačkoj kinoteci, pronašao sam jednu svoju fotografiju iz 1982. godine na kojoj stojim ispred bunkera i sviram na usnoj harmonici. Ta fotografija nastala je dok sam

Kultura

30.03.2017 u 17:00

I Marina Abramović na „kratkom metru”

Beogradski festival dokumentarnog i kratkometražnog filma, ove godine nazvan Martovski festival, biće otvoren večeras u 19 sati u Velikoj sali Doma omladine Beograda. Posle uručenja nagrade za životno delo reditelju, scenaristi i producentu Miroslavu Bati Petroviću (68), biće prikazani kratki film „Bunker 93” Puriše Đorđevića i dokumentarac „Panta rei” Ljubiše Samardžića. U takmičarskom programu 64. festivala je više od 80 filmova, a do 2. aprila biće organizovane radionice, razgovori filmskih autora sa studentima i publikom, i muzički program. Kamerom protiv NATO-a U okviru 64. Martovskog festivala večeras od 16.30 sati biće prikazan film „Neđina kuća” koji su Ana Otašević, novinarka „Politike” i rediteljka realizovale sa koautorom iz Francuske, Lukom

Kultura

30.03.2017 u 18:06

Predstava o balkanskom filmu je pomalo karikaturalna

Šta je zajedničko filmovima „Andergraund” Emira Kusturice, „Ljubav” Mihaela Hanekea i „Adelin život” Abdelatifa Kešiša? Svi ovi dobitnici Zlatne palme u Kanu rađeni su u koprodukciji više zemalja, poput sve većeg broja evropskih filmova koji nose međunarodni pečat. U Evropi postoji duga tradicija filmske koprodukcije, od Viskontijevog „Geparda” pre pola veka do američko-britanskih koprodukcija iz 2000-ih (poput filma „Anonimus” Ronalda Emeriha). Za male kinematografije, poput srpske, danas je to često jedini način da film postoji. Interesovanje mladih autora to ilustruje, kao što je to bio slučaj na nedavnom susretu sa predstavnikom francuskog Nacionalnog centra za film Žilijanom Ezanom, koji je u Beogradu prisustvovao predstavljanju filmskih projekata dvadesetak srpskih reditelja, među

Kultura

27.03.2017 u 17:00

Skupljači svetske slave i domaćeg ponosa

„To je lepota munje, lepota groma, žarkog sunca, frenetičnog življenja. To je autentičnost. To je istina. To su ličnosti pune strasti koje se smeju kao što puca staklo. To je lepota jednog sna odsanjanog glasno”, zadivljeno je napisao francuski filmski kritičar Pjer Ažam o filmu „Skupljači perja”. Filmu koji je pre pola veka uveo male ljude sa margine na velika jugoslovenska platna i istovremeno izveo jugoslovenski film na veliku svetsku scenu. Bacajući perje kao da odbacuje svoje izluzije, svet je te davne 1967. gledao Belog Boru kako putuje kroz banatsku ravnicu u traganju za svojim mestom pod suncem. Pričom o večnom lutanju crnoputog Bore i položaju Roma u društvu uopšte, u kojem igraju Romi, i prvi put govore svojim jezikom, reditelj Aleksandar Saša Petrović

Kultura

27.03.2017 u 19:12

Dugo putovanje Belog Bore do Kana

Film „Skupljači perja” je položio sve ispite, a dokaz da je to zaista tako jeste njegova dugovečnost. Kao što nismo bili ravnodušni onda kada se ovaj film pojavio, tako nismo ni danas, kada znamo da su „Skupljači perja ”položili sve ispite na koji su izlazili, kaže Branka Petrić jedan od svedoka onoga vremena, odnosno perioda kada je pre pola veka nastao film Aleksandra Saše Petrovića „Skupljači perja” o životu Roma u Vojvodini.

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: film