Milena – naša ljubav

Danas slavimo praznik koji se zove Milena. Nema mnogo šta da se doda tom imenu. Milena je pojam za sebe. Ona je nešto svetlo, ona je radost, rekao je reditelj Dejan Mijač na uručenju „Dobričinog prstena” glumici Mileni Dravić na svečanosti u Zvezdara teatru.

Milena Dravić je 30. dobitnica ovog prestižnog priznanja koje Udruženje dramskih umetnika dodeljuje za životno delo, a svečanost dodele upriličena je u prisustvu brojnih zvanica iz kulturnog života – Zdravka Šotre, Branke Petrić, Seke Sablić, Puriše Đorđevića, Bojane Andrić, Milana Vlajčića, Branke Krilović....

Dušan Kovačević je istakao da je jučerašnja dodela nagrade Mileni Dravić najznačajniji trenutak za Zvezdara teatar, ali i za srpski film, televiziju i pozorište.

Govoreći o fenomenu glume Milene Dravić, reditelj Jagoš Marković je u svom govoru upitao: „Kako neko može u svim žanrovima da bude vrhunski. Kako neko može da traje i da na vrhu ostane toliko dugo. Kako ostati neuprljan ovim našim večno teškim okolnostima. Kako ostati skroman, a biti i te kako zvezda. Kako biti javna ličnost, a sačuvati privatnost. Kako ostati veličina u svim režimima, a biti sam i apsolutno svoj”.

Na podatak da je Milena Dravić ostvarila oko dve stotine uloga podsetio je Radoslav Zelenović, dodajući i da je sarađivala sa najznačajnijim rediteljima poput Soje Jovanović, Bulajića, Bauera, Makavejeva, Pavlovića, Karanovića, a za ulogu u „Posebnom tretmanu” Paskaljevića dobila je nagradu za sporednu ulogu na festivalu u Kanu.

Svoje sećanje na to kako je upoznao Milenu Dravić sa prisutnima je podelio reditelj Stefan Arsenijević.

– Na trećoj godini studija pozvao sam Milenu Dravić i ponudio joj ulogu. Milena je rekla da ostavim scenario na portirnici Beogradskog dramskog pozorišta. Tek tad sam shvatio da sam najvećoj zvezdi jugoslovenskog filma ponudio malu ulogu u studentskom filmu. Bio sam joj zahvalan što je našla lep način da me odbije. Međutim, posle dva dana ona je, puna entuzijazma, prihvatila ulogu. Snimali smo jednog decembarskog dana, na minus 14, a kroz promrzlu kameru videle su se samo sugestivne Milenine oči. To je ono što teoretičari filma definišu kao istinski filmski doživljaj. Ni loša kamera, ni hladan dan ne mogu to da umanje. Svi smo imali utisak da smo postali deo jugoslovenske kinematografije jer smo tada snimali film sa Milenom Dravić – rekao je Arsenijević.

Rade Šerbedžija je istakao da je Milena Dravić njegova drugarica, „najdraža glumica i naša ljubav”. – Kad kažem ljubav, to je onako kako se ljubi more i nebo, i sve ono što je iznad tebe i izvan tebe, a opet tako duboko tvoje. Milena je smisao ovog našeg unutrašnjeg traženja istine i svakako neko ko je najviše poleteo u apstraktno od svih nas koji smo se bavili pozorištem u Jugoslaviji. I proći će godine, i proći će vremena, ali kad se tamo negde budu slagale knjige o svima nama, Milena će stajati na prvoj stepenici tog našeg uspinjanja.

– Šta je u njoj tako posebno čarobno? Nije to veština samo, nije to ni lepota sama, ni njena čedna priroda, blagi osmeh, ni pogled prepun dečjeg sna. To je sve to i opet nešto drugo. Nešto što samo ona jeste i niko drugi... Ona je na strani slabih, ona je protiv nepravde i gluposti, i protiv vlasti kao takve. Kao prava heroina znala je uvek stati na stranu svoga naroda i svoje publike. A njen narod je sav narod ove planete. Jer, Milena je nadrealna. Ona je fikcija, simbol i dobrota sama. Njoj pripada njeno plavetno slovenstvo i posvećenost prema tradiciji, istoriji, korenima naroda kojem pripada – rekao je Šerbedžija, i potom otpevao „Devojko mala” i govorio stihove Arsena Dedića.

Milena Dravić je zahvalila publici koja je došla da je podrži prilikom uručenja ovog velikog esnafskog priznanja.

– Više od dve godine nisam nastupala. Sudbina je valjda tako htela. Ali ono što znam jeste da su u ceo ovaj prostor, na sceni, u gledalištu, garderobama, čak i u zidovima utisnute velike emocije, strepnje, trema, nadahnuće, radost igranja, a pod budnim okom duša Bate, Ruže, Bore, Pere, Cige, moga Dragana, Đuze. U ovom pozorištu je dobro što nema prvake u hijerarhijskom smislu. Ovde igraju glumci iz svih beogradskih, i ne samo beogradskih pozorišta. Rasterećeni pritiska „biti prvak” osećamo se dobro, atmosfera je sjajna. Hvala svim govornicima koji su me danas hvalili, čak i previše – rekla je Milena Dravić.

Juče je predstavljena i monografija „Milena Dravić” autora Tatjane Nježić, u izdanju Udruženja dramskih umetnika Srbije. U monografiji, na 250 strana, svoj zapis o ovoj poznatoj glumici ostavili su: Dušan Kovačević, Ranko Munitić, Branka Otašević, Paolo Mađeli, Renata Ulmanski, Želimir Žilnik, Mira Furlan, Borka Pavićević, Ivan Medenica...

M. Sretenović

ANTRFILE

Zbog nje je Beograd lepši

Glumica Jelena Đokić je ispričala da je u predstavi „Bokeški D-mol”, bila kćerka Mileni Dravić.

– Ostala sam još tada obasjana tim sjajem. Milena je ostala naša zvezda vodilja koja pokazuje kako se voli svoj posao, kako se ceni publika, kako se poštuju partneri na sceni. Kada je devedesetih godina trebalo da se preselim iz Splita u Beograd, mama mi je, da mi olakša selidbu, rekla: „Zamisli, šetaš se Knez Mihailovom i sretneš Milenu Dravić!” Zbog nje je Beograd bio lepši, Srbija postala deo sveta, a glamur bio i u kombiju, rekla je Jelena Đokić.