Kup.	Prod.	Sred.
117.05	117.75	117.4
102.44	103.06	102.75
126.63	127.4	127.01

Ekonomija

20.10.2016 u 22:00

„Dunav osiguranje” na dijagnostičkom ispitivanju

Prilikom aktuelne posete Međunarodni monetarni fond (MMF) nastaviće da insistira da se „očiste” svi rizici po finansijski sistem koji dolaze iz preduzeća koja su u vlasništvu države. Na tapetu šeste revizije aranžmana iz predostrožnosti ponovo će biti „Srbijagas”, ali i neka nova „lica” poput „Dunav osiguranja”. Naime, kako stoji u saopštenju MMF nakon četvrte i pete revizije aranžmana u septembru dogovoreno je da se u slučaju kompanije „Dunav osiguranje” sprovede nezavisno dijagnostičko ispitivanje koje bi trebalo da bude gotovo do kraja novembra ove godine. U pomenutom dokumentu još uvek se ne insistira na privatizaciji ove državne osiguravajuće kuće. Fond će nesumnjivo interesovati i dokle se stiglo s konsolidacijom banke „Poštanska štedionica” jer je u avgustu dogovoreno da ubuduće

Ekonomija

20.10.2016 u 08:40

Uzmi ili ostavi menicu banci da je poništi

Kada je otplatio svoj pozamašni gotovinski kredit R. P. je iz banke otišao kući s potvrdom da zajam više nema i s menicama koje je dao kao sredstvo obezbeđenja. Ovaj potez banke kojim mu je vratila sredstva obezbeđenja na koje je on bio potpuno i zaboravio, jer mu je teret otplate teško pao, posebno mu se dopao. Ne samo kao papirno svedočenje da više nije dužan, već i zato što nije morao da se pita da li ovo sredstvo obezbeđenja, koje se potpisuje i pri odobravanju kreditnih kartica i dozvoljenog minusa, može da bude zloupotrebljeno.

Ekonomija

16.10.2016 u 08:10

I Vrhovni sud uskoro o švajcarcima

Vrhovni kasacioni sud zauzeće stav povodom sudske prakse u predmetima o stambenim kreditima u švajcarskim francima, saznaje nezvanično „ Politika”. O ovom spornom pitanju, sud će se izjasniti uskoro, posebno posle prve pravosnažne presude koju je u korist vlasnika kredita doneo Apelacioni sud u Novom Sadu. Stav Vrhovnog kasacionog suda trebalo bi da posluži nižestepenim sudovima koji odlučuju o hiljadama ovakvih predmeta u celoj Srbiji, a sudska praksa, posle toga ubuduće bi bila ujednačena kako se ne bi događalo da neko u Nišu, na primer, dobije spor protiv banke, a u Subotici ga izgubi. Da Vrhovni kasacioni sud mora što pre da se izjasni o problemu građana zaduženih u švajcarskim francima nedavno je u intervjuu za „Politiku” izjavio sudija Ustavnog Suda dr Dragiša Slijepčević. On

Ekonomija

14.10.2016 u 12:00

Promena kursa ne može biti razlog za raskid ugovora

Raskid ugovora o kreditu nije rešenje problema zaduženih u švajcarskim francima. Ukoliko sud na zahtev korisnika kredita i nađe da su ispunjeni uslovi za raskid ugovora zbog promenjenih okolnosti, ostaje obaveza korisnika kredita da vrati iznos koji je primio od banke, u dinarskoj protivvrednosti, iskazanog u švajcarskim francima. Banka je u obavezi da korisniku kredita vrati ono što je od njega primila. U slučaju raskida ugovora banka ne gubi automatski hipoteku koju može da aktivira i naplati dugovanje.

Teme nedelje.

04.10.2016 u 09:15

Auto-kredita kao blata

Želite nov auto? Ranije mnogima pusti san, sada može da bude da bude sasvim ostvarljiva opcija, uz beskamatni kredit. Uvoznik poznatog francuskog proizvođača nudi automobile na beskamatni kredit do 36 meseci pa je povoljno to što ne morate da potrošite svu gotovinu koju ste pripremili ili uštedeli za kupovinu novog automobila. Klijenti koji žele da iskoriste program „staro za novo”, uz postojeći polovni automobil, s beskamatnim kreditom, mogu veoma lako doći do novog vozila. Učešće je 40 odsto, a ostatak na rate. I zaista, kad se izvede računica, ispada da je tako. Banke su profitne institucije i u najvećoj meri prihodi su im kamate na kredite. Ako ovo imamo u vidu, onda je jasno da pravi beskamatni krediti ne postoje. Postoje samo „beskamatni krediti” u kojem kamatu plaća neko drugi. U

Teme nedelje.

03.10.2016 u 21:00

Labava kamatna politika podstiče nestabilnost

Osam godina od izbijanja globalne finansijske krize, centralne banke širom sveta dovijaju se da podstaknu rast anemične privrede i podignu inflaciju, manevrisanje kamatnim stopama i (ili) doštampavanje novca. Od kolapsa američke banke „Braća Liman” u jesen 2008. godine, centralne banke širom sveta čak 669 puta manevrisale su kamatnim stopama, prebrojala je „Bank of Amerika Meril Linč”. U grčevitom nastojanju da ožive kreditiranje privrede i stanovništva, 57 centralnih banaka (od toga 10 u razvijenom delu sveta) lane je čak 110 puta obaralo kamatne stope, dok je trend u 2016. još brži: u prvom tromesečju ove godine bazne kamate izmenjene su 99 puta. Rezultati iznuđenih, a basnoslovnih stimulativnih mera su skromni, ocenio je krajem sedmice Mario Dragi, predsednik Evropske centralne banke –

Teme nedelje.

03.10.2016 u 09:11

„Švajcarci” pred sudom

Građani Srbije koji imaju kredite indeksirane u švajcarskim francima počeli su da podnose grupne tužbe protiv banaka. Iz susedne Hrvatske, gde je prošle godine usvojen zakon kojim su krediti građana o trošku banaka konvertovani iz franaka u evre – što je model koji žele i srpski dužnici – takođe stižu vesti o tužbi. Godinu i po od kako je Narodna banka predložila četiri modela konvertovanja kredita, dužnici su se odlučili na grupne tužbe protiv banaka. „Očekujemo da ćemo banke na taj način zatrpati velikim brojem novih tužbi, isto kao što smo uradili s tužbama za kamate od pre tri-četiri godine, kad smo to počeli da radimo i na taj način naterali Narodnu banku Srbije da napravi izmene Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga i donese odluku kojom je građanima vraćen novac od

Teme nedelje.

01.10.2016 u 22:00

Refinansiranje kao pojas za spasavanje

Broj refinansirajućih kredita od početka ove godine porastao je za gotovo 30 odsto. Statistički, ova vrsta pozajmice zabeležila je i najveći skok, što dovoljno govori o zaduženosti građana u Srbiji. Prosečan korisnik ove vrste kredita, kako je pokazalo nedavno istraživanje finansijskog portala „Kamatica”, mesečno bankama plaća 20.000 dinara za zaostale dugove, i uporno traga za dodatnih 5.000 evra kako bi zatvorio postojeće kredite, dozvoljeni minus i kreditne kartice. Spreman je da za to plati četvrtinom svoje mesečne zarade od oko 400 evra i uglavnom mu je važno da od banke dobije što duži rok otplate

Ekonomija

30.09.2016 u 17:58

Dajselbum Dojče banci: Sami rešite svoje probleme

HAG – Šef Evrogrupe Jerun Dajselblum upozorio je danas nemačku Dojče banku da će morati da reši sopstvene probleme, poručujući da najveća nemačka banka mora da preživi bez državne pomoći. Dajselblum je, takođe, kritikovao zahtev američkih vlasti za dobijanje odštete od Dojče banke u iznosu od 14 milijardi dolara, nazivajući tu sumu previsokom, prenosi agencija Frans pres. „Sama kompanija (Dojče banka) mora dovesti stvari u red. U Evropi je sada zakonski definisano da banke moraju same da rešavaju sopstvene probleme”, rekao je Dajselblum uoči sednice holandskog parlamenta u Hagu. „Zahtev za isplatom odštete u iznosu od 14 milijardi dolara apsolutno znači da će problem sada biti pogoršan i da će morati da budu preduzete dodatne mere kako bi se ojačao bilans stanja Dojče banke”,

Ekonomija

28.09.2016 u 22:00

Kriza Dojče banke neprijatna za evrozonu

Dojče banku, najveću nemačku i evropsku komercijalnu banku, potresa najveća kriza u njenoj istoriji. Američko Ministarstvo pravde od nje traži 14 milijardi dolara zbog uloge koju je imala u svetskoj finansijskoj krizi izazvanoj prodajom drugorazrednih hipotekarnih kredita. Tamošnja štampa je objavila da je kancelarka Angela Merkel odbila zahtev da je spasava državnim parama. Sve posledice nije lako predvideti, kažu upućeni, a najgori mogući scenario je ponovno izbijanje bankarske krize u evropskoj monetarnoj uniji. Reč je o najvećoj evropskoj komercijalnoj banci, sistemski važnoj, jer se promene kod takvih banaka odražavaju na ceo globalni bankarski sistem, a najveće posledice mogao bi da ima bankarski sektor EU – izjavio je za „Politiku” Boško Živković...

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: banke