Petak, 19.06.2026. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Ćirilica
accessibility-tools
Politika logo
Digitalne čitulje Digitalne čitulje Digitalno izdanje Digitalno izdanje

Tag: nauka

Društvo
18.02.2018 u 22:00
Beograd na Floridi
UAme­ri­ci ima oko 4.000 uni­ver­zi­te­ta, što i ni­je vest za no­vi­ne, ali je­ste ako se zna da je Srp­ki­nja na če­lu jed­nog od njih. Gor­da­na Pe­ša­ko­vić je de­kan Po­slov­nog fa­kul­te­ta Her­zing uni­ver­zi­te­ta u Or­lan­du na Flo­ri­di i ve­ro­vat­no je da­nas je­di­na že­na srp­skog po­re­kla ko­ja je na če­lu jed­ne ova­kve in­sti­tu­ci­je u Ame­ri­ci. Go­stu­ju­ći je pro­fe­sor na uni­ver­zi­te­ti­ma u Ki­ni, Ar­gen­ti­ni, Taj­lan­du, Či­leu... Ova ne­ve­ro­vat­na že­na pu­na ener­gi­je i ide­ja, ko­ja pri­ča kao da pre­da­je knji­žev­nost, uz lek­ci­je o me­đu­na­rod­nom bi­zni­su, uči Ame­ri­kan­ce o me­to­da­ma na­uč­no­i­stra­ži­vač­kog ra­da, mi­kro i ma­kro eko­no­mi­ji... Na­pi­sa­la je šest knji­ga po­e­zi­je i jed­nu pu­to­pi­sa, ima pri­ja­te­lje ši­rom
Društvo
12.02.2018 u 21:00
Institut za fiziku postao nacionalna ustanova
Institut za fiziku u Beogradu odlukom vlade, na sednici 23. januara, proglašen je prvom ustanovom od nacionalnog značaja za Srbiju, istakao je juče na konferenciji za štampu ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević. Da bi stekao prestižni status, Institut je ispunio svih 11 zakonom traženih uslova, a naša zemlja time je dobila novu vrstu istraživačke ustanove u kojoj će se obavljati prioritetna i vrhunska istraživanja. Naime, Zakon o naučnoistraživačkoj delatnosti već dugo predviđa da u Srbiji postoje tri vrste instituta: naučni, istraživačko-razvojni i instituti od nacionalnog značaja. Sve do sada, Srbija je imala samo naučne i istraživačko-razvojne institute. – Mislim da Institut zaista zaslužuje taj rang, jer o njegovom značaju govori i podatak da se 40
Magazin
12.02.2018 u 15:00
Ispod Sahare otkrivena nova vrsta dinosaurusa
Po­sled­nji da­ni di­no­sa­u­ru­sa u Afri­ci bi­li su mi­ste­ri­ja za na­uč­ni­ke – sve do pre ne­ko­li­ko da­na. Ka­ko su pre­ne­li svet­ski me­di­ji, ske­let ko­ji su pro­na­šli egi­pat­ski pa­le­on­to­lo­zi is­pod pu­sti­nje Sa­ha­re na­zvan je „sve­tim gra­lom” pa­le­on­to­lo­gi­je, jer su na­uč­ni­ci tra­ga­li du­go za ta­ko do­bro oču­va­nim pri­mer­kom iz ka­snog pe­ri­o­da kre­de, ko­je se na­zi­va još i zlat­nim do­bom di­no­sa­u­ru­sa. Ovaj ogrom­ni di­no­sa­u­rus je na­zvan Man­so­u­ra­sa­u­rus sha­hi­nae – imao je dug vrat i bio je bi­ljo­jed, a star je bli­zu 80 mi­li­o­na go­di­na, za­klju­či­li su is­tra­ži­va­či s Uni­ver­zi­te­ta u Oha­ju.
Društvo
11.02.2018 u 22:00
Na planeti trenutno živi 7.601.283.959 ljudi
Ostavljamo zapis za one koji će jednom analizirati našu prošlost: u 18 časova i 30 minuta 11. februara 2018. godine na Zemlji je živelo 7.601.283.959 ljudi. Tačno vreme smo naveli zato što se podaci menjaju bukvalno iz sekunde u sekundu, a zainteresovani mogu uživo da prate pomeranje populacionog sata na sajtu worldometers. Podaci s ovog američkog sajta se smatraju najpreciznijim na svetu, a izvor su Ujedinjene nacije. Osim ukupnog broja stanovnika na planeti, mogu se pogledati i uporediti podaci o broju rođenih beba i umrlih osoba, dnevno i na godišnjem nivou. A brojke govore da se i dalje više ljudi rađa nego što umire: za pet časova, bilo je gotovo 82.000 beba i oko 34.000 zabeleženih smrti.
Društvo
04.02.2018 u 22:00
Otkriven najveći prost broj
Ne po­sto­ji naj­ve­ći prost broj, sam po se­bi. Kao što pri­rod­nih bro­je­va ima bes­ko­nač­no mno­go i bro­jev­na osa se ni­kad ne za­vr­ša­va. Otac ge­o­me­tri­je Euklid, još u tre­ćem ve­ku pre no­ve ere, po­ka­zao je da je i niz pro­stih bro­je­va bes­ko­na­čan. Me­đu­tim, ka­ko su to­kom pro­te­kle ne­de­lje pre­ne­li broj­ni me­di­ji, ot­kri­ven je no­vi naj­ve­ći čo­ve­ku po­znat prost broj. No­vo­ot­kri­ve­ni, naj­ve­ći do sa­da prost broj pro­na­đen je uoči No­ve go­di­ne i po­tvr­đen na­kon vi­še dra­stič­nih pro­ve­ra za ko­je je moć­nim ra­ču­na­ri­ma po­treb­no i po ne­ko­li­ko da­na ra­ču­na­nja. Broj je za­i­sta, za­i­sta ve­li­ki i ne­mo­gu­će bi bi­lo sa­mo na­ve­sti ga – ima vi­še od 23 mi­li­o­na ci­fa­ra.
Magazin
30.01.2018 u 08:30
Godišnjica pada „Kolumbije”
Prvog dana februara biće obeleženo 15 godina od poslednje misije spejs-šatla „Kolumbija” koji je eksplodirao prilikom ulaska u Zemljinu atmosferu. Poginulo je svih sedam članova posade. Nesrećni događaj šokirao je naučnike i javnost. Lekcija koju su naučili nagnala je stručnjake iz NASA da veću pažnju posvete bezbednosti astronauta prilikom putovanja u svemir. ​Eksploziju preživeli crvići Spasilački tim je tokom potrage za ostacima letelice uspeo da pronađe neoštećene delove eksperimenata koji su obavljeni u kabini tokom misije. Naime, našli su grupu malih crva koje su astronauti hranili veštačkom hranom da bi mogli da utvrde da li će od nje moći da rastu u svemiru. Činjenica da su crvići milimetra dužine uspeli da prežive pad bio je još jedan naučni pronalazak. NASA svake
Svet
28.01.2018 u 22:00
Prvi put klonirani majmuni, svet na korak do klona čoveka
Džung Džung i Hua Hua prvi su klonirani majmuni na svetu. Ova vest kineskih naučnika pre nekoliko dana je obišla planetu, zajedno sa slikama dva identična dugorepa makaki majmuna, koji se igraju u inkubatoru. Oni se hrane na flašicu i normalno se razvijaju. Naučnici očekuju da će još klonova makakija doći na svet narednih meseci. Majmuni su klonirani na samom kraju prošle godine, u procesu koji se naziva transferom jezgra somatske ćelije (SCNT), odnosno prenosom jezgra ćelije, koja uključuje njen DNK, u jajnu ćeliju kojoj je uklonjeno jezgro. Naučnici s Instituta za neuronauku Kineske akademije nauka u Šangaju izjavili su da su ovim uklonjene tehničke prepreke kloniranju ljudi, uz dodatak da nemaju nameru da to i rade, što je ipak izazvalo oštru podelu javnosti i nedvosmislenu
Društvo
28.01.2018 u 22:00
Vinča dosegla svemir
Pod pedeset krovova naučnog grada površine 70 hektara, na petnaestak kilometara od centra Beograda, radi 300 doktora nauka i još 500 istraživača svih profila. To je Institut za nuklearne nauke „Vinča”, vodeća naučna institucija u Srbiji po broju osmišljenih tehničkih rešenja, projekata, radova publikovanih u vodećim stručnim časopisima, kadrovskom potencijalu... U „Vinči” vole da kažu da je za njih „samo nebo granica”, a tokom ove godine, u kojoj obeležavaju sedam decenija postojanja, i tu granicu će dosegnuti. „Od 2018. do 2021. bićemo deo međunarodnog kosmičkog programa koji ima zadatak da traga za najboljim materijalima za svemirske letelice, sposobne da izdrže ekstremne temperature”, otkriva dr Milica Marčeta Kaninski, direktorka instituta. Institut već učestvuje u jednoj
Društvo
21.01.2018 u 22:00
U Srbiji svake godine novo nalazište crnog zlata
U ata­ru se­la Jer­me­nov­ci u ju­žnom Ba­na­tu 1951. go­di­ne po­če­la su is­tra­ži­va­nja na­la­zi­šta naf­te, da bi cr­no zla­to pr­vi put iz­bi­lo na po­vr­ši­nu 9. no­vem­bra 1952. Kon­ti­nu­i­ra­na pr­o­iz­vod­nja kre­će če­ti­ri go­di­ne ka­sni­je i tra­je do da­nas. Naft­na in­du­stri­ja Sr­bi­je, uz po­moć svog Na­uč­no-teh­no­lo­škog cen­tra, i da­lje pr­o­na­la­zi na­la­zi­šta naf­te i ga­sa u Sr­bi­ji. Ak­ti­van raz­voj Na­uč­no-teh­nič­kog cen­tra, pri­me­na sa­vre­me­nih teh­ni­ka i teh­no­lo­gi­ja, stvo­ri­li su mo­guć­nost da NIS u po­sled­njih pet go­di­na ot­kri­je naj­ma­nje po još jed­no no­vo na­la­zi­šte (Ka­si­dol, Ki­kin­da za­pad, Me­len­ci, Iđoš, Be­gej­ci, Maj­dan du­bo­ko...).
Početna / Tagovi
19.06.2026 u 00:05
Evropska unija produžila sankcije Rusiji na godinu dana
18.06.2026 u 23:52
Ben Gvir uporedio Iran sa „nacistima”
18.06.2026 u 23:38
Makron: Ne verujem da je rat SAD i Irana u potpunosti završen
18.06.2026 u 23:17
Švajcarska pobedila BiH rezultatom 4:1
18.06.2026 u 23:12
Od sutra prijava kandidata za upis na fakulete Univerziteta u Beogradu
18.06.2026 u 23:04
Gudurić predvodio Armani do 32. titule šampiona Italije
Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Developed by: NewTec Solutions  &  TNation