Odbrana Van Goga

Kad se sretnu dve srodne duše blistave imaginacije i lucidnog uma, pa makar između njih vremenski stajale čitave decenije, onda nastaju dela kakvo je bez sumnje „Van Gog, samoubica žrtva društva“ Antonena Artoa. Arto ga je objavio samo godinu dana pre svoje smrti kao odgovor na članak jednog psihijatra o Van Gogovom ludilu, što je istovremeno bio i lični, Artoov odgovor psihijatrima (poslednju deceniju života i sam je proveo u duševnoj bolnici).

Veliki pesnik i pozorišni pisac Arto (1896-1948) sasvim se u toj maloj knjizi (izdavač „Klio“, prevodilac Vesna Cakeljić) poistovetio sa velikim slikarom Van Gogom, koga je doživeo kao svoje „drugo ja“. Obojica iz porodice „ukletih“; obojica izuzetnog dara; obojica spremni da se suoče sa apsolutnim, da kušaju njegovu moć i snose posledice tog opasnog približavanja, zajednički (živi Arto kroz mrtvog Van Goga) ispisuju jednu od najtežih optužbi savremenom društvu koje je „izmislilo psihijatriju da bi se odbranilo od istraživanja nekih bića nadmoćnih po lucidnosti“.

Da će Artoova odbrana Van Goga biti beskompromisna pokazuju već prve rečenice knjige: „Možemo da govorimo o dobrom duševnom zdravlju Van Goga koji je, za celog svog života, samo spržio sebi ruku i, sem toga, samo još jednom sebi odsekao levo uho“. Šta je to, pita se Arto, prema ludilu, beščašću, građanskoj učmalosti i psihičkoj poremećenosti istog tog sveta koji drugome radi još strašnije stvari od onog što je Van Gog sam sebi uradio, navodeći slikovite primere svetskog beščašća i zaključujući da „nije čovek postao nenormalan, nego svet“.

„Ne, Van Gog nije bio lud“, kliče Arto, „ali njegove slike behu grčke vatre, atomske bombe“ koje su mogle da ugroze ustaljeni red i poredak.

Artoova odbrana Van Goga jedna je od najpotresnijih, duboko proživljenih, u posebnom ekstatičnom raspoloženju pisanih, odbrana velikog slikara i njegove ličnosti, i na kraju njegovog prava da bude ono što jeste, pa makar se to u društvu licemera zvalo i ludilo.

(Iz knjige „Predlog za čitanje“, objavljene 2000. godine u izdanju Čitališta Biblioteke grada Beograda)