Политика Online

Куп.	Прод.	Сред.
117.04	117.74	117.39
101.37	101.98	101.67
127.16	127.93	127.54

Магазин

26.11.2018 у 08:00

Када смо будни, поље наше свести заузимају одређени ментални токови, било да је реч о ономе што опажамо, што замишљамо или чега се сећамо. Мишљење може бити и вољна, на циљ усмерена активност – један облик рада. Тако, на пример, интезивно и дуго фокусирано размишљамо да бисмо нашли решење неког животног проблема који нас мучи. Често се сматра да је начин на који неко мисли урођен, јер је израз природне интелигенције или талента са којим је неко дошао на овај свет. У извесној мери то може бити тачно, али је такође тачно да деца и одрасли могу научити да размишљају на аналитичан и систематичан начин. А када то науче, боље ће се носити са малим, средњим и великим проблемима са којима ће се сусретати у свакодневном животу. Цела прича са подучавањем „технике решавања проблема” започела

Магазин

19.11.2018 у 08:00

Неодлучност

Иако то у већини случајева ни не примећује, сваки човек током дана доноси велики број одлука различите важности. Тек када се тиче нечег важног, људи постају свесни да се налазе у ситуацији у којој треба да донесу одлуку. Циљ је донети добру, а избећи лошу одлуку. Оно што одлучивању даје тежину јесте одговорност оног који одлучује, јер се сматра одговорним за њене последице. Када су последице позитивне, особа се сматра заслужном, а када су негативне она се сматра кривом. Унутрашњи конфликт Током одлучивања о неком важном питању људи су често у дилеми или унутрашњем конфликту. Ово колебање је уобичајено зато што је одлучивање процес у којем се вагају користи и ризици различитих могућих избора, а то некада захтева време потребно за прикупљање додатних информација. Ово колебање не треба

Магазин

12.11.2018 у 08:00

Синдром пасивних посматрача

Ако вам на улици позли и осетите да губите свест, вероватно очекујете да вам пролазници приђу и помогну, да позову хитну помоћ. Ако сте ви пролазник који је приметио да је неком другом позлило на улици, вероватно бисте урадили оно исто што очекујете да би и други урадили да се то вама деси. Ова елементарна солидарност је основа пријатељских међуљудских односа у заједници и чини кохезиону силу заједнице. Солидарност произлази из психичког механизма идентификације, да у другима видимо себе или некога ко нам је драг, и да пружамо ону помоћ коју бисмо желели да други пруже нама када нам затреба. Људи у невољи Психолошка истраживања су показала да када је у питању пружање помоћи непознатој особи у невољи, људи различито реагују у зависности од тога да ли су сами или су у групи. Много

Магазин

05.11.2018 у 08:00

Увреда и увређеност

Осећање увређености је важно управо због тога што битно утиче на међуљудске односе. Оно настаје као последица процене особе да је неко други, појединац или група, недовољно цени, не поштује, омаловажава или понижава. Људи се увреде онда када процене да их неко други неоправдано презире. Осећање увређености је субјективно јер настаје тако што увређена особа упоређује своју представу о томе колико вреди с начином на који се према њој понашају други. Када неко има грандиозну слику о себи, тако да прецењује своју важност, он ће бити увређен због сваког понашања које није у складу са његовим очекивањима да му буде пружен краљевски третман. У крајњем случају, особа ће бити увређена зато што се свет на понаша на начин на који она сматра да је дужан да се понаша. Оправдана реакција Зато

Магазин

29.10.2018 у 08:00

Мит о позитивном стресу

Појам стрес се веома често користи да би се објаснило унутрашње стање савременог човека. Иако сама реч звучи стручно, попут неке дијагнозе, ипак она више замагљује ствари него што их објашњава. То важи и за изведену реч антистрес која се такође често користи у свакодневном говору. Иако се у већини случајева подразумева да је стрес нешто негативно, често се користи израз „позитиван стрес”. Ако је стрес заиста нешто негативно, како негативност може бити позитивна? Да ли се ради о оксиморону, о логички неспојивој вези појмова, од грчке речи оxyс што значи оштро, шиљато и морон – тупо, дакле о немогућој комбинацији појмова као што би била „оштра тупост”? Моћ прилагођавања Када је неки материјал изложен спољашњим силама, он се својим унутрашњим силама опире сламању или кривљењу. Тај

Магазин

22.10.2018 у 08:00

Покушали су да ме киднапују

Само у једном дану је четворо деце узраста од 7 до 15 година, у различитим деловима Србије пријавило да је неко покушао да их киднапује. Истрага је показала да је у свим случајевима прича о киднаповању била измишљена. Питање које се наметнуло јесте који је разлог због којег деца измишљају приче о киднаповању. Деца, као и одрасли, лажу из различитих мотива. Један мотив је да се избегне казна или нека негативна последица. Једно дете је изјавило да се сетило приче о киднаповању зато што је каснило на часове, па му се учинило да би том причом избегло казну. То је најчешћи разлог за измишљање приче о киднаповању. Најјачи родитељски страх Тако, на пример, крајем јуна ове године троје малишана старих између 5 и 11 година у америчком граду Лексингтону је родитељима пријавило да је

Магазин

15.10.2018 у 08:00

Аристократе међу нама

Све је присутнији израз „психолошка привилегованост” који се односи на нечији чврсто заузети „аристократски” став. Таква особа наступа као да има неку титулу која је уздиже изнад других и која јој даје посебна права која други људи немају. На њихову „титулисаност” указује и то што су на енглеском означени речју entitled, коју преводимо као привилегованост. Психолошку привилегованост можемо дефинисати као нереалистичан и незаслужен захтев особе упућен свима да је посебно добро третирају, као и да јој буду додељени најбољи животни услови. Док је већина људи свесна да у друштву постоји једна врста неписаног уговора према којем се друштвени статус заслужује улагањем рада и времена у стварање неког значајног доприноса, резултата или заслуге, људи са ставом психолошке привилегованости

Магазин

08.10.2018 у 10:44

Емотивна помоћ и самопомоћ

Како је живот динамичан, у свачијем животу се, с времена на време, појављују ситуације због којих се лоше осећа, трпи. Када некога мучи неки догађај, неуспех, раскид... тада се по правилу окреће блиским људима са којима разговара о датој ситуацији и како је доживљава. Тим особама није свеједно како се он осећа, тако да саосећају и њима је тешко зато што је њему тешко. Због тога пријатељи, родитељи, рођаци, партнери, интуитивно покушавају да смање интензитет патње особе која пати. Како ће изгледати нечији покушај да утиче на туђа или сопствена осећања, то произлази из његове представе о томе шта су осећања и како настају. Већина људи мисли да су осећања једноставно осећања, да долазе из наше психе, нашег несвесног, и да се ту не може много учинити – да смо заправо немоћи пред веома

Магазин

24.09.2018 у 08:00

Предност безобзирних

Када кажемо да је неко обзиран, подразумевамо његов однос према другим људима. Реч „обзирност” изведена је од глагола „обазирати се” који дословно значи „гледати око себе”, а у пренесеном значењу означава нечију свесност да су око њега други, свест о њиховим осећањима, интересима, потребама и вредностима које заступају. Бити обзиран истовремено значи бити пажљив према другима, слично као у речи „обазрив”. Најкраће речено обзирна особа уважава људе око себе. Управо због тога се обзирност као нечија особина сматра пожељном друштвеном вредношћу. Обзирни људи по правилу имају добре односе с другима и мали број конфликата и свађа. Постоје два разлога због којих обзирни избегавају конфликте с другима: први је то што не желе да буду предмет туђе агресивности, а други је то што желе да људи о

Магазин

17.09.2018 у 08:00

Срце и мозак у љубави

Ако желите да визуелно представите љубав, вероватно ћете нацртати срце. Како је љубав ствар срца, људи бирају срцем. Супротност је бирање из интереса, из хладне прорачунатости коју симболише мозак. У лажној дилеми бирања срцем или мозгом, огромна већина се одлучује за бирањем срцем. Када људи бирају срцем, веома често се касније разочарају и зажале због свог избора. Млађи се често жале да стално бирају погрешне. Од оних који се боре да сачувају љубав у незадовољавајућим везама и браковима, преко оних који су преварени, остављени или разведени, све до усамљености оних који су без партнера дочекали позне године зато што њихово срце још није препознало правог – све то чини бројне доказе да бирање срцем није добар начин избора партнера. Љубавна патња Како онда бирати? Ако не срцем,

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Аутор: Зоран Миливојевић