Kup.	Prod.	Sred.
117.02	117.73	117.38
100.74	101.35	101.05
127.63	128.4	128.01

Magazin

26.11.2018 u 08:00

Kada smo budni, polje naše svesti zauzimaju određeni mentalni tokovi, bilo da je reč o onome što opažamo, što zamišljamo ili čega se sećamo. Mišljenje može biti i voljna, na cilj usmerena aktivnost – jedan oblik rada. Tako, na primer, intezivno i dugo fokusirano razmišljamo da bismo našli rešenje nekog životnog problema koji nas muči. Često se smatra da je način na koji neko misli urođen, jer je izraz prirodne inteligencije ili talenta sa kojim je neko došao na ovaj svet. U izvesnoj meri to može biti tačno, ali je takođe tačno da deca i odrasli mogu naučiti da razmišljaju na analitičan i sistematičan način. A kada to nauče, bolje će se nositi sa malim, srednjim i velikim problemima sa kojima će se susretati u svakodnevnom životu. Cela priča sa podučavanjem „tehnike rešavanja problema” započela

Magazin

19.11.2018 u 08:00

Neodlučnost

Iako to u većini slučajeva ni ne primećuje, svaki čovek tokom dana donosi veliki broj odluka različite važnosti. Tek kada se tiče nečeg važnog, ljudi postaju svesni da se nalaze u situaciji u kojoj treba da donesu odluku. Cilj je doneti dobru, a izbeći lošu odluku. Ono što odlučivanju daje težinu jeste odgovornost onog koji odlučuje, jer se smatra odgovornim za njene posledice. Kada su posledice pozitivne, osoba se smatra zaslužnom, a kada su negativne ona se smatra krivom. Unutrašnji konflikt Tokom odlučivanja o nekom važnom pitanju ljudi su često u dilemi ili unutrašnjem konfliktu. Ovo kolebanje je uobičajeno zato što je odlučivanje proces u kojem se vagaju koristi i rizici različitih mogućih izbora, a to nekada zahteva vreme potrebno za prikupljanje dodatnih informacija. Ovo

Magazin

12.11.2018 u 08:00

Sindrom pasivnih posmatrača

Ako vam na ulici pozli i osetite da gubite svest, verovatno očekujete da vam prolaznici priđu i pomognu, da pozovu hitnu pomoć. Ako ste vi prolaznik koji je primetio da je nekom drugom pozlilo na ulici, verovatno biste uradili ono isto što očekujete da bi i drugi uradili da se to vama desi. Ova elementarna solidarnost je osnova prijateljskih međuljudskih odnosa u zajednici i čini kohezionu silu zajednice. Solidarnost proizlazi iz psihičkog mehanizma identifikacije, da u drugima vidimo sebe ili nekoga ko nam je drag, i da pružamo onu pomoć koju bismo želeli da drugi pruže nama kada nam zatreba. Ljudi u nevolji Psihološka istraživanja su pokazala da kada je u pitanju pružanje pomoći nepoznatoj osobi u nevolji, ljudi različito reaguju u zavisnosti od toga da li su sami ili su u

Magazin

05.11.2018 u 08:00

Uvreda i uvređenost

Osećanje uvređenosti je važno upravo zbog toga što bitno utiče na međuljudske odnose. Ono nastaje kao posledica procene osobe da je neko drugi, pojedinac ili grupa, nedovoljno ceni, ne poštuje, omalovažava ili ponižava. Ljudi se uvrede onda kada procene da ih neko drugi neopravdano prezire. Osećanje uvređenosti je subjektivno jer nastaje tako što uvređena osoba upoređuje svoju predstavu o tome koliko vredi s načinom na koji se prema njoj ponašaju drugi. Kada neko ima grandioznu sliku o sebi, tako da precenjuje svoju važnost, on će biti uvređen zbog svakog ponašanja koje nije u skladu sa njegovim očekivanjima da mu bude pružen kraljevski tretman. U krajnjem slučaju, osoba će biti uvređena zato što se svet na ponaša na način na koji ona smatra da je dužan da se ponaša. Opravdana

Magazin

29.10.2018 u 08:00

Mit o pozitivnom stresu

Pojam stres se veoma često koristi da bi se objasnilo unutrašnje stanje savremenog čoveka. Iako sama reč zvuči stručno, poput neke dijagnoze, ipak ona više zamagljuje stvari nego što ih objašnjava. To važi i za izvedenu reč antistres koja se takođe često koristi u svakodnevnom govoru. Iako se u većini slučajeva podrazumeva da je stres nešto negativno, često se koristi izraz „pozitivan stres”. Ako je stres zaista nešto negativno, kako negativnost može biti pozitivna? Da li se radi o oksimoronu, o logički nespojivoj vezi pojmova, od grčke reči oxys što znači oštro, šiljato i moron – tupo, dakle o nemogućoj kombinaciji pojmova kao što bi bila „oštra tupost”? Moć prilagođavanja Kada je neki materijal izložen spoljašnjim silama, on se svojim unutrašnjim silama opire slamanju ili krivljenju. Taj

Magazin

22.10.2018 u 08:00

Pokušali su da me kidnapuju

Samo u jednom danu je četvoro dece uzrasta od 7 do 15 godina, u različitim delovima Srbije prijavilo da je neko pokušao da ih kidnapuje. Istraga je pokazala da je u svim slučajevima priča o kidnapovanju bila izmišljena. Pitanje koje se nametnulo jeste koji je razlog zbog kojeg deca izmišljaju priče o kidnapovanju. Deca, kao i odrasli, lažu iz različitih motiva. Jedan motiv je da se izbegne kazna ili neka negativna posledica. Jedno dete je izjavilo da se setilo priče o kidnapovanju zato što je kasnilo na časove, pa mu se učinilo da bi tom pričom izbeglo kaznu. To je najčešći razlog za izmišljanje priče o kidnapovanju. Najjači roditeljski strah Tako, na primer, krajem juna ove godine troje mališana starih između 5 i 11 godina u američkom gradu Leksingtonu je roditeljima prijavilo

Magazin

15.10.2018 u 08:00

Aristokrate među nama

Sve je prisutniji izraz „psihološka privilegovanost” koji se odnosi na nečiji čvrsto zauzeti „aristokratski” stav. Takva osoba nastupa kao da ima neku titulu koja je uzdiže iznad drugih i koja joj daje posebna prava koja drugi ljudi nemaju. Na njihovu „titulisanost” ukazuje i to što su na engleskom označeni rečju entitled, koju prevodimo kao privilegovanost. Psihološku privilegovanost možemo definisati kao nerealističan i nezaslužen zahtev osobe upućen svima da je posebno dobro tretiraju, kao i da joj budu dodeljeni najbolji životni uslovi. Dok je većina ljudi svesna da u društvu postoji jedna vrsta nepisanog ugovora prema kojem se društveni status zaslužuje ulaganjem rada i vremena u stvaranje nekog značajnog doprinosa, rezultata ili zasluge, ljudi sa stavom psihološke

Magazin

08.10.2018 u 10:44

Emotivna pomoć i samopomoć

Kako je život dinamičan, u svačijem životu se, s vremena na vreme, pojavljuju situacije zbog kojih se loše oseća, trpi. Kada nekoga muči neki događaj, neuspeh, raskid... tada se po pravilu okreće bliskim ljudima sa kojima razgovara o datoj situaciji i kako je doživljava. Tim osobama nije svejedno kako se on oseća, tako da saosećaju i njima je teško zato što je njemu teško. Zbog toga prijatelji, roditelji, rođaci, partneri, intuitivno pokušavaju da smanje intenzitet patnje osobe koja pati. Kako će izgledati nečiji pokušaj da utiče na tuđa ili sopstvena osećanja, to proizlazi iz njegove predstave o tome šta su osećanja i kako nastaju. Većina ljudi misli da su osećanja jednostavno osećanja, da dolaze iz naše psihe, našeg nesvesnog, i da se tu ne može mnogo učiniti – da smo zapravo nemoći pred veoma

Magazin

24.09.2018 u 08:00

Prednost bezobzirnih

Kada kažemo da je neko obziran, podrazumevamo njegov odnos prema drugim ljudima. Reč „obzirnost” izvedena je od glagola „obazirati se” koji doslovno znači „gledati oko sebe”, a u prenesenom značenju označava nečiju svesnost da su oko njega drugi, svest o njihovim osećanjima, interesima, potrebama i vrednostima koje zastupaju. Biti obziran istovremeno znači biti pažljiv prema drugima, slično kao u reči „obazriv”. Najkraće rečeno obzirna osoba uvažava ljude oko sebe. Upravo zbog toga se obzirnost kao nečija osobina smatra poželjnom društvenom vrednošću. Obzirni ljudi po pravilu imaju dobre odnose s drugima i mali broj konflikata i svađa. Postoje dva razloga zbog kojih obzirni izbegavaju konflikte s drugima: prvi je to što ne žele da budu predmet tuđe agresivnosti, a drugi je to što žele da ljudi o

Magazin

17.09.2018 u 08:00

Srce i mozak u ljubavi

Ako želite da vizuelno predstavite ljubav, verovatno ćete nacrtati srce. Kako je ljubav stvar srca, ljudi biraju srcem. Suprotnost je biranje iz interesa, iz hladne proračunatosti koju simboliše mozak. U lažnoj dilemi biranja srcem ili mozgom, ogromna većina se odlučuje za biranjem srcem. Kada ljudi biraju srcem, veoma često se kasnije razočaraju i zažale zbog svog izbora. Mlađi se često žale da stalno biraju pogrešne. Od onih koji se bore da sačuvaju ljubav u nezadovoljavajućim vezama i brakovima, preko onih koji su prevareni, ostavljeni ili razvedeni, sve do usamljenosti onih koji su bez partnera dočekali pozne godine zato što njihovo srce još nije prepoznalo pravog – sve to čini brojne dokaze da biranje srcem nije dobar način izbora partnera. Ljubavna patnja Kako onda birati?

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Zoran Milivojević