Pokušali su da me kidnapuju

Samo u jednom danu je četvoro dece uzrasta od 7 do 15 godina, u različitim delovima Srbije prijavilo da je neko pokušao da ih kidnapuje. Istraga je pokazala da je u svim slučajevima priča o kidnapovanju bila izmišljena. Pitanje koje se nametnulo jeste koji je razlog zbog kojeg deca izmišljaju priče o kidnapovanju.

Deca, kao i odrasli, lažu iz različitih motiva. Jedan motiv je da se izbegne kazna ili neka negativna posledica. Jedno dete je izjavilo da se setilo priče o kidnapovanju zato što je kasnilo na časove, pa mu se učinilo da bi tom pričom izbeglo kaznu. To je najčešći razlog za izmišljanje priče o kidnapovanju.

Najjači roditeljski strah

Tako, na primer, krajem juna ove godine troje mališana starih između 5 i 11 godina u američkom gradu Leksingtonu je roditeljima prijavilo da je nepoznati muškarac sa crnom maskom i crnim rukavicama pokušao da ih kidnapuje, ali da su mu se oni otrgli i uspeli da se spasu. Policijska istraga je utvrdila da su deca izmislila priču, zato što su ostala napolju duže vreme nego što su im roditelji to dozvolili i što su se plašila kazne. Tokom jula meseca, takođe u Americi, dvoje tinejdžera je prijavilo pokušaj kidnapovanja navodeći da je neko pokušao da ih uvuče u kola, ali da su uspeli da se oslobode i da se sakriju. Policijska istraga je pokazala da su tom izmišljenom pričom pokušali da prikriju od roditelja da su nedopušteno bili u obližnjem gradiću na muzičkom koncertu.

Drugi motivi su želja da se dobije pažnja, da se u grupi vršnjaka postigne status, da se dobiju samilost i sažaljenje zbog uloge žrtve, da se uplaše roditelji da bi se videlo koliko im je stalo do deteta i slično.

Nekada stvari jednostavno idu svojim tokom, bez početne namere da se laže. Na primer, dete se uplaši zato što mu se učini da ga neko prati i da hoće da ga ukrade, potraži pomoć odrasle osobe, odrasli odreaguju i pozovu policiju, a onda dete odgovarajući na pitanja počne da konstruiše priču kako bi se opravdalo za veliku gužvu koju je pokrenulo.

Roditelji veruju svojoj deci i često žure da o pojavi predatora obaveste druge roditelje, u čemu često koriste društvene mreže. Kako je strah od kidnapovanja deteta jedan od najsnažnijih roditeljskih strahova, ova „upozorenja” se veoma brzo šire. Na ovaj način „obavešteni” roditelji upozoravaju svoju decu na opasnost, a onda se ove vesti šire među decom. Na taj način stvara se emocionalna klima da je ulica jedno veoma opasno mesto za decu gde ga vrebaju kidnaperi i drugi predatori. To stvara atmosferu straha i kod dece i kod roditelja i povećava verovatnoću da će više dece prijaviti nepostojeći pokušaj otmice.

Ali može biti i gore. Tako, na primer, u Meksiku, u avgustu ove godine, a nakon što se širom zemlje preko telefonske aplikacije prenela lažna vest da je u zemlju ušlo nekoliko kidnapera dece sa namerom da im vade organe radi trgovine, u dva odvojena incidenta brutalno je ubijeno i spaljeno četvoro nevinih ljudi. Indijska policija je u junu ove godine uhapsila 27 ljudi optuženih da su do smrti premlatili dvoje nevinih stranaca koji su prolazili kroz njihov zabačeni kraj samo zbog toga što se prethodno pronela vest da su primećeni „kidnaperi dece”. Slično se dogodilo u maju kada je petočlana porodica koja je došla da poseti hram, zbog deljenja bombona lokalnoj deci, „prepoznata” kao kidnaperi koji mame decu, nakon čega ih je linčovala gomila od 200 ljudi, zbog čega je dvoje umrlo.

Kidnapovanja dece se zaista događaju – dovoljno je da se podsetimo izuzetno drskog pokušaja francuskih državljana da kidnapuju malu Mašu – ali mnogo ređe nego što to javnost misli.

Neproverene vesti

Najčešći oblik kidnapovanja dece su takozvana „roditeljska kidnapovanja” kada jedan roditelj nakon razvoda protivpravno odvodi dete u drugu državu. Sa druge strane, kao što su pokazala ova četiri slučaja, deca nekada lažu. Uprkos tome svaki slučaj treba pažljivo ispitati, što i jeste policijska praksa. A roditelji bi trebalo da se suzdrže od deljenja neproverenih vesti na socijalnim mrežama jer pored širenja panike mogu nastati i druge, ozbiljnije negativne posledice.