Субота, 13.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.73	117.38
	101.13	101.74	101.43
	127.07	127.83	127.45

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Љубодраг Стојадиновић

Колумнисти

16.05.2016 у 22:05

Домети грађанског неспокоја

Постизборна кванташка пијаца је отворена. Избор робе је у складу са потребама раубованог друштва и нервозног (техничког) премијера: просечно и бајато. Одатле ће Вучић ипак морати да изабере, да из потрошених кадрова добије владу која ће ваљати, пре свега њему, а другима како буде. Нескривена тоталитарна ћуд најмоћнијег човека у Србији релативизује било какву министарску селекцију. Човек напросто воли да најважније ствари ради сам, и због тога је одлазећа влада била врт за узгајање растиња без својстава. Њихова је улога углавном декоративна, уз обавезу да премијеру ставе на располагање сав свој преостали интегритет. Због тога су многи чиновници у улози министара били екстремно неуспешни, или су чак успели да потпуно девастирају поље своје тобожње делатности. Досадашњи и будући

Колумнисти

25.04.2016 у 20:00

Дан после

Могуће је да смо, као и увек, равнодушни поводом резултата избора, мада овде неће бити разматран парламентарни однос снага. Углавном због тога што текст настаје кад они (резултати) још нису познати, и кад су пред нама само истраживања и наслућивања. Рекао бих да нас биланс избора неће и не може извући из вишегодишње летаргије и оправдане стрепње, иако би све око нас могло да буде још и горе. Да ли је то песимизам? Наравно да јесте, свако има права на своја очекивања, јер нас искуство јако добро учи да је овде песимизам и те како реалан. Предизборна обећања почињала су и завршавала се у прилично нападном, но стерилном страначком маркетингу, у јавној понуди лица која су давно потрошена и похабана до неупотребљивости. У трагању за кривцима који су допринели неуспесима од којих ни

Колумнисти

11.04.2016 у 22:05

Црна крвна зрнца

Вратио се војвода Шешељ, слободан да слободнији не може бити. И већ су почеле да нам се догађају ствари, урнебесне и тешко сварљиве, на које смо канда заборавили или напросто нисмо желели да их запамтимо. И сада се слобода В. Ш., као и робијање, одвијају на нивоу тривијалности и просташтва. Већ виђено, дакле, он се није променио, а бојим се – ни Србија. Има у томе некаквог суманутог шарма, али само за оне који се тешко буде из ружног сна. Да се не лажемо, кошмар се никада није ни прекидао. У владајућем друштву појавио се слабо прикривени страх од војводе: је ли довољна његова фигура у српском политичком кабареу, па да све друге баци у сенку? Или је кључна сама околност да све што у овдашњој политици има представу о себи као елити потиче из његовог гнезда? Пре свих премијер и

Колумнисти

28.03.2016 у 22:05

Блажено обавештајно слепило

Поново је пукло, а изгледа неће престати. Тероризам добија на замаху, агресивности и безобзирности, а медији неодољиве гладијаторске посластице: крв и смрт на све стране, као животне теме. Нема ваљаног одговора на питање: добро, а када ће све ово да се заврши? Наравно да неће ускоро или неће уопште, и нема наде да насиље буде укинуто апелима, осудама, молбама, или још већим насиљем. Важно је не затећи се тамо где је могуће разарање. Али, где је уопште то? Статистика, као хладни рачуновођа смрти, показује да већина никада неће бити нападнута, што није никаква утеха за жртве и њихове фамилије. Ипак, на удару се може наћи било ко, било где, било када, и у томе је суштина и смисао опште дистрибуције страха. Разарање и убијање без милости и селекције није примарни циљ, већ страх, као

Колумнисти

14.03.2016 у 22:05

Танка црвена линија

Председник Србије је боравио у Москви, а тамо је отишао превентивно очаран Путином. Његове емотивне импресије надвладале су политичку одмереност, те је Томислав Николић гануто саопштио јавности да пред неприкосновеним господарем Русије нема никаквих тајни. То би могло да буде јако дирљиво да московски домаћин није показао своју познату братску уздржаност. Јаком руком држао је госта на пристојном одстојању, тако да није било ни покушаја љубљења. Ни једном, а о три пута да не говоримо. Али, шта уопште значи губитак свих личних (и државних) тајни пред Путином? Можда езоповско казивање о специјалној врсти блискости, која се не мери ни са чим другим. Па у таквим релацијама тајне и немају функцију. Могуће да је посета Москви имала два циља: да се покаже како се од Русије нисмо удаљили,

Колумнисти

29.02.2016 у 22:05

Смедеревско подвикивање

Српски премијер Вучић се необично оштрим тоном обратио Вашингтону. Он тражи жаљење и извињење због погибије двоје српских држављана у Либији. Друга страна је прилично уздржана, Пентагон а и амбасадор Скот тврде да мете америчке авијације нису биле тамо где су српске службе одредиле претходну локацију боравка погинулих. Мислим да се Вашингтон неће извињавати. То никада нису чинили, то није њихов манир, ма каква да је бахатост или брљотина у питању. Они, напросто, имају сасвим особену перцепцију о одбрани националних интереса: бране их свуда где желе, а при томе рачунају само жртве у сопственом строју. У томе их може спречити само сила већа од њих, а данас једва да такве има, а и она се бави својом реализацијом моћи. Могло би се рећи, дакле, да је српски премијер начелно у праву.

Колумнисти

16.02.2016 у 09:05

Јавно лице ничега

Мој познаник, ватрени противник политике као „најстаријег заната”, поновио је ономад већ прилично раубовану изреку: „У Србији постоји нешто што је горе и од власти – а то је опозиција.” Наведена мисао настала је негде деведесетих, на граници могућег избора између заводљивог популизма тадашњег вође и слабашних наговештаја демократизације српског политичког амбијента. Занимљиво, а можда и није, али шта год да смо годинама бирали, пред нама су, и на власти и у опозицији, остајала углавном иста лица, као градитељи нашег пропадања, увек нас изнова уверавајући да је то што раде у нашем интересу и да нам је далеко боље него што осећамо. Наравно да је свака олигархија на власти за суноврат оптуживала претходни режим, дефинишући сопствене грандиозне неуспехе као крупне кораке напред,

Колумнисти

02.02.2016 у 08:15

Генетика и пољупци

Због једне своје изјаве, кратког говора при некој свечаности укопавања капсуле са свитком хартије у камен темељац, шеф наше државе поново је запао под особену пажњу јавности. Председник воли да држи говоре и, по сопственој тврдњи, сам их пише. Задoвољан је својим сабраним делима и важним изјавама, и планира да од тога сачини књигу. Његов јавни наступ, у коме се нашла и синтагма „српски генетски материјал”, изазвао је гомилу коментара, осуда и чуђења. Ипак сам склон да, насупрот већини која шефа државе разапиње на крст, станем у заштиту човека кога је народ довео у двор. Наравно да такво нешто као „српски генетски материјал” не постоји и да је то опака глупост, али у тој ствари држим председника невиним. Да је ово време романсираних биографија из времена култа, лепо би писало да

Колумнисти

18.01.2016 у 22:05

Очаравајућа немоћ

Балканска трка у наоружању садржи у себи понешто од „Мућки” Џона Саливена. И за Србију и за Хрватску, у оптицају је застарела технологија, коју би најјачи могли да изнесу на бувљак, али је она ипак у стању да убија. Али и за такве ствари балканске суперсиле немају пара, те ће се наставак обрачуна, на срећу, све са најгорим успоменама на болне ране из прошлости, наставити предањима у некој „Рагиној глави”. Али, таква парада милитаристичког заноса, ма колико била урнебесна, није сасвим безазлена. Њени јунаци су, наиме, смртно озбиљни. Они су спремни за најгоре опције, могли би и да потегну ако би имали шта. Прошла седмица је обележена углавном недипломатским утуцима на релацији Београд–Загреб. Обе стране се залажу за мир, и једне и друге чуде они други што намеравају да прибаве ратну

Колумнисти

04.01.2016 у 22:05

То кад у`вати – не пушта

Како нам је прошла 2015? Као у сну, као у кошмару. У нади да нешто добро долази, и да нас као такво неће уплашити. Власт нам је обећавала много више него што смо у стању да поднесемо. И у томе је наша предност, одатле извиру стрепње, зато што не знамо шта нам се спрема. Зашто би нас било ко питао шта желимо, шта нам се догађа, држи ли нас каква зебња, јесу ли оправдани наши страхови? Пред ким, пред чим? То нисмо успели да сазнамо. Сваког божјег дана слушали смо премијера, постали смо зависници од његове беседе, не може се замислити дан без његовог наступа. Тако нас је то ухватило па не пушта! Постали смо недовољни себи, неповерљиви према стању ствари око нас. Кључна мисија власти била је (и јесте) да нас увери да живимо у лумпенпролетерској верзији бајке која нам је дар за

Претходна Следећа

1
2
3
4
5
6
7
8
9

Почетна / Љубодраг Стојадиновић

13.06.2026 у 09:21

Иран минирао локације залиха уранијума

13.06.2026 у 09:16

„Нова” од прокоцканих шанси са Вашингтоном до страха од Американаца на Ђердапу

13.06.2026 у 09:11

Додик: БиХ је пропала земља у којој Срби не желе да живе

13.06.2026 у 08:59

Полиција искористила еуфорију око СП за хапшење у Лими

13.06.2026 у 08:51

Рекордан пад цена нафте

13.06.2026 у 08:46

„Данас” брани децу од Експа, а ћутао је док су их водили у блокаде