Недеља, 07.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.02	117.73	117.38
	100.74	101.35	101.05
	127.63	128.4	128.01

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Борис Јашовић

Колумнисти

18.09.2016 у 08:15

Далеко су нордијске земље и сунце што сја

У чувеном шпагети-вестерну Серђа Леонеа „За долар више” Клинт Иствуд ставља главу у торбу ради једног долара више у својим бисагама. Аутомобилски радници Хенрија Форда стављали су, почетком 20. века, главу у торбу ради пет долара више на свом месечном конту. Немачки синдикати, с главом у торби, искамчили су минималну цену рада од седам долара по сату. (Аустралијанци су добацили до девет и по). После низа транзицијских година, и Александар Вучић је ставио ,,главу у торбу” и одлучио да минималну цену рада по сату (тзв. минималац), подигне за чак девет динара више! Руку на срце, Вучићев минималац биће прилично мањи од немачког, али ће истини за вољу бити и нешто већи од мауританијског. Како било, ствари се изгледа у Србији померају са мртве тачке. И то набоље. Фински амбасадор Петри

Колумнисти

18.08.2016 у 08:15

(Ауто)цензура

Пре два дана за јавност је затворена београдска поставка „Нецензурисаних лажи”. Тако ће изложба текстова који критикују власт кренути на републичку турнеју – по шумама и горама наше земље поносне. Циљ је показати широким народним масама да у Србији нема цензуре. Међутим, према највишем правном акту ове земље, у Србији заиста нема цензуре. Па шта се онда ког врага (што би рекао Душко Дугоушко) има доказивати? Прво, неспорно је да бар на папиру делујемо напредно. Друго, зар нас формална „очигледност” да у Србији нема цензуре, коју свесрдно подупире Члан 50 Устава РС, не нагони на помисао како Србија заиста припада елитној скупини демократских и надасве слободарских држава? Додуше, истина је и да папир све трпи. Тако у Уставу пише да је Косово (и Метохија) саставни део Србије, да наше

Колумнисти

14.07.2016 у 08:15

Сабајле код Вучића

У премодерној Србији, нарочито у ери пре Сретењског устава, Коџа Милош је обичавао да повремено прима људе из народа, саслуша њихове проблеме и ако узмогне – да им штогод помогне. Једном таквом приликом, рече му један човек из народа (сав у ритама) да је повише његовог села радила спахијска воденица, али да је за време буне изгорела па да због тога народ мора носити жито на мељаву чак у треће село. ,,Ја сам”, рече му човек, „сиромах, али добар мајстор, обновио бих воденицу али се кмет томе противи.” „Чиниш волико”, узвикну Милош, а онда пријатељски приупита човека, „да ли би ти могао малко помакнути ту воденицу узводно?” „Бих”, одговори му овај к’о из топа. „Е, ондак учини тако јер ако воденица није на старом месту, нико ти ништа не може.” Коџа Милош Обреновић

Колумнисти

23.06.2016 у 08:15

Протести у Француској и Србији – драстичне разлике

Замислите да се у Србији тренутно (као у Француској) одржава Европско првенство у фудбалу, а незадовољни грађани (као у Француској) крену да протестују због тога што је влада изменила неке одредбе закона о раду – прописала да се уместо 35 часова недељно ради 40 и више сати, те да се послодавцима омогући лакше отпуштање запослених. Најпре би се премијер обратио новинарима, изјављујући да немоћна опозиција хушка народ на власт, а све у циљу минирања владиних напора да инкасира паре од организације Европског првенства и повећа привредни раст земље. Затим би „Информер” преко целе насловнице налепио драматични наслов како стране силе настоје да сруше Вучића. Однекуд би се јавио и технички министар рада Вулин с тезом да само нерадници могу критиковати тако савршен закон о раду какав Србија

Колумнисти

19.05.2016 у 08:15

Мило и Миле

У прошли петак део опозиције у црногорском парламенту (у директном ТВ преносу), скандирао је премијеру: „Мило, лопове!” Уследила је реплика премијера Ђукановић Мила: „Браво, кретени!” У суботу је опозиција у Републици Српској (у директном ТВ преносу), скандирала председнику: „Миле, лопове!” Уследила је реплика председника Додик Милорада у виду ултимативног хита Митра Мирића: „Не може нам нико ништа, јачи смо од судбине!” Да сам којим случајем поклоник теорија завере помислио бих да су Американци употребили експериментално биолошко оружје те расули некакав нервни прах који циљано делује на политичаре тако да они од њега пошандрцају. На срећу (или жалост), нисам теоретичар завере већ социолог, а социологија се, између осталог, бави и друштвеним интеракцијама. (Опростите политичари,

Колумнисти

15.04.2016 у 08:15

Панамски папирићи

Од када је света и века, то јест од тренутка кад су Адам и Ева изгнани из рајског врта, човек сања о томе да створи парче раја на земљи. Морова „Утопија”, Кампанелин „Град сунца”, Титова самоуправна Југославија, Ђулијанијев Њујорк, Вучићев „Београд на води”… још увек нису остварили поменути циљ. Тек је са тзв. пореским рајевима сан делимично остварен – штавише, мултипликован је. Али, кренимо редом. Шта добијете када укрстите романописца и агента ЦИА? Сасвим логично – управљачки дуо глобалне агенције за регистрацију офшор фирми. Тако се „Мосак–Фонсека” налази у Панами – земљи која се, поред Кајманских острва, Кипра, Сингапура… сврстава у ред „пореских рајева”. Укратко, реч је о државама са ниским порезима, у којима човек сасвим неспутано може да „опере” свој иначе тешким муљањем стечени

Колумнисти

23.03.2016 у 08:15

Сироти мали функционери

Шта је друго функционер неголи виспрени вршилац одређене функције. Држиш метлу у руци и метеш тротоар, вршиш дакле функцију уличног чистача – несумњиво, ти си функционер. Шкрабаш кредом по табли и преносиш знање ђацима, обављаш дакле функцију наставника – без дилеме, ти си функционер. Ипак, размислимо ли на трен о пређашњим констатацијама, схватићемо да ту није баш све како треба. Да јесте – тада би и чистач и наставник били обухваћени законом о функционерима који се, изгледа, увелико крчка у „експрес лонцу” извршне власти. А то, као што је познато, није случај. Из донекле фрагментарних изјава министарке Удовички, разабирамо како је у припреми формирање некакве радне групе за израду закона о функционерима. Елем, није баш најјасније прецизирано ко све може носити ту ласкаву титулу,

Коментари

21.02.2016 у 08:15

Потковица која звекеће

Знам човека који, шта год га питали, упорно одговора како ради петнаест сати дневно, седам дана у недељи. „Извините, какво ће време бити сутра?” „Ја радим петнаест сати дневно, седам дана у недељи!” Притом, није реч о некаквом испошћеном трудбенику с почетка индустријске ере кад је радна недеља заиста трајала стотину и пет сати. Реч је о дипломираном правнику који никад, ваљда, није радио у својој струци. (Унутарстраначки арбајт се не рачуна.) Ко афектира неку особину и хвалише се њоме, тај сам признаје да је нема – вели Артур Шопенхауер и притом наводи шпанску пословицу која гласи: „У потковици која звекеће нема једног ексера”. Разуме се да овим не заговарам тезу како поменути дипломирани правник није радишан човек. Баш напротив. Двадесет и кусур година седео је

Колумнисти

16.01.2016 у 08:15

Како систематски стварати идиота?

У грчком полису идиотима су називани људи који се нису бавили политиком. Нису то били апстиненти у модерном значењу те речи. Али, ни политика није била оно што је данас – пречица за реализацију властитих интереса. Политика је у антици представљала племениту вештину којом су се, у већини случајева, бавили слободни грађани вољни да без уплива личног интереса допринесу општем добру заједнице. Појединац је функционисао као „политичка животиња”, те би свако његово искакање из поменуте улоге значило да је или Бог или, што је био чешћи случај, будала. Речју, идиот се у антици није занимао за питања од јавног значаја. Данас би то био пасивни поданик (као бајаги грађанин) који не размишља својом главом, некритички гута штo му се сервира и кука да ништа не може да учини, мада прстом не мрда како

Коментари

09.12.2015 у 08:15

Професија стајач

Бити „стајач” у данашње време није мала ствар. Стојиш гордо (кано клисурине) иза политичара који даје изјаву медијима, набацујеш гримасе у такту говорникових емоција, смешкаш се, мрштиш, пркосиш, па то је више од обичног партијског задатка. То је занат. Ма шта занат – професија. У партијској хијерархији, „стајач” је котиран степеник изнад „бота”, и читава два степиника изнад почетника који лепи страначке плакате. „Стајачи” обично долазе из редова партијског подмлатка будући да се од малих ногу уче позирању пред камерама. „Ене га мој Станојко, десно од шефа посланичког клуба, љуби га деда! Види како стреља погледом, ко артиљерац! Их, да нам је више таких!…” Млађани „стајачи” редовно стоје иза политичара из средњих партијских ешелона (који неретко и сами изигравају „икебану” иза

Претходна Следећа

Почетна / Борис Јашовић

07.06.2026 у 18:23

Трамп: Нећемо повлачити војнике око Ирана

07.06.2026 у 18:21

Фудбалери Ирана стигли у Мексико

07.06.2026 у 18:20

Нема укидања санкција и одмрзавања средстава пре споразума са Ираном

07.06.2026 у 18:19

Русија више није једини „главни непријатељ“

07.06.2026 у 18:16

Вучевић у Футогу: Пред нама су избори, борићемо се за победу у Новом Саду и Војводини

07.06.2026 у 18:14

Пета узастопна победа Антонелија у Формули 1