Политика Online

Куп.	Прод.	Сред.
117.03	117.73	117.38
101.45	102.06	101.75
127.32	128.08	127.7

Друштво

15.12.2019 у 20:00

Хандке у „Политици” и Народном позоришту у Београду

Тек што су почеле да падају бомбе на Београд, и док су са свих страна стизале речи подршке нашем народу, једино је лично дошао у наш главни град – Петер Хандке. Аустријски писац, већ надалеко познат, обрео се у главном граду Србије. Нашла сам ових дана у мојој документацији фотографије на којима као новинар Културне рубрике „Политике”, у канцеларији тадашњег управника Народног позоришта Небојше Брадића, разговарам с Хандкеом. Датум: 28. април 1999. године. Само дан раније, на Светски дан позоришта, у подне, тог сунчаног, топлог дана

Коментари

16.10.2019 у 18:00

Велике и мале звезде сцене

Иритантни су ми били делови интервјуа са Душаном Ковачевићем, објављеним поводом 35 година постојања Звездара театра. Аутора бројних драма, писца сценарија, па и редитеља, познајем и пре него што је постао академик, незаобилазна личност и уметник минулог и овог века. Када смо гледали на премијери прву представу „Мрешћење шарана” Александра Поповића, у режији Дејана Мијача, обоје смо били млади. Ја новинар „Политике”, Ковачевић славан. И док је Ковачевићу, како каже у интервјуу „Политици” од 6. октобра, новоотворени театар био „налик на мало комфорнију шупу, са сценом у облику амфитеатра и са столицама на којима баш није било нимало пријатно седети” за оне који не знају, Звездара театар, је у оно време био нова сцена Дома културе „Вук Караџић”, али никако „налик шупи”. Уосталом, био је

Култура

03.02.2019 у 15:53

И то је био Мома Антоновић

Деведесетих година била су потребна само два текста на страницама Културне рубрике нашег листа па да део простора ФЛУ до наших дана остане студентима, уместо да се претвори у посластичарницу Нису само ликовна дела оно што је остало после Моме Антоновића, дивног уметника и омиљеног човека и професора који је чак у три мандата био декан Факултета ликовних уметности у Београду (први пут 1988–1990, други пут 1990–1992. и трећи, последњи пут, 1998–2000. године). Мома је имао много пријатеља и међу новинарима ‚‚Политике”. Свакодневно је пролазио поред ресторана „Грмеч” на путу ка кући. Најчешће би сео за наш сто и наручио један „вињаук”. Било је то деведесетих година. Једног дана наишао је, сео и пожалио се гласом очајника да не зна шта да ради, јер Саша (Александра) Бановић, тада

Друштво

28.12.2018 у 09:53

Преминула Бранка Јеремић Субота

У уторак ујутру уобичајено испијање кафе Бранке Јеремић Суботе и њеног супруга Миње прекинуто је њеном изненадном смрћу. Ова новинарка и уредница цео радни век провела је у кући „Политика”, започевши каријеру у „Политикином забавнику”, да би после девет година прешла у „Базар”. Њени текстови били су социјалне природе, јер се бавила породичним проблемима људи, писала о болесној деци, понирући истраживачки у сваки случај и истерујући правду до краја. Та врста новинарске социјалне репортаже коју је истрајно неговала, резултирала је најчешће тако што је угроженима после њених написа био обезбеђен кров над главом, деци лечење од неизлечивих болести… Умела је речима и емоцијом да придобије читаоце, да пробуди ону њихову лепшу, хуманију страну и подстакне их да се одазову акцијама помоћи

Магазин

06.02.2018 у 13:32

Купање у колоњској води

Специјално за „Политику” Корзика – Шта све човек треба да уради, да прочита, отпутује, види, па да се ослободи лажних клишеа! Чини се просечно образованом човеку да готово све зна о – Наполеону! Онда се испостави да је био у заблуди. Прва и највећа јесте да је чувени војсковођа и император био – низак. Можда, за данашње појмове кошаркашких двометраша. У једној блиц-анкети на чартер-лету Београд–Ајачио, колико је био висок Наполеон, деведесет одсто је одговорило: „Па кажу низак као Наполеон, не виши од метар и по”. Нетачно. Лекари су аутопсијом његовог тела утврдили све детаље, па тако и висину 1,68. Волео је и да га сликари овековече на белом коњу, поред изузетно високих гардиста! Отуда и утисак о његовом ниском расту. Наполеонова родна кућа је узбудљив сусрет са духом породице

Свет

10.12.2017 у 22:00

Корзиканци су се притајили

Од нашег специјалног извештача Бастија – Корзиканци су се само притајили. Када су 2014. године чланови Fronte di Liberazione Nazionale Corsu (НФЛЦ) после свакодневних терористичких напада на француске банкаре, бизнисмене и њихову имовину одлучили да са поља терора изађу на – политичку сцену, одлука се показала као више него добар потез. Јер, чак 38 бомбашких напада на виле француских грађана само у 2011. години и силне пљачке нису дали резултат као недавни излазак на изборе. Националисти неколико групација углавном траже или већу аутономију или чак – самосталност. Чак 45,4 одсто освојених гласова на недавним изборима за јединствену скупштину са 63 одборника више је него обећавајући успех националиста.

Култура

25.08.2017 у 11:22

Дан кад се Џери Луис извинио једном – новинару

Цео свет се оневеселио на вест да нас је у својој 91. години напустила легенда филмске комедије Џери Луис. И његова дуговечност као мегазвезде, писца, сценаристе, редитеља и хуманисте била је као на филму. Ја нисам била критичар, али сам као новинар Културне рубрике „Политике” била те давне 1990. године специјални извештач са Међународног филмског фестивала у Сан Себастијану.

Коментари

14.10.2016 у 08:15

Кад Ристић дигне прашину Цитат

Пре 33 године гледала сам мјузикл, мегаспектакл „Тајна Црне руке”. Исти аутор текста, Младомир Пуриша Ђорђевић, исти редитељ, Љубиша Ристић, композитор музике Давор Роко, као и делови музике класичара Вердија, Вагнера, Штрауса, Чајковског... сценограф Миодраг Табачки (сада је придодато још четворо), кореографија, као некад, Нада Кокотовић, група балерина КПГТ-а коју води Иванка Лукатели, као и балерине Аје Јунг, глумице Рада Ђуричин, Тања Бошковић, данас као и пре три деценије... и да не ређам, јер је извођача око 70! То може данас само Ристић! Некад Љуба Тадић, сада Власта Велисављевић у улози Пашића, па некад Радко Полич у трострукој улози, Инге Апелт... Некад Тања Бошковић у улози Драге Машин, данас поп-звезда Наташа Беквалац, учесница Евросонга Бојана Стаменов, некад Бранислав

Култура

07.07.2016 у 11:25

Публика, то чудно биће

Ова земља нема срећу да, попут Италије, на идеју и уз издашне паре једног индустријалца, власника компаније ‚‚Тод” покрене обнову Колосеума старог 2.000 година, која се мери у милионима евра. Наши тајкуни улажу огроман новац у мегаломанске шопинг-молове, зарад инстант профита. Држава још нема те инструменте да наложи тајкунима или контроверзним бизнисменима, ма како се они звали, да ће им бити смањене камате, порези, ако направе, на пример позоришну зграду, стану иза изградње Београдске опере, или макар суфинансирања неког фестивала. Некад се, а по француском моделу, од Самоуправне интересне заједнице културе Града (популарног СИЗ-а) на сваки динар из неке фирме добијао динар од СИЗ-а. Била је дакле формула „динар на динар”. Данас је то мисаона именица, а не би морала да буде. Сведоци

Култура

15.07.2015 у 11:54

„Цезар” остао без овација

Специјално за „Политику”

Свети Стефан – Није било нимало лако, у ова времена, ни некад богатом фестивалу Будва Град театар да у мноштво програма удене и ту своју прву драмску премијеру о којој се већ унапред много слушало и очекивало. У програму и афишама стоји да је Граду театру помогао и Центар за културу –...

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Аутор: Мирјана Радошевић