Политика Online

Куп.	Прод.	Сред.
117.02	117.73	117.37
101.32	101.93	101.62
126.88	127.64	127.26

Колумнисти

26.02.2016 у 08:15

Атмосфера

Понекад ми се јаве млади људи који траже савет око одласка на студије напоље. Свако има различите разлоге и надања, али се увек сви слажу око фрустрирајуће атмосфере за развој младих у земљи. Према истраживању Ипсоса, омладина која одлази опредељује се за Запад, али је за војну сарадњу са Русијом. Говоре о два различита филма: један је онај у којем су они главни лик са каријером и љубавним животом, а други је филм о антиимперијалистичком рату. Као што филмове памтимо по атмосфери, тако и у кући или држави владају атмосфере које одсликавају међуљудске односе, који утичу на наше одлуке. Тако је субјективни осећај младих о њиховој будућности у Србији, насупрот званичној метеоролошкој прогнози, врло неповољан. Клима у којој живе млади је као у драми „Уносно место” Островског, где је

Колумнисти

29.01.2016 у 09:05

Земља Поштенија

„Само погледајте своје тањире: видите увезени кукуруз, пиринач или просо, то је империјализам”, тако је Томас Санкара описивао владавину кроз финансијске институције, као и домаће и стране асистенте који одржавају просјачки менталитет народа. Буркина Фасо се некада звала Горња Волта, а онда је афрички Че Гевара капетан Томас Санкара повео револуцију, постао председник и преименовао државу у „Земља поштених људи”, у слободном препеву: Поштенија. Елоквентан, харизматичан и скроман, Санкара је реформски водио земљу четири године. Онда га је убио најбољи друг у пучу иза којег су стајале Француска и САД. О Санкари сам научио на текућем филмском фестивалу „Кустендорф”, у селекцији „Деколонизовање филма”. У Србији власт не говори о сиромаштву, а што избори буду ближи, све ће се више чути

Колумнисти

01.01.2016 у 09:05

Шетња кроз Париз и годину

Свет је знатно промењен у протеклој години, а у Паризу, граду у којем пишем овај текст, те промене се виде и на улици. Шетајући опажам безбедност, економију, идеолошки муљ, екологију и „Ратове звезда” као мали резиме претходне године. У Паризу је наизглед све по старом: туристи су ту, лепо обучени млади пију кафу у кафеима, улице су пуне за божићне празнике, Парижани су предусретљиви, на радију интелектуалци нашироко дискутују о Курану, а свежи багети миришу из пекара. Међутим, на улазу у већу књижару или радњу, државну институцију, цркву или музеј морате да отворите торбу за инспекцију, откопчате капут и прођете кроз детектор. Зависно од локације, са стране може стајати војска или полиција. Пријатељ је приметио да се у групама увек налазе војници различитог етничког порекла

Колумнисти

04.12.2015 у 08:15

Нема никога за воланом

У филму „Франкофонија” Александра Сокурова на текућем Фестивалу ауторског филма, симбол Француске Маријана седи поред Наполеона испред Мона Лизе у Лувру. Маријана понавља: „Слобода, братство, једнакост”, док Наполеон говори: „Све ово, то сам ја”, и показује по музеју. Сокуров указује на сукоб у оквиру француске и европске традиције, на вишевековну контрадикцију која је гурнута под тепих империје. Маријанина парола никада није постала делотворна. Пре него што инсистирамо на слободи говора, можда би требало, као што је Кјеркегор писао, да практикујемо слободу мисли. Лидери са гордим прокламацијама тврде да знају шта треба чинити, а биће пре, као у песми Вилијама Карлоса Вилијамса, „да никог нема да вози кола”. Када је НАТО организовао интервенције на Блиском истоку, било је гласова

Остали коментари

11.09.2015 у 08:15

Људски отпад

Насиље нам настањује свакодневицу, нормализовано је, спустио се праг толеранције, па се навикавамо на идеју да су неки људи небитни, потрошни, да је свеједно хоће ли бити живи, а камо ли срећни. Не треба да постоје или свеједно је да ли ће постојати. Прва асоцијација су нам физичко насиље и ратови, али насиље треба схватити шире да би се обухватио цео зачарани круг економске и међународне...

Погледи

14.08.2015 у 08:15

Очекујући барбаре

„Шта чекамо овде на агори окупљени? / Треба данас барбари да стигну. / Зашто у сенату влада такав нерад? / Што сенатори већају, а не доносе законе? / Зато што ће барбари данас стићи”, писао је грчки песник Константин Кавафи (превод: Иван Гађански и Ксенија Марицки Гађански – барбар уместо варвар који обично само значи дивљи рушитељ). Данијел Менделсон из „Њујоркера” је пре две године поводом...

Остали коментари

17.07.2015 у 08:15

Повик у агори

Заједница постоји са циљем остварења неког добра, а то је, по Аристотелу, лична срећа (цветање) појединaца. Европска унија данас није таква заједница. Аристотел је веровао у владавину најбољих људи, односно аристократије, а писао је и о њеној супротности – олигархији оних који мисле да имају већа политичка права јер су богатији и моћнији. Еврогрупа са којом је разговарао Варуфакис не постоји...

Погледи

19.06.2015 у 08:15

Немојте на море на које немате пара да идете

Од главне железничке станице у Франкфурту до седишта Европске централне банке наилазим на велику четврт црвених фењера са тужним лицима наркомана, стари град који се реконструише, шопинг молове и стаклене небодере у којима су седишта корпорација. Одмах ту је зграда „Дојче бана”, мало даље споменик евру, а преко пута, под дневним светлом, видим у улазу једне модерне зграде младића са иглом у...

Погледи

22.05.2015 у 08:10

Заставе и чаршафи у Венецији

Пишем вам о Бијеналу у Венецији и о вези политике и уметности. Најлепше инсталације које сам видео налазе севан Бијенала и направиле су их Италијанке – то је веш који се суши на жицама између зграда у уским венецијанским улицама, изгледа као да се беле заставе њишу на ветру. Отварање Бијенала је 9. маја, али све што је битно догађа се од 6. до 8. маја. Тада долазе јавне личности, људи са...

Погледи

24.04.2015 у 08:00

Тумачење премијера

Премијер Србије је лик на политичкој позорници, па је самим тим и глумац, али је и јунак којег би могао да тумачи професионални глумац у филму. За сасвим уверљиво и искрено играње лика премијера, глумац мора да разуме свог јунака, чак и да га воли, да верује да свако од нас чини ствари мислећи да ради добро. Тако лик председника САД игра Кевин Спејси у серији „Кућа од карата” и поклања пажњу...

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Аутор: Игор Симић