Политика Online

Куп.	Прод.	Сред.
117.02	117.72	117.37
102.02	102.64	102.33
126.55	127.31	126.93

Свет

27.06.2018 у 22:00

Блиски исток бира – економија или суверенитет

Усред славља због тријумфа на турским изборима, упркос вековном ривалству турског и иранског народа, Реџеп Тајип Ердоган мора да је с извесном нервозом држао једно око на протестима који су у Ирану опет избили због скока инфлације и посртања тамошње економије под међународним притиском. Турска привреда начета Ердогановим споровима са суседима и силама попут САД, донедавно и Русије, уз бујање инфлације као најакутнији симптом, разлог је што је председник Турске превремено расписао изборе како се о његовој власти грађани не би опредељивали кад стање можда постане још теже. Уз Турке и Иранце, Палестинци – још један народ од којег може зависити стабилност Блиског истока, па тиме и Европе – управо су, такође стешњени између сопствених владара и страних сила, стављени пред избор представљен

Свет

20.06.2018 у 22:00

Нови Трампов ударац Уједињеним нацијама

САД су се повукле из Савета УН за људска права, али не у знак покајања због тога што децу илегалних имиграната раздвајају од родитеља и држе их у жицом ограђеним просторима које је, упркос креативности америчких тврдих десничара у смишљању еуфемизама, тешко назвати другачије него кавезима. Званичан разлог за тај потез администрације Доналда Трампа је то што се Савет наводно претворио у „септичку јаму политичке пристрасности”, у којој је на мети увек Израел, док се разни кршиоци људских права провлаче без последица. Тако је Трамп нашао још један изговор за испад своје нетрпељивости према међународним телима у којима бар начелно гласови свих држава вреде подједнако и одлуке се доносе усаглашавањем уместо диктатом огољене политичке, економске и војне снаге највећих чланица. Иза Израела се

Свет

11.06.2018 у 22:00

Италија престала да прима мигранте

Спасилачки брод „Водолија” са 629 миграната из Африке, међу њима и 124 детета, углавном без родитеља, као и седам трудница, пловио је јуче Средоземним морем између Италије и Малте, безуспешно тражећи луку која би га примила и, према речима хуманитарне организације „СОС Медитеран”, трошећи последње залихе хране, довољне тек до данас. Драма је трајала све док шпански премијер Педро Санчез није издао инструкције градској управи Валенсије да пусти „Водолију” у своју луку. Тако је нова италијанска влада остварила своје обећање присталицама да ће престати да прихвата мигранте. Одмах се, као и власти Малте, суочила са протестима Европске уније, али и са истим оним видом отпора који су америчке савезне државе и градови с либералним управама пружили Доналду Трампу кад је он најавио такав однос

Свет

10.06.2018 у 22:02

Јорданско чвориште блискоисточних превирања

Мере штедње заведене после споразума с Међународним монетарним фондом довелe су до масовних протеста и дрмања владе у Јордану. Криза у хашемитској краљевини има и узроке дубље од драстичног повећања пореза и других намета за пуњење државног буџета. Као што је у разним навратима ова наизглед скрајнута арапска земља била важан савезник из другог плана за многе веће играче, преко Јордана се сада, претећи да му скрше леђа и колена, преламају многи значајни процеси. На делу у јорданским превирањима су: одблесци „арапског пролећа“, последице ирачке инвазије и сиријског рата, пре свега разливање избеглица регионом, те палестинско питање и саудијско

Међународни преглед

26.05.2018 у 22:00

Нуклеарна одбрана на ел-ес-дију

Залуд је Шведској да својим грађанима дели брошуре о томе како да у случају рата нађу храну и лекове и све што им је неопходно да преживе, залуд све то кад се за одбрану и они и цела Европа ослањају на америчку армију, у којој је и међу онима што надзиру нуклеарне пројектиле нађена група војника која је дуге дане у бази у Вајомингу прекраћивала узимањем тешке психоделичне дроге ел-ес-ди. И тај је екстравагантни одушак, рискантан и по ноћног чувара неког запуштеног циркуса, засењен непредвидивим понашањем америчког врховног команданта, Доналда Трампа, који никако да се одлучи да ли да буде миротворац или велики ратник, ваљда зато што му ни једно ни друго не пристаје. Феудални мултилатерализам: Без припреме Трамп заказује и потом, на прву, сасвим очекивану провокацију, хировито

Свет

22.05.2018 у 21:44

Ултиматум Ирану као аустроугарски Србији

Последњи амерички списак захтева Ирану толико је нереалан и налик тражењу изговора за рат да га више не пореде само са увертиром за инвазију на Ирак. Амерички медији, попут „Вашингтон поста”, преносе и оцене, какву је, на пример, дао и професор Стивен Волт, који на Харварду предаје међународне послове, да услови које је државни секретар САД Мајк Помпео изнео пред техеранске власти личе на аустроугарски ултиматум Србији 1914. године. Потврдило се схватање да Вашингтон више не циља само нуклеарни програм Ирана колико тражи да та држава потпуно промени своју укупну политику. Између осталог, захтева се и да инспектори имају приступ иранским војним локацијама уопште, не искључиво оним за које се зна да се на њима развија нуклеарна технологија.

Свет

14.05.2018 у 18:55

Крвави сукоби у Гази

Најмање 52 Палестинца погинула су у сукобима с израелском војском током протеста због отварања америчке амбасаде у Јерусалиму, који Израелци сматрају за своју „вечиту и недељиву” престоницу, док Палестинци полажу право на његов источни део као главни град своје будуће државе. Према наводима званичника из Газе, палестинске територије с које је око 40.000 демонстраната покушало да провали ограду која тај појас одваја од Израела, рањено је више од 2.200 особа. Далеко мање Палестинаца је протестовало на Западној обали, као и унутар Јерусалима.

Свет

10.05.2018 у 22:00

Ракетни окршај Ирана и Израела

Једва нешто више од 24 часа након што је Доналд Трамп почео отворено да руши споразум о нуклеарном програму с Ираном, тврдећи да он не пружа довољно гаранција за мир, избила је досад најжешћа размена ватре између Израела и иранских снага у Сирији, дајући за право онима који су слутили да ће потез шефа Беле куће само уклонити препреке с ратних стаза на Блиском истоку. Ово је први пут да је Иран, према оптужбама Тел Авива, гађао неку територију коју Израелци сматрају својом: део Голанске висоравни који су заузели 1967. Као одговор на 20 иранских ракета, од којих су наводно само четири стигле до израелских положаја, где су оборене пре него што су начиниле било какву штету, војска Израела извела је свој највећи ваздушни напад у Сирији још од прекида непријатељстава с том земљом 1974.

Међународни преглед

28.04.2018 у 22:00

Индијско престројавање

Окружена све већим бројем чланица блока на који се географски наслања али је разна политичка питања држе на дистанци од њега, једна земља у развоју одржава неутралност помоћу просторно удаљене велике силе. Потреба за бржим привредним напретком, у првом реду, побудила је ову земљу да размишља о зближавању са суседним блоком, односно с њеним богатим челником, с којим је и рат водила. Први корак ка повезивању с бившим отвореним непријатељем можда је начињен на управо завршеном самиту који је за будућност Азије и целог света важнији од сусрета због којег је пао у сенку, оног између председника Северне и Јужне Кореје. Јер, овде није реч о Србији и њеној позицији „острва” усред чланица имућне ЕУ и војно доминантног НАТО-а предвођеног Америком, у односу на које балансира добрим односима с

Свет

23.04.2018 у 08:59

Обнова Сирије прогутаће 400 милијарди долара

„На тебе је ред, Докторе”, написали су у марту 2011. клинци на једном од зидова у граду Дери, верујући да ће „арапско пролеће”, као и Алија у Тунису и Мубарака у Египту, убрзо с власти отерати офталмолога по образовању, сиријског председника по породичном наслеђу, Башара ел Асада. Клинцима се та наивност може опростити, али су подједнако погрешиле и америчке обавештајне службе када су недуго затим Бараку Обами препоручиле да одустане од релативног примирја које је у том тренутку, након вишедеценијских трвења, владало између САД и фамилије Асад јер би оно било контрапродуктивно по интересе Вашингтона када ускоро Дамаск буду преузели побуњеници.

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Аутор: Владимир Вукасовић