Kup.	Prod.	Sred.
117.02	117.72	117.37
102.71	103.33	103.02
126.18	126.94	126.56

Svet

27.06.2018 u 22:00

Bliski istok bira – ekonomija ili suverenitet

Usred slavlja zbog trijumfa na turskim izborima, uprkos vekovnom rivalstvu turskog i iranskog naroda, Redžep Tajip Erdogan mora da je s izvesnom nervozom držao jedno oko na protestima koji su u Iranu opet izbili zbog skoka inflacije i posrtanja tamošnje ekonomije pod međunarodnim pritiskom. Turska privreda načeta Erdoganovim sporovima sa susedima i silama poput SAD, donedavno i Rusije, uz bujanje inflacije kao najakutniji simptom, razlog je što je predsednik Turske prevremeno raspisao izbore kako se o njegovoj vlasti građani ne bi opredeljivali kad stanje možda postane još teže. Uz Turke i Irance, Palestinci – još jedan narod od kojeg može zavisiti stabilnost Bliskog istoka, pa time i Evrope – upravo su, takođe stešnjeni između sopstvenih vladara i stranih sila, stavljeni pred izbor

Svet

20.06.2018 u 22:00

Novi Trampov udarac Ujedinjenim nacijama

SAD su se povukle iz Saveta UN za ljudska prava, ali ne u znak pokajanja zbog toga što decu ilegalnih imigranata razdvajaju od roditelja i drže ih u žicom ograđenim prostorima koje je, uprkos kreativnosti američkih tvrdih desničara u smišljanju eufemizama, teško nazvati drugačije nego kavezima. Zvaničan razlog za taj potez administracije Donalda Trampa je to što se Savet navodno pretvorio u „septičku jamu političke pristrasnosti”, u kojoj je na meti uvek Izrael, dok se razni kršioci ljudskih prava provlače bez posledica. Tako je Tramp našao još jedan izgovor za ispad svoje netrpeljivosti prema međunarodnim telima u kojima bar načelno glasovi svih država vrede podjednako i odluke se donose usaglašavanjem umesto diktatom ogoljene političke, ekonomske i vojne snage najvećih članica. Iza Izraela se

Svet

11.06.2018 u 22:00

Italija prestala da prima migrante

Spasilački brod „Vodolija” sa 629 migranata iz Afrike, među njima i 124 deteta, uglavnom bez roditelja, kao i sedam trudnica, plovio je juče Sredozemnim morem između Italije i Malte, bezuspešno tražeći luku koja bi ga primila i, prema rečima humanitarne organizacije „SOS Mediteran”, trošeći poslednje zalihe hrane, dovoljne tek do danas. Drama je trajala sve dok španski premijer Pedro Sančez nije izdao instrukcije gradskoj upravi Valensije da pusti „Vodoliju” u svoju luku. Tako je nova italijanska vlada ostvarila svoje obećanje pristalicama da će prestati da prihvata migrante. Odmah se, kao i vlasti Malte, suočila sa protestima Evropske unije, ali i sa istim onim vidom otpora koji su američke savezne države i gradovi s liberalnim upravama pružili Donaldu Trampu kad je on najavio takav odnos

Svet

10.06.2018 u 22:02

Jordansko čvorište bliskoistočnih previranja

Mere štednje zavedene posle sporazuma s Međunarodnim monetarnim fondom dovele su do masovnih protesta i drmanja vlade u Jordanu. Kriza u hašemitskoj kraljevini ima i uzroke dublje od drastičnog povećanja poreza i drugih nameta za punjenje državnog budžeta. Kao što je u raznim navratima ova naizgled skrajnuta arapska zemlja bila važan saveznik iz drugog plana za mnoge veće igrače, preko Jordana se sada, preteći da mu skrše leđa i kolena, prelamaju mnogi značajni procesi. Na delu u jordanskim previranjima su: odblesci „arapskog proleća“, posledice iračke invazije i sirijskog rata, pre svega razlivanje izbeglica regionom, te palestinsko pitanje i saudijsko

Međunarodni pregled

26.05.2018 u 22:00

Nuklearna odbrana na el-es-diju

Zalud je Švedskoj da svojim građanima deli brošure o tome kako da u slučaju rata nađu hranu i lekove i sve što im je neophodno da prežive, zalud sve to kad se za odbranu i oni i cela Evropa oslanjaju na američku armiju, u kojoj je i među onima što nadziru nuklearne projektile nađena grupa vojnika koja je duge dane u bazi u Vajomingu prekraćivala uzimanjem teške psihodelične droge el-es-di. I taj je ekstravagantni odušak, riskantan i po noćnog čuvara nekog zapuštenog cirkusa, zasenjen nepredvidivim ponašanjem američkog vrhovnog komandanta, Donalda Trampa, koji nikako da se odluči da li da bude mirotvorac ili veliki ratnik, valjda zato što mu ni jedno ni drugo ne pristaje. Feudalni multilateralizam: Bez pripreme Tramp zakazuje i potom, na prvu, sasvim očekivanu provokaciju, hirovito

Svet

22.05.2018 u 21:44

Ultimatum Iranu kao austrougarski Srbiji

Poslednji američki spisak zahteva Iranu toliko je nerealan i nalik traženju izgovora za rat da ga više ne porede samo sa uvertirom za invaziju na Irak. Američki mediji, poput „Vašington posta”, prenose i ocene, kakvu je, na primer, dao i profesor Stiven Volt, koji na Harvardu predaje međunarodne poslove, da uslovi koje je državni sekretar SAD Majk Pompeo izneo pred teheranske vlasti liče na austrougarski ultimatum Srbiji 1914. godine. Potvrdilo se shvatanje da Vašington više ne cilja samo nuklearni program Irana koliko traži da ta država potpuno promeni svoju ukupnu politiku. Između ostalog, zahteva se i da inspektori imaju pristup iranskim vojnim lokacijama uopšte, ne isključivo onim za koje se zna da se na njima razvija nuklearna tehnologija.

Svet

14.05.2018 u 18:55

Krvavi sukobi u Gazi

Najmanje 52 Palestinca poginula su u sukobima s izraelskom vojskom tokom protesta zbog otvaranja američke ambasade u Jerusalimu, koji Izraelci smatraju za svoju „večitu i nedeljivu” prestonicu, dok Palestinci polažu pravo na njegov istočni deo kao glavni grad svoje buduće države. Prema navodima zvaničnika iz Gaze, palestinske teritorije s koje je oko 40.000 demonstranata pokušalo da provali ogradu koja taj pojas odvaja od Izraela, ranjeno je više od 2.200 osoba. Daleko manje Palestinaca je protestovalo na Zapadnoj obali, kao i unutar Jerusalima.

Svet

10.05.2018 u 22:00

Raketni okršaj Irana i Izraela

Jedva nešto više od 24 časa nakon što je Donald Tramp počeo otvoreno da ruši sporazum o nuklearnom programu s Iranom, tvrdeći da on ne pruža dovoljno garancija za mir, izbila je dosad najžešća razmena vatre između Izraela i iranskih snaga u Siriji, dajući za pravo onima koji su slutili da će potez šefa Bele kuće samo ukloniti prepreke s ratnih staza na Bliskom istoku. Ovo je prvi put da je Iran, prema optužbama Tel Aviva, gađao neku teritoriju koju Izraelci smatraju svojom: deo Golanske visoravni koji su zauzeli 1967. Kao odgovor na 20 iranskih raketa, od kojih su navodno samo četiri stigle do izraelskih položaja, gde su oborene pre nego što su načinile bilo kakvu štetu, vojska Izraela izvela je svoj najveći vazdušni napad u Siriji još od prekida neprijateljstava s tom zemljom 1974.

Međunarodni pregled

28.04.2018 u 22:00

Indijsko prestrojavanje

Okružena sve većim brojem članica bloka na koji se geografski naslanja ali je razna politička pitanja drže na distanci od njega, jedna zemlja u razvoju održava neutralnost pomoću prostorno udaljene velike sile. Potreba za bržim privrednim napretkom, u prvom redu, pobudila je ovu zemlju da razmišlja o zbližavanju sa susednim blokom, odnosno s njenim bogatim čelnikom, s kojim je i rat vodila. Prvi korak ka povezivanju s bivšim otvorenim neprijateljem možda je načinjen na upravo završenom samitu koji je za budućnost Azije i celog sveta važniji od susreta zbog kojeg je pao u senku, onog između predsednika Severne i Južne Koreje. Jer, ovde nije reč o Srbiji i njenoj poziciji „ostrva” usred članica imućne EU i vojno dominantnog NATO-a predvođenog Amerikom, u odnosu na koje balansira dobrim

Svet

23.04.2018 u 08:59

Obnova Sirije progutaće 400 milijardi dolara

„Na tebe je red, Doktore”, napisali su u martu 2011. klinci na jednom od zidova u gradu Deri, verujući da će „arapsko proleće”, kao i Alija u Tunisu i Mubaraka u Egiptu, ubrzo s vlasti oterati oftalmologa po obrazovanju, sirijskog predsednika po porodičnom nasleđu, Bašara el Asada. Klincima se ta naivnost može oprostiti, ali su podjednako pogrešile i američke obaveštajne službe kada su nedugo zatim Baraku Obami preporučile da odustane od relativnog primirja koje je u tom trenutku, nakon višedecenijskih trvenja, vladalo između SAD i familije Asad jer bi ono bilo kontraproduktivno po interese Vašingtona kada uskoro Damask budu preuzeli pobunjenici.

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Vladimir Vukasović