Крвави сукоби у Гази
Најмање 52 Палестинца погинула су у сукобима с израелском војском током протеста због отварања америчке амбасаде у Јерусалиму, који Израелци сматрају за своју „вечиту и недељиву” престоницу, док Палестинци полажу право на његов источни део као главни град своје будуће државе.
Према наводима званичника из Газе, палестинске територије с које је око 40.000 демонстраната покушало да провали ограду која тај појас одваја од Израела, рањено је више од 2.200 особа. Далеко мање Палестинаца је протестовало на Западној обали, као и унутар Јерусалима. Израелска војска је била у приправности, очекујући и ракетни напад из Газе, у којој је у међувремену – предупређујући опасност од експлозивом наоружаних милитаната – како је саопштено, бомбардовала пет положаја радикалног покрета Хамас, пренео је „Харец”.
Свечана церемонија отварања амбасаде одржана је на 70. годишњицу проглашења израелске независности и дан уочи Накбе, „Катастрофе”, што је назив под којим Палестинци обележавају, како наводе, изгон стотина хиљада својих сународника из Јерусалима у време стварања Израела и у годинама које су уследиле. Недељама пред овај дан, још од краја марта, Палестинци су почели с протестним комеморацијама Накбе сваке недеље, при чему је у борбама с израелском армијом погинула, зависно од извора, најмање 61 особа.
Израелске снаге су у рату 1967. заузеле и источни део Јерусалима. Нова америчка амбасада се налази управо на некадашњој линији разграничења између западне и источне области тог града.
Доналд Трамп је у име САД прошлог децембра, одступајући од вишедеценијске државне политике, признао Јерусалим за израелску престоницу и најавио пресељење америчке амбасаде из Тел Авива. Касније је прецизирано да Трамп тиме наводно није одредио став Вашингтона у тренутно замрлим мировним преговорима између Израелаца и Палестинаца, односно да није искључио могућност да источни део Јерусалима постане палестинска престоница. Симболички, међутим, селидба амбасаде, без обзира на то што није смештена у источни део града, подршка је израелским политичким струјама које цео Јерусалим третирају као своју престоницу.
Пристајање уз њих Трамп је демонстрирао још кад је за свог амбасадора у Израелу изабрао Дејвида Фридмена, а за посредника у блискоисточним преговорима свог зета Џареда Кушнера. И он и Фридмен повезани су с оним круговима у Израелу који, осим што Јерусалим доживљавају као искључиво израелски град, нису уопште склони ни формирању било какве палестинске државе. И Трамп је касније рекао да би му одустајање од њеног стварања било прихватљиво ако би се око тога договорили Израелци и Палестинци.
Јучерашњој церемонији присуствовали су и Кушнер, заједно са супругом и Трамповом кћерком Иванком, као и Фридмен и амерички секретар за финансија Стивен Менучин. Међу званицама је, према наводима израелских медија, био и Роберт Џефрес, евангелистички пастор и члан саветодавних тела Трампа и Беле куће, познат и по томе што је раније изјављивао да ће Јевреји после смрти ићи у пакао, јер је рај само за хришћане, као и по уверењу да је ислам зло, а католичанство „плод Сатаниног генија”. Али, судећи по његовом прошлонедељном интервјуу за Фокс њуз, у којем је рекао и да „Бог благосиља САД јер су изабрале да благосиљју Израел”, Џефрес спада у ону групу америчких хришћанских фундаменталиста која је уверена да обнова Израела са Јерусалимом као престоницом води судњем дану као прочишћењу након којег ће праведни дочекати рај.
У тој групи је још једна особа из америчке делегације на јучерашњој церемонији, Џон Хејги, оснивач организације Уједињени хришћани за Израел. Он је, према „Џерузалем посту”, 2008. рекао да је Адолф Хитлер „испуњавао божји план кад је охрабрио Јевреје да се врате у Израел”. Потом је демантовао оптужбе да је тиме правдао Холокауст.
На пакао Трећег рајха је подсетила и вероватно најконтроверзнија изјава јучерашњег узаврелог дана, коју је дао израелски министар за јавну безбедност Гилад Ердан. Он је рекао да „број жртава у протестима у Гази не значи ништа, као што ни број нациста страдалих у светском рату не значи да је нацизам нешто што се може објаснити или разумети”, навео је „Харец”. Израелски премијер Бенјамин Нетанијаху је казао да је „Трамп, признавши историју (да је Јерусалим престоница Израела), допринео стварању историје”.
Изјаве на церемонији отварања амбасаде су ипак биле мање провокативне, па је тако Кушнер рекао да је коначно призната истина да је Јерусалим престоница Израела и да су „они који изазивају насиље део проблема а не решења”. Трамп је из САД честитао Израелу и поручио да та држава „има право да одреди где јој је престоница”, као и да Вашингтон остаје „посвећен омогућавању трајног мировног споразума Израелаца и Палестинаца”.
Од реакција са супротне стране, најсликовитија је била она коју је у име турске владе изнео њен портпарол Бекир Боздаг: према његовим речима, САД и Израел су подједнако одговорне за „масакр” над Палестинцима у Гази. Неколико сати раније је турски председник Реџеп Тајип Ердоган, јавио је Ројтерс, оценио да је Америка премештањем амбасаде у Јерусалим одбацила своју улогу посредника на Блиском истоку.
Ту су одлуку Сједињених Држава осудили и Иран и њему близак либански покрет Хезболах. Арапска лига је најавила да ће сутра одржати ванредни састанак како би њене чланице расправљале о „нелегалном” потезу Америке.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


