Недеља, 07.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.02	117.73	117.38
	100.74	101.35	101.05
	127.63	128.4	128.01

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Бранислав Радивојша

Друштво

07.02.2018 у 23:35

Не хају за примедбе о сукобу интереса

Главна порука са недавног састанка министра просвете Младена Шарчевића и ректора Универзитета у Крагујевцу Небојше Арсенијевића је да би у „крагујевачком случају” институције требало да раде свој посао и да се њихове одлуке морају поштовати. Jедна од тих одлука је прекјучерашња, Савета универзитета, којом је син ректора ослобођен одговорности због свог доктората, али остаје важећа препорука Агенције за борбу против корупције о разрешењу Арсенијевића због посла који је обезбедио свом зету. Да ректор води рачуна о својим правима пред институцијама говори то да се жалио Одбору Агенције, као другостепеном органу, на првостепену одлуку. Тај жалбени поступак траје, а могуће је касније тражити правду и пред Управним судом. Сва та права постоје зато да онај ко се сумњичи за неко (не)дело не би

Друштво

05.02.2018 у 22:00

Некад повлашћени, данас протестују

Део опозиције протестовао је у недељу увече испред зграде РТС-а у Таковској улици због, како је речено, континуираног кршења закона и предизборне блокаде опозиционих странака на јавном сервису. Затражена је и смена директора и уредника информативног програма због „вишегодишњег незаконитог и политички пристрасног рада”. Једносатни скуп почео је тачно у пола осам, чиме је симболично означен главни разлог протеста – незадовољство централном информативном емисијом. На протесту је говорила и др Јованка Матић, али не као страначки представник, него као „стручни грађанин” из Института друштвених наука. Питамо је зашто је говорила на овом страначком скупу, а она каже да и поред свих ових година реформи још немамо јавни сервис какав грађанима треба, јер ниједна власт није хтела да се одрекне

Друштво

04.02.2018 у 22:00

И трећи мандат може да постане први

Ово је изборна година на нашим државним универзитетима. Ускоро почињу први потези за кандидовање нових „органа пословођења”, односно декана и ректора, мада је већ сад јасно да ће два члана новог закона о високом образовању у великој мери утицати на карактер тих избора. У првом од та два члана (64) наведено је да се „орган пословођења бира на три године са могућношћу једног узастопног избора”, а у другом (144) да се „у укупан број мандата не рачунају мандати до ступања на снагу овог закона”. Шта ове одредбе значе? Првопоменуту (чл. 64) правници различито тумаче, јер се не зна може ли неко ко је био два пута по три године на месту ректора или декана после трогодишње паузе поново да буде шест година на истом месту. Друга одредба (144), међутим, потпуно је јасна, али се претпоставља да ће

Друштво

29.01.2018 у 22:00

Докторат (ни)је породична ствар

Министар просвете Младен Шарчевић изјавио је да су „алармиране” Агенција за борбу против корупције и Комисија за етичка питања Универзитета, како би се решио проблем у вези са спорним докторатом сина ректора Универзитета у Крагујевцу. – Инспекцији је наложено да се задржи на универзитету и истражи шта још може – рекао је министар, а поједини медији су ових дана известили да је ректор Небојша Арсенијевић омогућио свом сину да упише докторат пре него што је дипломирао и да га је наводно и запослио на факултету. Шта је од тога истина утврдиће надлежни органи, али пошто се о разним случајевима непотизма на нашим универзитетима не говори тако ретко, питамо

Друштво

28.01.2018 у 22:00

Студирао отац, студираће и син

Професор Филозофског факултета у Београду Слободан Цвејић у разговору за ,Политику” истакао је да високо образовање данас губи некадашњу позитивну улогу социјалне промоције сиромашних. Некада су наиме деца радника и сељака у релативно великом броју доспевала на универзитете, завршавала их и тако уз образовање мењали социјалну структуру друштва, док је данас таквих генерацијских искакања из слоја у слој много мање. Да ли је професор Цвејић у праву? Најлакше бисмо то проверили једноставним увидом у социјалну слику данашње студентске популације, али испоставило се да на универзитету нису били расположени за новинарска завиривања у „породична стабла” њихових полазника, па смо информације о томе потражили из друге руке. Истраживање Центра за образовне политике и Универзитета у

Друштво

28.01.2018 у 10:39

Дневници пуни добрих оцена

Економски форум у Давосу ове године је био посвећен разликама између богатих и сиромашних на светском плану, а ми у Србији имамо наше унутрашње неједнакости које нису тако велике као глобалне, али их зато има свуда. Па чак и у школама, иако оне нису лако видљиве. Објашњавајући откуд ове неједнакости, социолог Данило Вуковић каже да се образовање данас све више посматра као систем који припрема раднике за тржиште рада, а не људе спремне да учествују у јавном животу. Некада су политички циљеви и идеологије, на пример, једнакост и социјална правда, у многоме дефинисали правце развоја образовања, а сада то место постепено заузимају предузетнички дух и вештине потребне за запошљавање

Друштво

26.01.2018 у 11:22

О богатој историји српског богослужења

Уочи великог јубилеја, осам векова самосталности СПЦ, Институт за литургику Православног факултета Универзитета у Београду покренуо је пројекат „Историја српског богослужења”, који је јуче, уз присуство великог броја свештеника и академика, представљен у Српској академији наука. Циљ пројекта је да се у две вишетомне едиције сагледа вековна историја литургијског живота српске цркве. Ова историја, речено је, обухвата литургијску праксу и њено окружење – храмове у којима се богослужења врше, ликовне и музичке уметничке изразе и паралеле оном што се верује и свештенослужи, предмете примењене уметности итд. На скупу су представљене и три књиге из едиције „Историја српског богослужења”: „Српска барокна теологија” Владимира Вукашиновића, „Историјско-богословска анализа српских штампаних

Друштво

21.01.2018 у 21:31

Увећавају се разлике између богатих и сиромашних

Србија је земља великих социјалних неједнакости: проценат оних који код нас купују луксузне аутомобиле исти је као у најразвијенијим европским земљама, док је удео оних који уопште могу да купе аутомобил далеко испод европског просека. Истовремено, 26 одсто становништва живи с приходима који су шездесет одсто нижи од нашег иначе ниског просечног прихода. Ова поређења у разговору за „Политику” помиње социолог Слободан Цвејић, професор на Филозофском факултету у Београду, а на питање где се сиромаштво код нас највише препознаје, каже да га, за разлику од развијених земаља, више има у селима него у градовима. Нарочито се то односи на старачка домаћинства,

Друштво

18.01.2018 у 22:00

Високе школе не маре за спорне докторате

Комисија за акредитацију је оспорила највише докторских диплома наставника на високим струковним школама. Према неким проценама, од укупно 95 оспорених, на овим школама их је око шездесет. Када је прекјуче одржана Скупштина Конференције високих струковних школа, очекивало се да ће директори проговорити о овим оспоравањима, али ова тема није била на дневном реду. Председника Скупштине Конференције високих струковних школа професора Бранка Савића, уједно директора Високе техничке школе струковних студија у Новом Саду, питамо зашто о томе није било речи, а он каже да је у Србији укупно 64 високе школе и да све заједно имају око три хиљаде наставника. Према томе, поменутих 60 наставника с оспореним дипломама ипак су мали број да би се о томе на скупштини водила дебата. Како су школе у

Друштво

15.01.2018 у 22:00

Били бисмо здравији да склањамо сланик са стола

Уместо лечењем, било би боље да се бавимо спречавањем болести, чуло се јуче на научном скупу одржаном у САНУ, посвећеном значају превенције за заштиту здравља људи у Србији. Поздравну реч присутнима упутили су председник Академије Владимир Костић и министар здравља Златибор Лончар, док је академик Љубиша Ракић у уводном излагању подсетио да је одавно декларативно прихваћен став да је превенција ефективнија од лечења, али да тај концепт није доживео апсолутну примену. Татјана Пекмезовић, професорка Медицинског факултета у Београду, говорећи о неколико нивоа превенције, подсећа на значај оне примарне, усмерене ка здравим особама. Тим поводом, поменула је Роузову теорему превенције, која се своди на то да изложеност великог броја људи малом ризику може довести до много више оболелих

Претходна Следећа

2
3
4
5
6
7
8
9
10

Почетна / Бранислав Радивојша

07.06.2026 у 21:34

У близини замка Бофорт у јужном Либану пронађени тунели Хезболаха

07.06.2026 у 21:26

САД поздрављају примирје у Либану али Израел има право на самоодбрану

07.06.2026 у 21:21

Председник Вучић честитао баскеташима Србије освајање бронзе на СП у Варшави

07.06.2026 у 21:09

Дански фудбалер Ериксен изгубио свест на терену

07.06.2026 у 20:57

Прогласов линч: Марш напоље из сале, сметаш нам

07.06.2026 у 20:53

Напад код нуклеарке у Чернобиљу изазвао штету