Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.33	101.94	101.63
126.77	127.54	127.16

Društvo

07.02.2018 u 23:35

Glavna poruka sa nedavnog sastanka ministra prosvete Mladena Šarčevića i rektora Univerziteta u Kragujevcu Nebojše Arsenijevića je da bi u „kragujevačkom slučaju” institucije trebalo da rade svoj posao i da se njihove odluke moraju poštovati. Jedna od tih odluka je prekjučerašnja, Saveta univerziteta, kojom je sin rektora oslobođen odgovornosti zbog svog doktorata, ali ostaje važeća preporuka Agencije za borbu protiv korupcije o razrešenju Arsenijevića zbog posla koji je obezbedio svom zetu. Da rektor vodi računa o svojim pravima pred institucijama govori to da se žalio Odboru Agencije, kao drugostepenom organu, na prvostepenu odluku. Taj žalbeni postupak traje, a moguće je kasnije tražiti pravdu i pred Upravnim sudom. Sva ta prava postoje zato da onaj ko se sumnjiči za neko (ne)delo ne bi

Društvo

05.02.2018 u 22:00

Nekad povlašćeni, danas protestuju

Deo opozicije protestovao je u nedelju uveče ispred zgrade RTS-a u Takovskoj ulici zbog, kako je rečeno, kontinuiranog kršenja zakona i predizborne blokade opozicionih stranaka na javnom servisu. Zatražena je i smena direktora i urednika informativnog programa zbog „višegodišnjeg nezakonitog i politički pristrasnog rada”. Jednosatni skup počeo je tačno u pola osam, čime je simbolično označen glavni razlog protesta – nezadovoljstvo centralnom informativnom emisijom. Na protestu je govorila i dr Jovanka Matić, ali ne kao stranački predstavnik, nego kao „stručni građanin” iz Instituta društvenih nauka. Pitamo je zašto je govorila na ovom stranačkom skupu, a ona kaže da i pored svih ovih godina reformi još nemamo javni servis kakav građanima treba, jer nijedna vlast nije htela da se odrekne

Društvo

04.02.2018 u 22:00

I treći mandat može da postane prvi

Ovo je izborna godina na našim državnim univerzitetima. Uskoro počinju prvi potezi za kandidovanje novih „organa poslovođenja”, odnosno dekana i rektora, mada je već sad jasno da će dva člana novog zakona o visokom obrazovanju u velikoj meri uticati na karakter tih izbora. U prvom od ta dva člana (64) navedeno je da se „organ poslovođenja bira na tri godine sa mogućnošću jednog uzastopnog izbora”, a u drugom (144) da se „u ukupan broj mandata ne računaju mandati do stupanja na snagu ovog zakona”. Šta ove odredbe znače? Prvopomenutu (čl. 64) pravnici različito tumače, jer se ne zna može li neko ko je bio dva puta po tri godine na mestu rektora ili dekana posle trogodišnje pauze ponovo da bude šest godina na istom mestu. Druga odredba (144), međutim, potpuno je jasna, ali se pretpostavlja da će

Društvo

29.01.2018 u 22:00

Doktorat (ni)je porodična stvar

Ministar prosvete Mladen Šarčević izjavio je da su „alarmirane” Agencija za borbu protiv korupcije i Komisija za etička pitanja Univerziteta, kako bi se rešio problem u vezi sa spornim doktoratom sina rektora Univerziteta u Kragujevcu. – Inspekciji je naloženo da se zadrži na univerzitetu i istraži šta još može – rekao je ministar, a pojedini mediji su ovih dana izvestili da je rektor Nebojša Arsenijević omogućio svom sinu da upiše doktorat pre nego što je diplomirao i da ga je navodno i zaposlio na fakultetu. Šta je od toga istina utvrdiće nadležni organi, ali pošto se o raznim slučajevima nepotizma na našim univerzitetima ne govori tako retko, pitamo

Društvo

28.01.2018 u 22:00

Studirao otac, studiraće i sin

Profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu Slobodan Cvejić u razgovoru za ,Politiku” istakao je da visoko obrazovanje danas gubi nekadašnju pozitivnu ulogu socijalne promocije siromašnih. Nekada su naime deca radnika i seljaka u relativno velikom broju dospevala na univerzitete, završavala ih i tako uz obrazovanje menjali socijalnu strukturu društva, dok je danas takvih generacijskih iskakanja iz sloja u sloj mnogo manje. Da li je profesor Cvejić u pravu? Najlakše bismo to proverili jednostavnim uvidom u socijalnu sliku današnje studentske populacije, ali ispostavilo se da na univerzitetu nisu bili raspoloženi za novinarska zavirivanja u „porodična stabla” njihovih polaznika, pa smo informacije o tome potražili iz druge ruke. Istraživanje Centra za obrazovne politike i

Društvo

28.01.2018 u 10:39

Dnevnici puni dobrih ocena

Ekonomski forum u Davosu ove godine je bio posvećen razlikama između bogatih i siromašnih na svetskom planu, a mi u Srbiji imamo naše unutrašnje nejednakosti koje nisu tako velike kao globalne, ali ih zato ima svuda. Pa čak i u školama, iako one nisu lako vidljive. Objašnjavajući otkud ove nejednakosti, sociolog Danilo Vuković kaže da se obrazovanje danas sve više posmatra kao sistem koji priprema radnike za tržište rada, a ne ljude spremne da učestvuju u javnom životu. Nekada su politički ciljevi i ideologije, na primer, jednakost i socijalna pravda, u mnogome definisali pravce razvoja obrazovanja, a sada to mesto postepeno zauzimaju preduzetnički duh i veštine potrebne za zapošljavanje

Društvo

26.01.2018 u 11:22

O bogatoj istoriji srpskog bogosluženja

Uoči velikog jubileja, osam vekova samostalnosti SPC, Institut za liturgiku Pravoslavnog fakulteta Univerziteta u Beogradu pokrenuo je projekat „Istorija srpskog bogosluženja”, koji je juče, uz prisustvo velikog broja sveštenika i akademika, predstavljen u Srpskoj akademiji nauka. Cilj projekta je da se u dve višetomne edicije sagleda vekovna istorija liturgijskog života srpske crkve. Ova istorija, rečeno je, obuhvata liturgijsku praksu i njeno okruženje – hramove u kojima se bogosluženja vrše, likovne i muzičke umetničke izraze i paralele onom što se veruje i sveštenosluži, predmete primenjene umetnosti itd. Na skupu su predstavljene i tri knjige iz edicije „Istorija srpskog bogosluženja”: „Srpska barokna teologija” Vladimira Vukašinovića, „Istorijsko-bogoslovska analiza srpskih

Društvo

21.01.2018 u 21:31

Uvećavaju se razlike između bogatih i siromašnih

Srbija je zemlja velikih socijalnih nejednakosti: procenat onih koji kod nas kupuju luksuzne automobile isti je kao u najrazvijenijim evropskim zemljama, dok je udeo onih koji uopšte mogu da kupe automobil daleko ispod evropskog proseka. Istovremeno, 26 odsto stanovništva živi s prihodima koji su šezdeset odsto niži od našeg inače niskog prosečnog prihoda. Ova poređenja u razgovoru za „Politiku” pominje sociolog Slobodan Cvejić, profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu, a na pitanje gde se siromaštvo kod nas najviše prepoznaje, kaže da ga, za razliku od razvijenih zemalja, više ima u selima nego u gradovima. Naročito se to odnosi na staračka domaćinstva,

Društvo

18.01.2018 u 22:00

Visoke škole ne mare za sporne doktorate

Komisija za akreditaciju je osporila najviše doktorskih diploma nastavnika na visokim strukovnim školama. Prema nekim procenama, od ukupno 95 osporenih, na ovim školama ih je oko šezdeset. Kada je prekjuče održana Skupština Konferencije visokih strukovnih škola, očekivalo se da će direktori progovoriti o ovim osporavanjima, ali ova tema nije bila na dnevnom redu. Predsednika Skupštine Konferencije visokih strukovnih škola profesora Branka Savića, ujedno direktora Visoke tehničke škole strukovnih studija u Novom Sadu, pitamo zašto o tome nije bilo reči, a on kaže da je u Srbiji ukupno 64 visoke škole i da sve zajedno imaju oko tri hiljade nastavnika. Prema tome, pomenutih 60 nastavnika s osporenim diplomama ipak su mali broj da bi se o tome na skupštini vodila debata. Kako su škole u

Društvo

15.01.2018 u 22:00

Bili bismo zdraviji da sklanjamo slanik sa stola

Umesto lečenjem, bilo bi bolje da se bavimo sprečavanjem bolesti, čulo se juče na naučnom skupu održanom u SANU, posvećenom značaju prevencije za zaštitu zdravlja ljudi u Srbiji. Pozdravnu reč prisutnima uputili su predsednik Akademije Vladimir Kostić i ministar zdravlja Zlatibor Lončar, dok je akademik Ljubiša Rakić u uvodnom izlaganju podsetio da je odavno deklarativno prihvaćen stav da je prevencija efektivnija od lečenja, ali da taj koncept nije doživeo apsolutnu primenu. Tatjana Pekmezović, profesorka Medicinskog fakulteta u Beogradu, govoreći o nekoliko nivoa prevencije, podseća na značaj one primarne, usmerene ka zdravim osobama. Tim povodom, pomenula je Rouzovu teoremu prevencije, koja se svodi na to da izloženost velikog broja ljudi malom riziku može dovesti do mnogo više

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Branislav Radivojša