Субота, 06.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.02	117.73	117.38
	100.74	101.35	101.05
	127.63	128.4	128.01

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Мухарем Баздуљ

Колумнисти

09.06.2016 у 08:15

Интермецо

Кад смо били деца, кад су на телевизији постојала само два програма, највише смо мрзели „интермецо”. Тако су се називали бизарни садржаји креирани због потребе да се попуне рупе у програму. Интермецо би се обично састојао из низа смирујућих инсерата из природе (река тече, ждралови лете, сунце залази) праћених звучном кулисом озбиљне музике. Етимолошки, „интермецо” је „нешто између”, а историјски је реч о краткој, самосталној и обично забавној драмској представи која се играла између чинова дужег комада или опере. Гледајући нови сазив Народне скупштине, човеку је тешко да не помисли како је цео период између октобра 2000. и маја 2012. године у новијој историји Србије заправо био интермецо. У том контексту скоро пророчански звуче речи Војислава Шешеља изговорене деветог марта (од свих

Уводник

02.06.2016 у 22:00

Ђилас

Да је жив, Милован Ђилас би сутра прославио стотину и пети рођендан. Дело му је, међутим, живо, да живље не може бити. У Београду је управо објављена књига „Писма из затвора”, а у последњем броју једног од глобално највибрантнијих интелектуалних часописа „Лондон ривју оф букс” публикован је есеј историчара Томаса Минија о рецентном новом издању Ђиласових „Разговора са Стаљином” на енглеском језику. Кад из данашње перспективе посматрамо Ђиласа чини нам се заправо да живимо у епохи патуљака. Кроз Ђиласов живот ломило се двадесето столеће, а он је у светској историји актер и субјекат, не пуки посматрач и марионета. Отиснути се у живот из Подбишћа код Мојковца, а онда с једва навршених тридесет и пет година разговарати на равној нози с најмоћнијим човеком на планети, то делује као

Уводник

15.05.2016 у 22:00

Из 1992. у 1944.

Пун је свет разних фанатика, свега има у божијој башти, па тако и оних који знају све, и још мало више, о такмичењу за „Песму Евровизије”. И ми, међутим, које та тема не занима превише нисмо прексиноћ могли да се не сетимо како ово није први пут да на „Евровизији” побеђује песма с годином у наслову. Ове године је, знамо, победила Украјина, односно њена представница Џамала, с песмом „1944”, док је 1990. победила Италија, односно њен представник Тото Котуњо, с песмом „Инсиеме: 1992”. Такмичење је ове године одржано у Стокхолму, у Шведској, а пре двадесет и шест година у Загребу, у Југославији. Све се у тих четврт века у Европи променило више од „Песме Евровизије”. Видљиво је то и из симболике победничких песама. Котуњова је гледала у будућност, макар и блиску, макар и само две

Култура

13.05.2016 у 21:05

Емотивна атомска бомба

Има људи чији нагласак вас у тренутку врати у предратно време, људи који су га сачували из прошлости свог завичаја, па је тај нагласак остао фиксиран за неки бивши тренутак, за неке осамдесете године прошлог века. Често је тако код Сарајлија које су отишле из Сарајева уочи или почетком рата као одрасли људи, па причају онако како се некада говорило у Топ-листи надреалиста или у раним Кустуричиним филмовима. Да нема тих људи, данас би се могло помислити да је нагласак по коме су у Југославији препознаване Сарајлије био чиста артифицијелност и досетка скупине уметника. Младен Митровић (рођен 1960. у Сарајеву) прича баш тако старинско сарајевски. Причали смо телефоном неколико пута пре овог разговора, договарали па одгађали сусрет, што због мојих, што због његових обавеза. Онда смо

Колумнисти

12.05.2016 у 08:30

Политичка физика

Некад се из даљине очито види много боље него изблиза. У мору постизборних коментара локалних новинара, аналитичара, друштвеномрежастих експерата опште праксе и осталих Нестора политикологије, истраживања руда и губљења времена, исписано је толико глупости да је та количина слепила и реторике „што је баби мило, то јој се снило” била заиста депресивна. Архимед је ономад тражио ослонац и довољно дугачку полугу да би померио свет, а ја сам, пробијајући се кроз макулатуру пропагандног спиновања у српској штампи и дигиталном Мордору, тражио једну-две смислене реченице. Пронашао сам их у анализи Олега Бондаренка објављеној у „Недељнику”. Не скривајући да на српске изборе гледа из руске перспективе, Бондаренко на једном месту износи нешто за шта наглашава да је његово „субјективно мишљење”, а та

Колумнисти

14.04.2016 у 08:15

Некако с пролећа 2020. године

Био сам недавно у Загребу и тамо с пријатељицом расправљао о ондашњој политичкој ситуацији. Она је левичарка и неописиво је бесна на филоусташке сентименте у новој власти Републике Хрватске, али је на претходним изборима апстинирала и упркос свему се не каје због тога. Каже да једноставно није имала за кога да гласа. Питао сам је зашто није гласала за СДП. Рекла је како за њу није проблем што СДП, ето, није права левица, него начин на који су се понашали док су имали власт, сва та бахатост и дезавуисање сваке критике примедбом да је стање још и добро у поређењу са оним које су они затекли. Насмејала се и рекла: То је као у оном вицу кад четрдесетгодишњакиња дође код гинеколога. Рекао сам да не знам тај виц. Иде овако: Четрдесетгодишњакиња дошла код гинеколога и он јој после прегледа каже

Уводник

06.04.2016 у 22:00

Тајминг

Један од кључних заплета у историји кримића као жанра јест очигледно самоубиство код кога се испоставља да је реч о убиству. Многи писци су се окушали у том типу заплета, Агата Кристи га је посебно волела, а код Артура Конана Дојла јавља се у једној од првих његових прича о Шерлоку Холмсу – „Пет наранчиних семенки” из 1891. године. Ипак, Дојлова књижевна величина добро се види по томе што је он успео и да напише савршену субверзију поменутог клишеа. Више од тридесет година након „Пет наранчиних семенки”, Дојл исписује једну од последњих прича о Шерлоку Холмсу – „Проблем моста Тор”. У сржи ове приче из 1922. године је ингениозна идеја о самоубиству које изгледа као убиство. Љубоморна супруга толико је посесивна да ће радије да се убије и напакује „убиство” љубавници мужа, него што ће

Колумнисти

17.03.2016 у 08:15

Небо је граница

Након што велики новинар умре, његови читаоци и годинама касније знају помислити: шта ли би он сада написао? Крајем ове године навршиће се пола деценије од смрти Кристофера Хиченса и тешко би ми било набројати колико ми је пута пало на памет шта би Хиченс написао о овоме или ономе, али такве су ми се мисли нарочито интензивирале откад је постало прилично извесно да ће Хилари Клинтон бити кандидаткиња Демократске странке за председника САД. Нико као Хиченс није тако ефектно раскринкавао неистине које је Хилари Клинтон изрицала кад се 2008. године са Бараком Обамом борила за председничку номинацију Демократске странке. Добро, он није подносио ни Била Клинтона и о његовим је непочинствима написао читаву књигу, али одбојност према његовој супрузи, мада испрва индиректна, почела је полако

Колумна недеље

27.02.2016 у 22:00

А замишљен је монументално

Само неколико дана уочи „суперуторка”, кад ће, по очекивањима многих, Хилари Клинтон скоро неповратно осигурати позицију кандидаткиње Демократске странке на изборима за председника Сједињених Америчких Држава, из Сарајева је стигла занимљива вест. Наиме, на седници Градског већа, заменик председавајућег Миро Лазовић „упутио је иницијативу да покојни амерички дипломата Ричард Холбрук добије адекватно спомен-обележје у Сарајеву”. Посланици у Градском већу подржали су иницијативу, саопштено је из Градске управе Сарајева. Занимљиво би било анализирати „споменичку политику” у земљама насталим распадом СФРЈ. Након што се социјалистичка Југославија већ одавно била распала, немачка историчарка Хајке Карге објавила је књигу „Сећање у камену – окамењено сећање?” (српско издање: Библиотека XX

Колумнисти

17.02.2016 у 22:05

Петлови и гуске

Каже се да су гуске гакањем спасиле Рим, а каже се и да петао који прерано кукуриче заврши у лонцу. Све, дакле, зависи од тајминга. Да су гуске гакале из чиста мира, а не у тренутку кад су варвари на препад кренули у јуриш, историја их не би запамтила. Да је петао боље темпирао своје кукурикање у складу са газдиним јутарњим навикама, дуже би живео. Кад мушкарци (а понекад и жене) желе да жене представе као глупаче називају их гускама. Идентификација мушкарца са петлом има позитивније конотације, мада је, што је зналцима етимологије познато, петао симболички повезан са органом који се у устаљеним поређењима такође везује за глупост. Успркос томе, „страшни петао” из Балашевићеве песме за собом вуче пријатне и афирмативне асоцијације. Неки од најпосебнијих Балашевићевих концерата

Претходна Следећа

Почетна / Мухарем Баздуљ

06.06.2026 у 23:36

ЕУ осуђује убиство војника УН мировних снага, али не наводи националност

06.06.2026 у 23:26

Посланик Хезболаха: Примирје треба да се односи на читаву либанску територију

06.06.2026 у 22:57

Писмо које није било намењено Путину

06.06.2026 у 22:55

Хулијан Алварез одбио да пређе у Арсенал

06.06.2026 у 22:54

Тренер Будућности продужио уговор са клубом из Подгорице

06.06.2026 у 22:53

Косињак Камиш: Украјина не треба да специјалне јединице назива по колаборационистима из УПА