Četvrtak, 04.06.2026.

Kursna lista

	Kup.	Prod.	Sred.
	117.03	117.74	117.39
	100.79	101.39	101.09
	127.45	128.21	127.83

Digitalne čitulje

Digitalno izdanje

Autor: Muharem Bazdulj

Kolumnisti

09.06.2016 u 08:15

Intermeco

Kad smo bili deca, kad su na televiziji postojala samo dva programa, najviše smo mrzeli „intermeco”. Tako su se nazivali bizarni sadržaji kreirani zbog potrebe da se popune rupe u programu. Intermeco bi se obično sastojao iz niza smirujućih inserata iz prirode (reka teče, ždralovi lete, sunce zalazi) praćenih zvučnom kulisom ozbiljne muzike. Etimološki, „intermeco” je „nešto između”, a istorijski je reč o kratkoj, samostalnoj i obično zabavnoj dramskoj predstavi koja se igrala između činova dužeg komada ili opere. Gledajući novi saziv Narodne skupštine, čoveku je teško da ne pomisli kako je ceo period između oktobra 2000. i maja 2012. godine u novijoj istoriji Srbije zapravo bio intermeco. U tom kontekstu skoro proročanski zvuče reči Vojislava Šešelja izgovorene devetog marta (od svih

Uvodnik

02.06.2016 u 22:00

Đilas

Da je živ, Milovan Đilas bi sutra proslavio stotinu i peti rođendan. Delo mu je, međutim, živo, da življe ne može biti. U Beogradu je upravo objavljena knjiga „Pisma iz zatvora”, a u poslednjem broju jednog od globalno najvibrantnijih intelektualnih časopisa „London rivju of buks” publikovan je esej istoričara Tomasa Minija o recentnom novom izdanju Đilasovih „Razgovora sa Staljinom” na engleskom jeziku. Kad iz današnje perspektive posmatramo Đilasa čini nam se zapravo da živimo u epohi patuljaka. Kroz Đilasov život lomilo se dvadeseto stoleće, a on je u svetskoj istoriji akter i subjekat, ne puki posmatrač i marioneta. Otisnuti se u život iz Podbišća kod Mojkovca, a onda s jedva navršenih trideset i pet godina razgovarati na ravnoj nozi s najmoćnijim čovekom na planeti, to

Uvodnik

15.05.2016 u 22:00

Iz 1992. u 1944.

Pun je svet raznih fanatika, svega ima u božijoj bašti, pa tako i onih koji znaju sve, i još malo više, o takmičenju za „Pesmu Evrovizije”. I mi, međutim, koje ta tema ne zanima previše nismo preksinoć mogli da se ne setimo kako ovo nije prvi put da na „Evroviziji” pobeđuje pesma s godinom u naslovu. Ove godine je, znamo, pobedila Ukrajina, odnosno njena predstavnica Džamala, s pesmom „1944”, dok je 1990. pobedila Italija, odnosno njen predstavnik Toto Kotunjo, s pesmom „Insieme: 1992”. Takmičenje je ove godine održano u Stokholmu, u Švedskoj, a pre dvadeset i šest godina u Zagrebu, u Jugoslaviji. Sve se u tih četvrt veka u Evropi promenilo više od „Pesme Evrovizije”. Vidljivo je to i iz simbolike pobedničkih pesama. Kotunjova je gledala u budućnost, makar i blisku, makar i

Kultura

13.05.2016 u 21:05

Emotivna atomska bomba

Ima ljudi čiji naglasak vas u trenutku vrati u predratno vreme, ljudi koji su ga sačuvali iz prošlosti svog zavičaja, pa je taj naglasak ostao fiksiran za neki bivši trenutak, za neke osamdesete godine prošlog veka. Često je tako kod Sarajlija koje su otišle iz Sarajeva uoči ili početkom rata kao odrasli ljudi, pa pričaju onako kako se nekada govorilo u Top-listi nadrealista ili u ranim Kusturičinim filmovima. Da nema tih ljudi, danas bi se moglo pomisliti da je naglasak po kome su u Jugoslaviji prepoznavane Sarajlije bio čista artificijelnost i dosetka skupine umetnika. Mladen Mitrović (rođen 1960. u Sarajevu) priča baš tako starinsko sarajevski. Pričali smo telefonom nekoliko puta pre ovog razgovora, dogovarali pa odgađali susret, što zbog mojih, što zbog njegovih obaveza. Onda smo

Kolumnisti

12.05.2016 u 08:30

Politička fizika

Nekad se iz daljine očito vidi mnogo bolje nego izbliza. U moru postizbornih komentara lokalnih novinara, analitičara, društvenomrežastih eksperata opšte prakse i ostalih Nestora politikologije, istraživanja ruda i gubljenja vremena, ispisano je toliko gluposti da je ta količina slepila i retorike „što je babi milo, to joj se snilo” bila zaista depresivna. Arhimed je onomad tražio oslonac i dovoljno dugačku polugu da bi pomerio svet, a ja sam, probijajući se kroz makulaturu propagandnog spinovanja u srpskoj štampi i digitalnom Mordoru, tražio jednu-dve smislene rečenice. Pronašao sam ih u analizi Olega Bondarenka objavljenoj u „Nedeljniku”. Ne skrivajući da na srpske izbore gleda iz ruske perspektive, Bondarenko na jednom mestu iznosi nešto za šta naglašava da je njegovo „subjektivno mišljenje”, a ta

Kolumnisti

14.04.2016 u 08:15

Nekako s proleća 2020. godine

Bio sam nedavno u Zagrebu i tamo s prijateljicom raspravljao o ondašnjoj političkoj situaciji. Ona je levičarka i neopisivo je besna na filoustaške sentimente u novoj vlasti Republike Hrvatske, ali je na prethodnim izborima apstinirala i uprkos svemu se ne kaje zbog toga. Kaže da jednostavno nije imala za koga da glasa. Pitao sam je zašto nije glasala za SDP. Rekla je kako za nju nije problem što SDP, eto, nije prava levica, nego način na koji su se ponašali dok su imali vlast, sva ta bahatost i dezavuisanje svake kritike primedbom da je stanje još i dobro u poređenju sa onim koje su oni zatekli. Nasmejala se i rekla: To je kao u onom vicu kad četrdesetgodišnjakinja dođe kod ginekologa. Rekao sam da ne znam taj vic. Ide ovako: Četrdesetgodišnjakinja došla kod ginekologa i on joj posle

Uvodnik

06.04.2016 u 22:00

Tajming

Jedan od ključnih zapleta u istoriji krimića kao žanra jest očigledno samoubistvo kod koga se ispostavlja da je reč o ubistvu. Mnogi pisci su se okušali u tom tipu zapleta, Agata Kristi ga je posebno volela, a kod Artura Konana Dojla javlja se u jednoj od prvih njegovih priča o Šerloku Holmsu – „Pet narančinih semenki” iz 1891. godine. Ipak, Dojlova književna veličina dobro se vidi po tome što je on uspeo i da napiše savršenu subverziju pomenutog klišea. Više od trideset godina nakon „Pet narančinih semenki”, Dojl ispisuje jednu od poslednjih priča o Šerloku Holmsu – „Problem mosta Tor”. U srži ove priče iz 1922. godine je ingeniozna ideja o samoubistvu koje izgleda kao ubistvo. Ljubomorna supruga toliko je posesivna da će radije da se ubije i napakuje „ubistvo” ljubavnici muža,

Kolumnisti

17.03.2016 u 08:15

Nebo je granica

Nakon što veliki novinar umre, njegovi čitaoci i godinama kasnije znaju pomisliti: šta li bi on sada napisao? Krajem ove godine navršiće se pola decenije od smrti Kristofera Hičensa i teško bi mi bilo nabrojati koliko mi je puta palo na pamet šta bi Hičens napisao o ovome ili onome, ali takve su mi se misli naročito intenzivirale otkad je postalo prilično izvesno da će Hilari Klinton biti kandidatkinja Demokratske stranke za predsednika SAD. Niko kao Hičens nije tako efektno raskrinkavao neistine koje je Hilari Klinton izricala kad se 2008. godine sa Barakom Obamom borila za predsedničku nominaciju Demokratske stranke. Dobro, on nije podnosio ni Bila Klintona i o njegovim je nepočinstvima napisao čitavu knjigu, ali odbojnost prema njegovoj supruzi, mada isprva indirektna, počela je polako

Kolumna nedelje

27.02.2016 u 22:00

A zamišljen je monumentalno

Samo nekoliko dana uoči „superutorka”, kad će, po očekivanjima mnogih, Hilari Klinton skoro nepovratno osigurati poziciju kandidatkinje Demokratske stranke na izborima za predsednika Sjedinjenih Američkih Država, iz Sarajeva je stigla zanimljiva vest. Naime, na sednici Gradskog veća, zamenik predsedavajućeg Miro Lazović „uputio je inicijativu da pokojni američki diplomata Ričard Holbruk dobije adekvatno spomen-obeležje u Sarajevu”. Poslanici u Gradskom veću podržali su inicijativu, saopšteno je iz Gradske uprave Sarajeva. Zanimljivo bi bilo analizirati „spomeničku politiku” u zemljama nastalim raspadom SFRJ. Nakon što se socijalistička Jugoslavija već odavno bila raspala, nemačka istoričarka Hajke Karge objavila je knjigu „Sećanje u kamenu – okamenjeno sećanje?” (srpsko izdanje: Biblioteka XX

Kolumnisti

17.02.2016 u 22:05

Petlovi i guske

Kaže se da su guske gakanjem spasile Rim, a kaže se i da petao koji prerano kukuriče završi u loncu. Sve, dakle, zavisi od tajminga. Da su guske gakale iz čista mira, a ne u trenutku kad su varvari na prepad krenuli u juriš, istorija ih ne bi zapamtila. Da je petao bolje tempirao svoje kukurikanje u skladu sa gazdinim jutarnjim navikama, duže bi živeo. Kad muškarci (a ponekad i žene) žele da žene predstave kao glupače nazivaju ih guskama. Identifikacija muškarca sa petlom ima pozitivnije konotacije, mada je, što je znalcima etimologije poznato, petao simbolički povezan sa organom koji se u ustaljenim poređenjima takođe vezuje za glupost. Usprkos tome, „strašni petao” iz Balaševićeve pesme za sobom vuče prijatne i afirmativne asocijacije. Neki od najposebnijih Balaševićevih koncerata

Prethodna Sledeća

Početna / Muharem Bazdulj

04.06.2026 u 19:36

Vučić: Za mene je san jaka Srbija, veće plate i penzije i nizak javni dug

04.06.2026 u 19:24

Marija Vuković osvojila prvo mesto i postavila novi državni rekord

04.06.2026 u 19:24

Zaharova: Berlin optužio Moskvu što Nemačka nije izabrana za nestalnu članicu SB UN

04.06.2026 u 19:12

NBA doživotno zabranila ulazak dvojici navijača nakon utrčavanja na teren

04.06.2026 u 18:56

Upriličen susret i sa penzionerima Kikinde

04.06.2026 u 18:54

Šaja Labaf posle priznavanja krivice osuđen na uslovnu kaznu od dve godine i šest meseci