Понедељак, 15.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.73	117.38
	101.13	101.74	101.43
	127.07	127.83	127.45

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Александар Апостоловски

Интервју

15.09.2018 у 22:00

Већ сам уништио бека Наполија на Маракани

На опроштајној утакмици Уве Зелера, Драган Џајић и Еузебио су каснили. Било је неких проблема у авио-саобраћају, али су их брзо колима с аеродрома пребацили до Хамбурга. Немачка телевизија је извештавала у вестима где се тренутно налазе португалска и југословенска легенда. Напад тима света је изгледа овако: Џорџ Бест, Еузебио, Боби Чарлтон и Драган Џајић. Еузебио је дао спектакуларан гол. Џаја му је додао лопту петом. Ко се данас тога сећа? Драган Џајић хода по трави помоћног терена Звезде. Кадар је савршен. Празан терен и он.

Колумна недеље

15.09.2018 у 22:00

Било једном на Газиместану

Није Александар Вучић лагао када је рекао да је говор у северном делу Косовске Митровице писао недељама. Управо се седмицама уочи његовог обраћања Србима подгревала репризна газиместанска атмосфера, а судећи према ономе што је изговорио, сада је јасније зашто је и он сам додавао угаљ у медијске пећи. Ако су Срби очекивали да ће коначно сазнати нешто више о географији, Вучић се, посматрајући другове камараде и народ који је ишчекивао детаљни план „салветократије” и исцртавања нових граница између Срба и Албанаца, заправо обраћао другим слушаоцима.

Друштво

09.09.2018 у 22:00

Славна Кинескиња, унука српског коњаника

Крајем Првог светског рата Жарко Магарашевић је напустио коњичку јединицу аустроугарске армије и с групом Срба постао добровољац руске војске, доспевши у светском метежу до сибирског града Краснојарска. Група српских коњаника планирала је да се врати кући, у село Мирковце код Винковаца, најкраћим путем, кроз Кину, где су намеравали да се бродом докопају Европе. План им није успео. Век касније, његова унука Ден Ђун из Харбина борави у Србији. Са супругом Чен Сјуцином и сином Чен Нанфејем, сусрела се са својим бројним рођацима, Вукицом и Момчилом Живановићем и њиховим наследницима. Своју животну причу универзитетска професорка руског језика Ден Ђун преточила је у књигу „Азијска и европска породица”. Књига је део пројекта „Један појас, један пут”, коју она преводи на руски. У Београду

Колумна недеље

08.09.2018 у 22:00

Срби у Миловом царству

Ако закон логике каже да би онај Мило Ђукановић срушио овога Мила Ђукановића, шта се у међувремену догодило, па да овај Мило толико потире онога Мила? Некадашњи Слобин љубимац, који је заједно с Момиром Булатовићем и Светом Маровићем матурирао на Жутој греди, постављен из Београда на место премијера као најмлађи у Европи – имао је 29 година – побегао је из Слобиног крила, признао је Косово, учинивши да се Срби, оставши без једног ока у глави, осећају као киклоп којем је њихов ђетић Брут, уместо да забије нож у срце, оперисао катаракту. Ко је крив Милошевићу што није потписао предбрачни уговор, јер је у документу објављеном на сајту Председничке библиотеке и музеја Била Клинтона откривено да је власт Мила Ђукановића добила 55 милиона долара како би се дистанцирала од Београда. Мило

Друштво

03.09.2018 у 22:00

Парњача „Костолац” са Солунског фронта касни за Париз

Све је мање времена да парна локомотива „Костолац”, која се налази у Железничком музеју у Пожеги, буде изложена у Паризу, поводом великог обележавања стогодишњице завршетка Првог светског рата. Парњачу која је муницијом снабдевала српске војнике на Солунском фронту и представља део наше националне историје, по свему судећи, неће видети десетине светских лидера који ће присуствовати овом значајном догађају. Локомотива „Костолац” једна је од 200 произведених 1916. у САД за потребе француске војске која их је користила за разношење елемената за брзу конструкцију колосека и снабдевање артиљерије. Сачувана су само два примерка: наша локомотива, која је изложена на прузи уског колосека непосредно уз зграду главне железничке станице, и друга, која се чува у Саобраћајном музеју у Дрездену.

Колумна недеље

01.09.2018 у 22:00

Поново игра Звезда

Као тек други професионални фудбалер у историји Мајота, француске прекоморске територије смештене северно од Мозамбичког канала у Индијском океану, Ел Фарду бен Набухан се дуго смуцао по клубовима у Француској, а потом и Грчкој. Махом неуспешно. Бен је ипак имао нешто срећнију судбину од Милоша Дегенека, који је као беба, с мајком и оцем, у трактору бежао из Книна ка Србији, у тужној колони током операције „Олуја”. Потом је отишао у Аустралију, што даље од овог уклетог места, али га је трачак талента вратио назад, задња пошта Црвена звезда. На први поглед и Бен и Дегенек као да су откупљени с фудбалске депоније зарђалих играча, те им треба прикључити и центарфора Милана Павкова, потцењеног нападача Војводине и нишког Радничког, кога је Звезда купила без нарочите помпе. Павков је

Тема недеље

01.09.2018 у 22:00

Ноле, назад нећеш моћи

Само је на Новаку Ђоковићу било да се одлучи хоће ли се вратити у тениску игру престола пуном снагом или ће почети да упознаје живот кога се одрицао још од времена дечаштва. Он поседује сва права на самога себе. Шта год да одлучи, биће то прави избор за њега и увек погрешан за нас. Нолетова глава је исувише дуго штрчала међу постројеним Србима и само се чекао тренутак да се наслути његова абдикација, па да се спроведе омиљена национална операција: скраћивање највећег спортисте Србије. Наравно, за главу. С идолопоклонством смо гледали момка који се попео на висине где би већина нас преживљавала с маскама за кисеоник. Гледајући га, ми смо били ти који сервирамо за меч лопту. Ноле је наш медијум у царству снова и зато смо много више жалили за том опсеном, него он сам. Отуда је било

Друштво

26.08.2018 у 22:00

Миланковићев пројекат за рушење аеропланова

Славни српски научник Милутин Миланковић патентирао је у Управи за заштиту инжењерске својине Краљевине Југославије конструкцију противаеропланског топовског зрна. Патент је 1. јула 1934. године регистрован под редним бројем 10929 и налази се у архиви Српске академије наука и уметности. Творац астрономске теорије климатских промена којом је објаснио мистерију ледених доба и човек широког спектра интересовања који је оставио неизбрисиви траг у светској науци бавио се и војном проблематиком. Слободан Стојановић, потпредседник Удружења „Милутин Миланковић”, за „Политику” каже да се проналазак Миланковићеве конструкције топовског зрна за борбу против аеропланова и ваздушних лађа заснива на јединственој дводелној конструкцији – предњег дела, који је класично разорно експлозивно зрно, и

Колумна недеље

25.08.2018 у 22:00

Несташно брдо

Прво се истражи противник. А противник је брдо. Обично ту истрагу врше геолози, јер ако истрагу спроводи неко ко се не разуме у варљива брда, која су много прешла, природно је да ће она срушити све пред собом. Када се истражи снага несташног брда, инжењери га заробе бетонским потпорним зидом са што више челичне арматуре. И брдо више не може да мрдне. За ту стратегију не треба изучавати Сун Цуа, већ статику или стари уџбеник професора Рашковића, који је црвеном кредом на табли студентима цртао могућу реакцију на клизишта, па је имао проблема с комунистима. Звали су га на информативне разговоре, сумњичаво га питајући зашто реч „реакција” исписује црвеном бојом. Да није класни непријатељ? Професор се смејао, а они су га трпели и поред његових идејних скретања, јер су његови студенти

Друштво

23.08.2018 у 22:00

Грозница западног Нила опасна за старије људе

Четворо људи умрло је од грознице западног Нила у последњих недељу дана, па се број преминулих од почетка године у Србији повећао на 15, саопштио је Институт за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут”. У свим регистрованим случајевима са смртним исходом који се могу довести у везу са грозницом западног Нила реч је о особама са најмање једним придруженим хроничним обољењем и просечне старости од 75 година, сазнаје „Политика” у овом институту. Од грознице западног Нила, болести коју преносе заражени комарци, до сада је оболело 159 пацијената. Ово обољење у Србији је први пут регистровано 2012. године. Од тада до 2017. пријављена су 574 случаја, а умрла је 61 особа, наводе стручњаци Института. У протеклих пет година највећи број регистрованих случајева био је у 2013. години, када су

Претходна Следећа

Почетна / Александар Апостоловски

15.06.2026 у 00:59

Нови протест против Рамине владе и пројекта изградње одмаралишта

15.06.2026 у 00:54

Додик: Кад год се Немачка наоружавала Срби су страдали

15.06.2026 у 00:38

Израел забринут, Нетанјаху тражи хитан састанак са Трампом

15.06.2026 у 00:34

Трамп: Нека нафта „тече”, споразум са Ираном је завршен

15.06.2026 у 00:25

Холанђани два пута водили, Јапанци ипак ишчупали бод

15.06.2026 у 00:04

Америка и Иран постигли мировни споразум, потписи 19. јуна у Швајцарској