Четвртак, 18.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.74	117.39
	100.75	101.36	101.06
	127.21	127.98	127.59

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Александар Апостоловски

Теме недеље.

13.02.2016 у 22:00

Политика сатире

Ако смо професор Леон Којен и ја констатовали да смо у четвртак увече очували личну статусну неутралност, јер смо најпре присуствовали скупу Вука Јеремића на којој је окупио крем америчке и прозападне елите, а одмах након тога отишли на прославу прве годишњице руске агенције „Спутњик”, да ли је то пример политичке сатире? Или бих ушао у пределе сатиричног када бих констатовао како смо се у четвртак претворили у геополитичке кентауре. Били смо – пола Руси, пола Амери. Тек пред поноћ, уместо пепељуга, опет смо постали Срби! Иако је један од најугледнијих интелектуалаца и у својим јавним наступима показује како чврстину својих уверења, тако и велику ерудицију, Којен је, што иначе врло добро маскира, духовит човек. Али, он показује да је шала на сопствени рачун најбољи предуслов да се

Друштво

11.02.2016 у 22:05

Тајна руског одговора на Си-Ен-Ен

Због чега се Спутњик пре годину дана појавио у српској медијској галаксији, где иначе дуже време лебде страна медијска тела осталих империја? Лансиранa из Москве, са медијског космодрома који је створен у време владавине Владимира Путина, ова новинска агенција промовише вишеполарни свет. Заправо је то нови поредак у ком Русија јавља да је медвед изашао напоље и да је прилично огладнео, после две деценије боравка у пећини. Отуда се Спутњик не мота само по српском небу, већ се ехо медијског звучника Кремља чује на готово свим језицима света. Некадашњи поздрав „Говорит Масква са ултракратких таласа из агитпрповског центра ЦК КПСС – Радио Москве, замењен је софистицираном полифонијом путиновске медијске машинерије – од глобалног телевизијског чуда Раша Тудеј до Спутњика. Њихово медијско

Уводник

09.02.2016 у 22:00

Земља футсала

Сматрамо себе фудбалском нацијом, а испоставља се да смо – фусталска! Признајем да сам прескакао извештаје с некаквог европског првенства у спорту чудног имена, који је, испоставило се, мали фудбал какав се игра на школским теренима. По Београду се трачарило да никога у Европи нису могли да на’ватају да организује турнир, па смо, као већи Европљани од Европљана, после базена, у Арену поставили терен за мали фудбал. Или футсал, као познати спорт глупавог имена, склепаног од речи фудбал и сала. Али, свакога дана Арена је била све пунија. Прочуло се да се тамо игра сјајан фудбал. Онакав какав се некада играо на великим турнирима малог фудбала на Ташу или по школским двориштима, где су стасавали неки нови клинци, играјући с пропалим надама оног великог лоптања што су махом пустили пивске

Култура

06.02.2016 у 22:00

У сваком од нас има и Шурде и Шојића

Синиша Павић из своје виле у Власотинцу позива телефоном шефа најчувенијег ресторана у Лесковцу. „Доводим ти арапске инвеститоре, желе да уложе 30 милиона долара у Лесковац. Немојте случајно да оманете”, прича легендарни сценариста и намигује ми. Готово је. Павић ме претвара у потенцијални лик. Већ се налазим у „Бољем животу”. Или је то ипак „Породично благо”? Можда „Срећни људи”? Сасвим је свеједно. Не би ме изненадило и да од Власотинца ка Лесковцу запловимо „Белом лађом”, док њоме кормилари Срећко Шојић. Са Синишом Павићем никад се не зна у који ће вас лик претворити и у коју ће вас радњу сместити, али је извесно да је творац најгледанијих телевизијских серија у одличној форми. Пише нову серију. Не жели да открије ни радњу, ни ликове. Не жели да открије колико ће серија

Уводник

01.02.2016 у 22:00

Ноле

Погрешна је теза како су сви тениски храмови, термопилски кланци за Спартанца који се одазива на Ноле. Отуда је ирационално савезништво публике са Федерером, западно од Батроваца, узалуд склопљено како би се срушио централни рачунарски систем Новака Ђоковића. Срећом, Ноле је играч који игра главом. И то повеликом. Наиме, ни дугачке руке ни ноге, ни гипкост његовог тела, ни други екстремитети којима се служе Срби, нису његов главни адут. Нолетово тајно оружје је његов рачунарски центар који командује његовим екстремитетима. Тамо, из главе, Ноле складишти различите фајлове: тренинзи на Копаонику, Јелена Генчић, бекенди уз звуке НАТО бомби, однос са оцем, долазак код Николе Пилића, усуд Ролан Гароса… Зато је Нолетова глава толиких димензија. Где би се, иначе, сместила толика

Колумна недеље

30.01.2016 у 22:00

Довиђења, Мајкл!

На митском брду Србије, које се у овдашњој друштвено-политичкој географији сматра највишим врхом света, тек за који метар вишим од Монт Евереста, и Мајкл Кирби је био осуђен да дели судбину свих америчких амбасадора, смештених под златним крлеткама. Дакако, ни у америчкој тврђави на Дедињу, ни у подножју, овде му није претила опасност од које би могле да стрепе његове колеге док трају пијачни дани у Багдаду. Али, ако је био савршено безбедан у земаљској Србији, на небесима и у провладиној таблоидној штампи и телевизији, попут „Информера” и „Пинка”, за Мајкла је било прилично густо, јер је представљан као опаки тип из Ленглија који руши Вучића. Шта је помислио Мајкл када је одиграо свој последњи београдски валцер и спаковао личне ствари у сандуке који ће путовати дипломатском поштом

Уводник

25.01.2016 у 22:00

Мали је мали

Ако се сложимо да је селектор ватерполиста Дејан Савић тежак као бар три млада математичара, заиста звучи неубедљиво образложење градоначелника Београда Синише Малог да се шесточлана математичка шампионска репрезентација није појавила због страха градских челника да укупна маса младих мозгова, заједно са њиховим телима, не сруши терасу. Шампиони Европе у ватерполу су иначе крупни момци, а како су плесали и скакали на балкону Скупштине града пред одушевљеним навијачима, питам се којом је то једначином Мали прорачунао да би освајачи три златне, једне сребрне и две бронзане медаље на Међународној олимпијади у Казахстану били онај тег на балкону који би кључно допринео његовом обрушавању? Можда је Малом безбедносне ризике предочио градски архитекта? Било би заиста лепо да су се златним

Уводник

22.01.2016 у 22:00

Плаћају ме странци

Тврдња активиста Куће људских права да је прексиноћње разбијање излога на њиховим просторијама у центру Београда последица писања „Политике”, једнако је бесмислена као и тврдња да је НАТО бомбардовао Србију инспирисан ставовима Наташе Кандић или Соње Бисерко. Ако се шеф Јукома Милан Антонијевић на „Твитеру” пита да ли је за то крив „Политикин” истраживачки досије о путевима америчког новца у Србији, шта би тек рекао да се ми запитамо није ли Милан лично зграбио циглу и кренуо у напад на сопствену канцеларију? Али како знам да је Милан пристојан господин и како му не би пало на памет да ван радног времена разбија своје прозоре, и како је потребно само мало здравог разума да се схвати бесмисленост помисли да је Клинтонова екипа читала саопштења Кандићеве или Бисерко па тек онда

Уводник

19.01.2016 у 22:00

Амфилохијев Фрањо

Када је митрополит црногорско-приморски Амфилохије скинуо чини са самоуправног социјализма, на недавном шаторском протесту против Мила Ђукановића, била је то прворазредна новост у реторици Српске православне цркве. Нарочито је звучало јеретички када је Амфилохије рехабилитовао петокраку коју је сматрао симболом нечастивог који се врзмао по шумама и горама Монтенегра. Али, није се он приказао као једини кандидат за Ципраса у мантији. Папа Фрањо одавно мири левицу са Христом. Сада су се свети отац и човек број два у хијерархији СПЦ сусрели у Ватикану, где су расправљали о много значајнијим питањима него што су идеолошке полемике о блискости хришћанства и комунизма. Званично, папа и Амфилохије су разговарали о начину на који би могло да се реши спорно питање канонизације хрватског

Колумна недеље

16.01.2016 у 22:00

Црна берза туђих тајни

У Србији се тренутно увелико тргује робом из фиока. На западу се та работа назива трговина утицајем, што је реторичка маска за успостављање понуде и тражње на црном тржишту досијеа. Црноберзијански транге-франге с полицијским или обавештајним тајнама у Србији се узбуркао после систематизације у МУП-у, када ће неки пандури бити премештени на нижа радна места, неки на биро рада, а неки на списак ПИО фонда. Процена је да ће око 1.400 припадника МУП-а морати да оду из службе у оквиру рационализације запослених у јавном сектору коју спроводи Министарство за државну управу Кори Удовички. То се сматра једним од кључних реформских захвата, свакако најболнијим. С тим да ће глава нешто више болети Небојшу Стефановића, него Кори. Сада је и јасније зашто се ниједна власт у последњих 15 година није

Претходна Следећа

Почетна / Александар Апостоловски

18.06.2026 у 02:01

Сунчано и топло, са температурама до 31 степен

18.06.2026 у 01:42

Лени Кравиц одржао концерт на београдском Ушћу

18.06.2026 у 01:16

Дечак повређен у Младеновцу стабилно, у току детаљна дијагностика

18.06.2026 у 01:14

ТВ:Ирански пилоти старим авионима Ф-5 ударили по америчкој бази у Кувајту

18.06.2026 у 01:02

Електронски потпис САД и Ирана за крај рата

18.06.2026 у 00:39

Саша Вуковић Боске саслушаван 12 сати у ВЈТ у Београду