Уторак, 16.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.74	117.38
	100.74	101.35	101.05
	127	127.77	127.38

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Александра Петровић

Хроника

01.08.2021 у 10:05

Тик-так, тик-так, и оде суд!

У по бела дана, усред радног времена, у евакуисану зграду суда улећу контрадиверзионе екипе и службени пси специјално обучени за откривање експлозива. Суђења су отказана, а судије, тужиоци, сви запослени, адвокати и странке распоређују се по околним ресторанима и кафићима. Затворска стража је већ „спаковала” у марице притворенике који су тог дана на суђење довезени из затвора у Сремској Митровици, Забели, Нишу или Окружног затвора у Београду. Све је стало због лажне дојаве, а цела зграда се мора проверити јер увек постоји могућност да је негде испод клупе у чекаоници или иза водокотлића у тоалету заиста постављена бомба. Један и по сат касније, када полиција заврши преглед објекта и потврди да је узбуна била лажна, запослени се враћају на посао, али су заказани термини

Хроника

28.07.2021 у 22:00

Бахати возачи морају бити заустављени строжим казнама

У име народа суд доноси и јавно изриче пресуде, али када народ у виду јавног мњења искаже незадовољство због одлуке о притвору или о висини казне, онда се говори о притиску на правосуђе и непримереном коментарисању судских одлука. Тачно је да сваки делилац правде има право на слободно судијско уверење, ако је оно засновано на примени закона и Устава, али у неким случајевима било је сумњи да је на судске одлуке утицала можда и нека „виша сила”, јача и моћнија од закона, невидљива и недодирљива. Тешке саобраћајне несреће трагичне су не само за жртве и породице погинулих, већ и за оне који су удес изазвали. Степен њихове кривице није у сваком случају исти. Некада је отказала кочница, али често су алкохол и непромишљена брза вожња били узроци несреће. Бахати возачи нису хтели ничију

Хроника

27.07.2021 у 22:00

Ко сме да преиспитује судске одлуке

Министарка правде Маја Поповић јуче је поднела захтев Високом савету судства (ВСС) да, у складу са својим надлежностима, преиспита постојање дисциплинске одговорности судије за претходни поступак Првог основног суда у Београду Радмиле Ђерић, која је прошле седмице одбила предлог тужилаштва да одреди притвор Лазару Галићу, осумњиченом да је 18. јула изазвао тешку саобраћајну несрећу на Карабурми, ударивши својим аутомобилом на пешачком прелазу двоје деце и тешко их повредио, па побегао. Старији дечак, деветогодишњи Стефан, преминуо је четири дана касније у Универзитетској дечјој клиници у Тиршовој улици. Његов четворогодишњи брат оперисан је услед повреде бутне кости. После жалбе Првог основног јавног тужилаштва, Галићу је у петак одређен притвор одлуком кривичног

Хроника

25.07.2021 у 21:30

Панџапски језик у српском суду доћи ће и до Стразбура

Проблеми са недостатком судских тумача за босански и хрватски језик пред судовима у Србији сада се чине малим наспрам растуће потражње за преводиоцима на језике са Блиског истока и Азије, у кривичним поступцима због илегалног преласка границе. Најпотребнији су преводиоци за сиријски, урду и пашту, а једно суђење отегло се на скоро читаву деценију због тога што у Србији није могао да се нађе ни један једини тумач панџапског језика, иако њиме говори чак 104 милиона људи у свету. На случај познат као „корупција у панчевачкој рафинерији” још није стављена тачка и поред тога што је Апелациони суд у Београду прошле недеље донео правоснажну пресуду против индијског држављанина Џагџита Синга, чији је матерњи језик панџапски, осудивши га на три године затвора за примање мита. Право

Хроника

19.07.2021 у 21:45

„Јавићу се у затвор кад положим испит”

Имам један неодложан посао који само ја могу да завршим. Јавићу се у затвор кад положим испит. Супруга треба да се породи, а нема ко осим мене да помогне око бебе. Све су то разлози које осуђеници у Србији наводе када траже одлагање извршења казне. Има случајева да се ово законско право злоупотребљава. Иако су у обавези да за своје разлоге поднесу доказе, догађа се да су папири лажни. Према информацијама из основних судова, који су надлежни за одлуке о извршењу казни према месту пребивалишта осуђеника, одлазак у затвор најчешће се одлаже због здравственог стања и пословних обавеза. Адвокат Предраг Савић каже за „Политику” да је најмање пола милиона становника Србије имало додира са затворским решеткама, било да су прекршајно или кривично кажњавани, а велики број њих је покушао да

Друштво

19.07.2021 у 21:14

Јавићу се у затвор кад положим испит

Имам један неодложан посао који само ја могу да завршим. Јавићу се у затвор кад положим испит. Супруга треба да се породи, а нема ко осим мене да помогне око бебе. Све су то разлози које осуђеници у Србији наводе када траже одлагање извршења казне. Има случајева да се ово законско право злоупотребљава. Иако су у обавези да за своје разлоге поднесу доказе, догађа се да су папири лажни. Према информацијама из основних судова, који су надлежни за одлуке о извршењу казни према месту пребивалишта осуђеника, одлазак у затвор најчешће се одлаже због здравственог стања и пословних обавеза. Адвокат Предраг Савић каже за „Политику” да је најмање пола милиона становника Србије имало додира са затворским решеткама, било да су прекршајно или кривично кажњавани, а велики број њих је покушао да

Хроника

17.07.2021 у 20:38

Синг правоснажно осуђен на три године затвора

Апелациони суд у Београду осудио је правоснажно индијског држављанина Џагџита Синга на три године затвора, а руске држављане Виктора Славина и Станислава Кислицина на по две и по године, због примања мита у обављању привредне делатности. Тиме је потврђена пресуда Вишег суда у Панчеву, који је два пута судио у овом случају корупције у НИС-у. Суђење је било специфично због права Џагџита Синга, пореклом из индијског Панџаба, да му се суди на његовом матерњем – панџапском језику, а наше правосуђе је месецима покушавало и није успело да нађе преводиоца за тај језик, којим иначе говори више од сто милиона људи у свету. Одлучено је да се суди на руском, који оптужени разуме. У коначној пресуди Апелациони суд је преиначио само одлуку о мери безбедности протеривања странаца из земље, тако

Хроника

12.07.2021 у 19:00

Хрватска присваја „југоимовину”

Млађе генерације вероватно нису ни чуле за имена познатих фирми и брендова из бивше СФРЈ чији су називи почињали са „Југо”, као што су „Југотон”, „Југопластика”, „Југодент”, „Југодрво”, „Југоекспорт”... Многе од њих затекле су се у ратном вихору са својом имовином на „туђој” територији. Данас је, на пример, имовина у Србији враћена „Југотону” и „Југопластици”, али имовина Југобанке у Хрватској не само да није враћена, него су отети њени кредити, пласмани, депозити и пословни простори. Прошло је тачно 20 година откако је у Бечу потписан Споразум о сукцесији између бивших република СФРЈ. Циљ споразума био је да се реше многобројна питања власништва над имовином на простору бивше Југославије, као и да се сва имовинска права признају, заштите и врате у стање какво је било на дан 31.

Хроника

07.07.2021 у 21:00

Само је Скупштина СФРЈ могла да тумачи ЗОО

Аутентично тумачење одредаба Закона о облигационим односима могла је дати само Скупштина СФРЈ, која је тај закон и донела 1978. године, наглашавају правници поводом повученог предлога три посланика за аутентично тумачење одредаба три закона, због којих је адвокатура у понедељак била у обустави рада. Многи су схватили да је банкарски лоби покушао да путем аутентичних тумачења нађе пречицу за решавање масовних спорова против банака, док се чекају измене Закона о парничном поступку (ЗПП). Било је и оних који су се сетили да је аутентично тумачење два закона у вези са порезима тражено пре неколико година у случају оптуженог Мирослава Мишковића, због чега је био укинут део пресуде Специјалног суда. Правници наводе да аутентично тумачење нејасне правне норме има снагу закона, али да мора

Хроника

21.06.2021 у 17:31

Пијани возачи – највећа опасност у саобраћају

Насилничка вожња најтежи је прекршај у саобраћају. Када возач два или више пута за десет минута прође кроз црвено светло, када претиче колону возила преко пуне линије, када вози брзином већом од 100 километара на час од дозвољене ван насеља, или 90 више од дозвољене у насељу, и када је „мортус” пијан, он је у прекршају за који су прописане најтеже казне у Закону о безбедности саобраћаја. Тешка алкохолисаност је, дакле, само један од „облика” насилничке вожње, али се чини да је најчешћи. Саобраћајним стручњацима и лекарима није јасно како је могуће да неко уопште буде жив са више од три, а нарочито са више од четири промила алкохола у крви. Када изађу из возила, они не могу да ходају, већ посрћу, падају, бауљају, али су могли да возе и да притом држе и волан и флашу. Само током ове

Претходна Следећа

Почетна / Александра Петровић

16.06.2026 у 07:45

Црни низ трагедија на рекама у нашој земљи

16.06.2026 у 07:40

Петер Мађар оживео стари спор са Словачком

16.06.2026 у 07:38

Британија снабдева Украјину обогаћеним уранијумом

16.06.2026 у 07:34

Уругвај испустио победу, Саудијска Арабија освојила важан бод

16.06.2026 у 07:28

Дрон изазвао пожар у складишту нафте у Русији

16.06.2026 у 07:27

Пентагон уложио више од 11 милиона долара у биолошке лабораторије у Украјини