Субота, 13.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.73	117.38
	101.13	101.74	101.43
	127.07	127.83	127.45

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Јована Рабреновић

Економија

08.11.2017 у 08:55

Берзанско трговање и даље занемарљиво

ЕБРД планира да поново изда обвезнице у динарима, иако не успева лако да пласира те динарe, најавила је јуче Александра Вукосављевић директорка финансијског сектора у Европској банци за обнову и развој (ЕБРД), на јучерашњој 16. међународној конференцији Београдске берзе. ЕБРД, иначе, има 24,4 одсто акција банке, а сувласник је постала 2006. године. – Бићете изненађени колико брзо ће бити објављен почетак приватизације Комерцијалне банке. Да приватизација као циљ не постоји ЕБРД не би био акционар. Рокови за приватизацију су пробијени, а став је био да није време, због прилика на тржишту, да се прода ова друга банка по величине имовине у Србији. ЕБРД је за тржишни начин продаје банке, односно на тржишту капитала – рекла је Вукосављевићева.

Економија

06.11.2017 у 22:00

Малим акционарима „Галенике” у просеку око 220 евра

Као што се држава није овајдила продајом „Галенике”, јер је за њен капитал добила само 16 милиона евра, тако се неће овајдити ни мали акционари – запослени и пензионери ове некад највеће фабрике лекова код нас. У њиховом власништву и даље је 6,27 одсто акција, које су им припале још 2008. године. Малих акционара има 4.790, а они имају 149.813 од укупно емитованих готово 2,4 милиона акција. У просеку имају 31 акцију. Прерачунато према цени од 16 милиона евра, добијеној за државни пакет, долази се до тога да једна акција вреди 7,14 евра, односно да просечни пакет акција малих акционара вреди око 221 евро. Према уговору, купац најкасније у року од шест месеци од његовог закључења мора да упути безусловну понуду за откуп акција које нису биле предмет купопродаје, са понуђеном ценом

Економија

31.10.2017 у 22:00

Покуцај код брокера па замени штедњу за обвезнице

Он је у касним средовечним годинама, има позамашну штедњу за наше прилике, није склон ризику, а нема ни много знања да испроба друге алтернативе за улагање новца којих истина и нема много попут инвестиционих фондова, добровољних пензија и осигурања. Ово је портрет физичког лица, улагача у државне хартије од вредности, који је због ниских приноса на штедњу одлучио да сакупљени новац пресели из банке у дужничке папире које емитује држава и којима финансира минус у државној каси.

Економија

28.10.2017 у 22:00

Штедња расте упркос ниским каматама

Недеља штедње почиње сутра, а оно што је обележава то је да банке у већини случајева не маме клијенте специјалним понудама као у нека ранија времена, већ више причају о значају штедње као осигурању за будућност. Штедња у Србији расте упркос ниским каматама. Према подацима Народне банке Србије (НБС) тренутно је на штедњу положено 9,3 милијарде евра. У исто доба прошле године девизна штедња је износила око 8,5 милијарди евра.

Економија

21.10.2017 у 22:00

Списак краћи за четири банке

Да банкама у Србији добро иде, није никаква новост. И шестомесечни резултати пословања управо то потврђују. То, међутим, није једини показатељ о профитабилности, већ је свакако и то што у последње време не само да лако налазе нове власнике већ домаћи бизнисмени виде у томе нову пословну прилику.

Економија

18.10.2017 у 22:00

„Марбо” двојац у походу на српске банке

Бизнисмени Андреј Јовановић и Бојан Миловановић у власништво су укњижили још једну банку – трећу по реду. Нови су власници грчке Пиреус банке у Србији, коју је купила њихова Директна банка. Подсећања ради ова банка настала је званично 1. јула ове године спајањем бивше крагујевачке Креди банке, која је пре тога пазарила Мариборска банка, и Финдоместик банке, која је била део француске групације БНП Париба. Директна банка није саопштила за колико пара је постала власник, али је зато то саопштио продавац. Централа Пиреус банке у Атини навела је да ће Директна банка за њихову банку у Србији, као и за Пиреус лизинг, платити између 58 до 61 милион евра

Економија

06.10.2017 у 22:00

Банкари дерикоже, клијенти овце

Узалуд се банке у Србији упињу из петних жила да покажу да су друштвено одговорне и да помажу вртиће, купују опрему за болнице, финансирају Банку хране, помажу избеглицама да започну свој посао, граде паркове за децу, спонзоришу спортске догађаје – за већину грађана они су дерикоже и заправо су добрице с парама које су отели од њих. И не само што су оне дерикоже за клијенте, већ их је таквим „насликала” и једна банка. Значи њихов колега, односно конкурент.

Економија

03.10.2017 у 22:00

Бразилци и Швајцарци хоће „Галенику”

За продају „Галенике” понуде су дали бразилска компанија ЕМС С.А. и швајцарски „Амикус”. Интересантно је да је бразилска компанија учествовала и на прошлогодишњем тендеру за продају 25 одсто удела фабрике лекова, међутим тада овај понуђач није дао понуду у складу с тендерским захтевима. Овај велики бразилски произвођач лекова тада је, наводно, дао понуду да купи више од тражених 25 одсто у „Галеници”. ЕМС С.А. из Бразила је највећа фармацеутска компанија у тој земљи. Основана је средином педесетих година прошлог века, запошљава 4.500 људи, а у 2012. приход јој је износио 2,8 милијарди долара. Компанија је присутна у више од 30 земаља, кроз заједничка улагања или стратешко партнерство са другим фармацеутским компанијама.

Економија

02.10.2017 у 22:00

Европски банкарски систем отпоран на кризу

У Србији Банка Интеза је присутна од 2005. и веома смо задовољни пословањем. У међувремену је банка, као водећа у земљи, која сервисира више од 1,4 милиона клијената и има тржишни удео по основу укупне активе од 17 одсто, забележила изузетан учинак не само у смислу пословних резултата, већ и по способности да подржи развој реалног сектора. Сматрам да је Банка Интеза узор на тржишту Србије у погледу изузетног квалитета услуга које пружа грађанима и привреди. Осим тога, захваљујући специјализованом приступу банка је и поуздан партнер италијанским компанијама које инвестирају у Србији и учесник у бројним иницијативама чији је циљ развој економских односа

Економија

28.09.2017 у 22:00

Лепо је бити Србин на кинеском путу свиле

Од нашег специјалног извештача Дунхуанг, Пекинг – Кина не жали ресурсе да промовише нови коридор ка Европи који мање-више иде трасом древног Пута свиле ка Средоземљу, а који је сада назван иницијатива „Појас и пут”. Ово је утисак репортерке „Политике”, која се на позив највећих кинеских дневних новина „Женмин жибао” („Народне новине”), заједно са 300 представника медија из 126 земаља, нашла у граду Дунхуангу, иначе стратешком месту на старом путу свиле, који је оаза у пустињи Такламакан, географски испод Монголије, 1.800 километара од Пекинга ка западу.

Претходна Следећа

Почетна / Јована Рабреновић

13.06.2026 у 17:49

Пензије ће расти и више него до сада

13.06.2026 у 17:47

Мали посетио полазнике Академије младих лидера

13.06.2026 у 17:43

Самоопредељење у вођству, Српска листа освојила 9 мандата

13.06.2026 у 17:40

Гибралтарски мореуз: шпанска и мароканска полиција заплениле 4.777 килограма хашиша

13.06.2026 у 17:37

Либанска војска се повлачи из упоришта Хезболаха

13.06.2026 у 17:35

Мађарска подигла ловце због израелског авиона