Понедељак, 22.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.04	117.75	117.39
	102.16	102.77	102.47
	126.3	127.06	126.68

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Данијела Давидов-Кесар

Здравље

06.02.2020 у 18:00

Најбоље би било да ген за дијабетес не буде пробуђен

Када ваш, или живот вама ближњег, подразумева борбу с хроничним стањем, најчешће покушавате да сазнате све што се може сазнати из те области. Тако сам и ја, живећи с дијабетесом типа 1 од пете године, стално трагала за најбољим могућим решењима. Преносила сам своја сазнања свима који су се суочавали с истом битком, не бисмо ли сви заједно прошли са што мање последица. Прво сам се 1997. године прикључила удружењу особа с дијабетесом. Потом сам и сама увидела да рад тог удружења на нивоу Београда може да се унапреди, па сам га преузела 2003. године.

Друштво

04.02.2020 у 18:00

Оток пљувачних жлезда наговештава карцином

Када се помене карцином, људи најчешће помисле на онај који се јавља на дојци, плућима, простати, грлићу материце, цревима… Међутим, мали број помисли да тумор може да се јави и на пљувачним жлездама, које имају улогу у лучењу пљувачке и одржавање влажности усне дупље. Захваљујући њима, човек заправо може нормално да узима храну и да говори. Рак пљувачних жлезда је, на срећу, ретко обољење али уколико особа потражи помоћ лекара у узнапредовалом стадијуму болести – обично има лошу прогнозу за излечење. Др Александар Ороз (Фото: Лична архива) Како истиче примаријус др сц. мед. Александар Ороз, начелник Службе за ОРЛ и максилофацијалну хирургију Клиничко-болничког центра „Земун”, проценат малигних тумора пљувачних жлезда срећом не премашује један одсто од свих малигних

Здравље

30.01.2020 у 18:00

Успорен раст девојчица искусним педијатрима открива Тарнеров синдром

Ива Омрчен, пацијенткиња с Тарнеровим синдромом Статистике наводе да се на сваких 2.500 новорођених девојчица роди једна с Тарнеровим синдромом, тако да у Србији за годину дође на свет око 30 до 35 девојчица које у својим телесним ћелијама немају један икс хромозом или је он структурно измењен. На рођењу се може посумњати на овај синдром уколико новорођена девојчица има отоке шака и стопала, али се до пубертета открије само трећина случајева, и то најчешће на основу ниског раста, закаснелог развоја или придружених поремећаја попут урођених срчаних мана, проблема с бубрезима, мада се код готово трећине одраслих жена овај поремећај никада не дијагностикује. Ја сам једна од девојака којима недостаје један икс хромозом. Не знам да дајем голове као Меси, али знам да сам примала хормон

Здравље

29.01.2020 у 20:00

Помама за маскама због коронавируса

Ношење разних врста маски за лице у Србији због заштите од коронавируса нема смисла јер код нас ова болест није „у циркулацији”. Овим речима прим. др Предраг Кон, епидемиолог београдског Завода за јавно здравље, одговара на све већу панику међу људима који праве залихе купујући на стотине маски у апотекама. И док неки епидемиолози саветују да се купују искључиво нано-маске, које покривају већи део лица и захваљујући специјалним честицама не дозвољавају да вируси продру у уста и нос, наш саговорник истиче да се по савету који имају из Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” саветује коришћење само хируршких заштитних маски

Здравље

28.01.2020 у 20:00

Не треба страховати од контакта са Кинезима

Наши људи не би требало да се плаше Кинеза који раде у Србији, као ни оних који су се у нашој земљи појавили као туристи јер су здравствене власти предузеле све кораке како би се предупредило уношење коронавируса у државу. Како за „Политику” истиче професор др Бранислав Тиодоровић, епидемиолог из Ниша, нема места за панику, али има за опрез, због чега стручњаци који се налазе на граничним прелазима морају савесно да раде свој посао. Он наглашава да Србија има ризик да се смртоносни вирус прошири исто као и друге државе у свету и да верује да ће здравствени стручњаци у Кини заправо обавити највећи део посла за читав свет тако што ће утврдити све карактеристике вируса.

Здравље

28.01.2020 у 18:00

Вирус хепатитиса Це као невидљиви пратилац инфицираних

Око 70 милиона људи широм света, а у Србији око 80.000 људи, има хроничну хепатитис Це вирусну (ХЦВ) инфекцију, односно запаљење јетре које траје дуже од шест месеци. Ова инфекција је, обично, доказана само код 25 одсто инфицираних јер симптоми болести не постоје или нису карактеристични, па се болест јетре открива најчешће случајно приликом рутинског прегледа крви. Вирус се најчешће преноси путем крви, али код готово 40 одсто инфицираних нејасан је начин преноса (иако је вирус доказан у свим телесним течностима). Највећа опасност ипак прети онима који узимају психоактивне супстанце и користе исте игле, мада вирус може да се пренесе и боди-пирсингом, тетоважом, неким верским обредима, употребом туђих предмета за личну хигијену и коришћењем медицинских инструмената и уређаја за прегледе и

Друштво

25.01.2020 у 22:00

„Тиршова 2” потпуно нови приступ лечењу деце

У будућем здању Универзитетске дечје клинике „Тиршова 2” малишани ће се лечити по најновијим светским стандардима, а лекари ће имати могућност да се, уз помоћ телемедицине, консултују са најпознатијим стручњацима из целог света. То практично значи да ће, на пример, најбољи светски хирург из Америке, Јапана или Аустралије моћи да буде укључен у консултације или да можда чак директно управља инструментима на некој од операција у Београду. Професор др Зоран Радојичић, градоначелник Београда, у разговору за „Политику”, истиче да је то будућност медицине и да ће ускоро постати доступна малим пацијентима. „Кроз умреженост уређаја унутар сале биће обезбеђен пренос података и дигитална контрола. Нова клиника за децу имаће сасвим нов концепт операционих сала. Садашња Универзитетска дечја

Друштво

24.01.2020 у 22:55

Хронични болесници први на удару коронавируса

На сајту Политика је 24. јануара 2020. године објављен чланак у коме је један од четворо саговорника био вирусолог и вакцинолог доктор Радмило Петровић.

Здравље

23.01.2020 у 18:00

Прочитала интервју у новинама и променила поглед на живот

Снежана С. Милојевић, Национално инвалидско удружење пацијената са стомом ИЛЦО Србија (Фото лична архива) У 21. години, када сам била студент београдског Економског факултета, појавили су ми се симптом улцерозног колитиса, као што су крв у столици, поремећено пражњење црева, дијареја, болови у стомаку, ослабљен апетит. Губила сам на тежини, бивала малаксала, имала повишену температуру… Нико у породици није имао ту болест. Када сам питала докторе шта је узрок обољењу, речено ми је: „То је на нервној бази.” Живела сам опуштено, постала апсолвент на економији, играла фолклор, водила увек рачуна о исхрани, нисам пушила… Болест је дуже од деценије била под контролом захваљујући лековима које сам узимала, али се отприлике сваке две године враћала с непријатним

Здравље

21.01.2020 у 18:00

Пре вантелесне оплодње морају бити излечене све инфекције

Око 400.000 парова у Србији има проблем са зачећем, а једна од метода решавања неплодности јесте одлазак на вантелесну оплодњу и то онда када друге методе лечења стерилитета нису дале резултате. Др Милан Миленковић (Фото: Лична архива) Како истиче др Милан Миленковић, специјалиста гинекологије и акушерства из Универзитетске болнице „Каролинска” у Стокхолму, парови треба да потраже помоћ стручњака уколико до трудноће не дође после годину дана покушавања да зачну бебу. Он наглашава да код лекара треба отићи и раније и то у случају када је жена старија од 38 година или има неуредне менструације, уколико је раније имала неку операцију на јајницима или мушкарац на тестисима, ако су преживели малигну болест и због тога лечени цитостатицима или терапијом зрачењем. –

Претходна Следећа

Почетна / Данијела Давидов-Кесар

22.06.2026 у 10:55

Кривична пријава против Немање Шаровића због сумње у незаконито финансирање

22.06.2026 у 10:47

Пада цена нафте због напретка у преговорима између САД-а и Ирана

22.06.2026 у 10:46

Кир Стармер поднео оставку

22.06.2026 у 10:45

Кина се враћа међу азијске дивове

22.06.2026 у 10:33

Вучић са Кај-Фу Лијем о будућности технологија и вештачке интелигенције

22.06.2026 у 10:32

Ђедовић Хандановић и градоначелник Ниша разговарали о изградњи гасне електране