Понедељак, 15.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.73	117.38
	101.13	101.74	101.43
	127.07	127.83	127.45

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Дубравка Лакић

Култура

11.05.2020 у 12:17

Рам за портрет пронађеног сина

Срећом те на свету још постоје филмови који гледаоца испуне топлином и пробуде у њему онај пријатан осећај поседовања и личне доброте и племенитости. Један од таквих филмова је „Упркос магли” (Nonostante la nebbia/Despite the fog) нашег прослављеног редитеља Горана Паскаљевића, који баш уме да разуме људе. Зато што их воли. Зато што га дотиче судбина малог, обичног човека и његов живот. И то се и види и осећа још од његових првих филмова па до овог најновијег (осамнаестог) – снимљеног у Италији, на италијанском језику и са италијанским глумцима, а да је то опет онај Паскаљевић каквог познајемо и волимо. „Упркос магли” је имао премијеру на београдском Фесту, после чијег је завршетка у марту требало да почне и његов редовни биоскопски живот. Паралелно и у Србији и у Италији, али је

Култура

04.05.2020 у 23:10

Комедија апсурда и слатко од дуња

Бугарски сценаристичко-редитељски тандем Кристина Грозева и Петар Валчанов, освојио је већ међународну публику, критику, жирије са својим горко-слатко хуморним а реалистичким филмовима „Лекција” и „Слава”, кроз које су нудили и узнемиравајућу слику односа појединца и посткомунистичког друштва оптерећеног корупцијом, огољавали увезен грабежљив и неморалан банкарско-неолиберални систем. Сада, са филмом „Отац” (Башата/The Father), Грозева и Валчанов заокружују своју трилогију о болестима транзиције бугарског друштва и поново уз изненађујуће обрте у самој причи, модерним и елоквентним филмским језиком рефлектују и лични ауторски ангажман и емпатију и посвећеност детаљима, по чему су познати. За разлику од „Лекције” и „Славе” са својим тоновима трагикомедије филм „Отац” је нешто

Култура

02.05.2020 у 22:00

Природа нас је упозорила, човечанство треба да се рестартује

Бразилски редитељ и визуелни уметник Карим Ајноуз (17. јануар 1966) са филмом „Невидљиви живот” победио је прошле године у Кану („Известан поглед”), на 48. Фесту, па и на онлајн фестивалу Moj OFF на којем је оборио рекорде гледаности. Његова мелодрамска прича о снази сестринства, снази жена и анализа патријархалног друштва какво и ми познајемо, наишла је на одличне одјеке и српске критике и српских гледалаца до којих је овај филм по затварању биоскопа ипак стигао. Ајноуз је „Невидљиви живот” посветио својој мајци Бразилки (отац му је пореклом Барбер из Алжира) и женама из породице чија је искуства упознао и упоредио са ликовима сестара Еуридиче и Гиде Гушмао из романа Марте Батље. Први пут у својој уметничкој каријери, коју је прво почео као архитекта да би се после школовања у Њујорку

Култура

16.04.2020 у 20:00

Време великог тестирања свих нас

Заустављен биоскопски и фестивалски живот филмова, стваралачки и лични живот аутора смештен у изолацију, чувена канска палата претворена у стационар за бескућнике, британски филмски еснаф обелодањује да је већ сто педесет „филмаџија” остало без посла, њихове словачке колеге обраћају се влади за помоћ у егзистенцијалном преживљавању. Читава једна бранша и код нас и у свету живи у неизвесности од дана после епидемије. Чешки сценариста, редитељ, глумац и продуцент Вацлав Мархул (Праг, 1960), аутор филма „Обојена птица” за који је недавно на 48. Фесту освојио награду за најбољу режију, дели судбину својих српских и светских колега над којима се овај вирус надвио као црна птица злослутница. У интензивним електронским препискама за „Политику” каже: „Изузетно ценим освојену награду у

Култура

14.04.2020 у 22:00

Писац, глумац и „француска срамота”

Како бисмо знали да је некадашњи француски председник Франсоа Оланд наручио отмицу Мишела Уелбека да би спречио овог писца и филозофа да се кандидује на председничким изборима и евентуално победи? Како бисмо сазнали да габаритно тело глумачког великана Жерара Депардјеа није последица дебљине већ његових огромних унутрашњих органа и још успут добили и увид у главни разлог зашто он толико воли Путина? Како бисмо открили и то зашто један део француске јавности Уелбека и Депардјеа сматра „највећом француском срамотом”? Одговоре на ова и низ других „шкакљивих” питања, међу којима је и оно о Уелбековом веровању у реинкарнацију, тачније – у васкрсење тела после смрти, проналазимо у филму „Таласо” („Thalasso”) француског сценаристе и редитеља Гијома Никлоа. У тој симпатичној творевини која у

Култура

27.03.2020 у 22:00

О историјској афери и манипулацији речима

За све оне који су га пропустили недавно на београдском Фесту, лепа је вест да ће филм „Оптужујем” Романа Поланског већ вечерас у 21 сат, бити бесплатно доступан за гледање публици из Србије, Црне Горе и Босне и Херцеговине. Наравно, искључиво у кућној изолацији, на једној виртуелној локацији. На званичном сајту првог Онлајн филмског фестивала Moj OFF који је покренула београдска дистрибутерска кућа „Мегаком филм”, на адреси: mojoff.net. Много је разлога зашто је Роман Полански (1933) за филм „Оптужујем” (J'accuse/ An Officer and a Spy) јесенас на 76. Венецијанском фестивалу освојио Гран при жирија – „Сребрног лава” за најбољу режију и награду међународног жирија критике Фипресци, у чијем је раду учествовала и потписница ових редова. Недавно, и три француска „Цезара”: за режију,

Култура

08.03.2020 у 21:08

Победа Младена Ђорђевића

За свој дугометражни псеудодокументарни (мокументарни) филм „Сумрак у бечком хаустору” сценариста и редитељ Младен Ђорђевић освојио је „Политикину” награду „Милутин Чолић” за најбољи (већински) српски филм у програмима 48. Феста, али и ласкаву награду публике за најбољи европски филм, која се додељује у сарадњи с делегацијом Европске уније у Србији. У образложењу жирија за доделу „Политикине” награде „Милутин Чолић”, који је ове године радио у саставу: Гордан Кичић, глумац, редитељ и продуцент, Ана Марија Роси, сценариста и редитељ, и потписница ових редова, критичар, каже се да је Младен Ђорђевић ово признање освојио „за аутентичан, искрен и хуман филм о трагању за срећом у доба великих миграција; за емотивну исповест протагониста с друштвених маргина, растрзаних животом који није ни

Култура

08.03.2020 у 18:18

Аутор филмова који буде и враћају наду

Историја београдског Феста памти како је на њему 1974. године, у Чолићево „златно доба”, Коста Гаврас био више домаћин него само гост на конференцији за новинаре, најпосећенијој од свих одржаних на нашем фестивалу. Легендарни грчки редитељ поново је гост Феста, сада са узбудљивим, али и духовитим филмом „Понашајте се као одрасли” („The Adults In The Room”) – са причом о људима ухваћеним у нехуману мрежу моћи, демонстрирану иза затворених врата на европском нивоу, са катастрофалним последицама по грчки народ – пред чију ће пројекцију вечерас (19.30, Комбанк дворана) примити награду „Београдски победник” за изузетан допринос филмској уметности.

Култура

08.03.2020 у 18:08

Свето је оно што је човек створио

Шуман себе сматра „композитором”, Брамс је „копиле без дара”, а Клод Дебиси је једноставно – ружан. Ово на сцени изговара славни позоришни и холивудски глумац, редитељ и продуцент Џон Малкович. Али не као Џон Малкович већ као зли музички критичар, који искрено верује да је музика Бетовена, Шопена и Прокофјева заморна и туробна, у истоименом музичко-сценском перформансу у којем је синоћ могла да ужива бечка, а вечерас би требало да ужива и београдска публика на свечаном затварању 48. Феста. Овај славни глумац, свестрана, а многи кажу и права ренесансна личност, данас би требало да слети у Београд да би му на Фесту била уручена и награда „Београдски победник” за допринос филмској уметности и да нашу публику обрадује извођењем „Музичког критичара”, којег је написао и осмислио славни

Култура

05.03.2020 у 22:00

Син смрти и друге приче

Са овогодишњим Фестом најсрећнији би требало да буду Словенци. Осим глумца Себастијана Каваце, који је у Београду сада у својству председника главног жирија, Словенци се могу похвалити са и учешћем филмова: „Полусестра” Дамјана Козолеа у Главном такмичарском програму, „Сви против свих” Андреја Кошака и „Приче из кестенове шуме” Грегора Божича у такмичарском програму Фест фокус, али и са својим копродукцијским учешћем у филмовима „Отац” Срдана Голубовића, „Син” Инес Тановић, „Кућа је, где је кућа” Петера Церовшека и „Више не знам, ко смо ми” Бориса Хомовеца. Зато је синоћна прослава словеначког филма на 48. Фесту, у организацији Словеначког филмског центра у џез клубу „Лисабон”, имала потпуни смисао. Словеначко-македонско-српски копродукцијски филм „Полусестра” старог знанца Дамјана

Претходна Следећа

Почетна / Дубравка Лакић

15.06.2026 у 02:05

Променљиво облачно и хладније, местимично с кишом

15.06.2026 у 01:49

Болнице у Француској имају посла због кокаина

15.06.2026 у 01:29

Бивши амерички обавештајац: циљ Кијева био да се заплаше грађани Донбаса

15.06.2026 у 01:16

Признање команданта НАТО-а уништило пропаганду против Москве

15.06.2026 у 00:59

Нови протест против Рамине владе и пројекта изградње одмаралишта

15.06.2026 у 00:54

Додик: Кад год се Немачка наоружавала Срби су страдали